Aleksandra Šević, dipl.ing.arh i
Vera Pavlović-Lončarski, istoričar umetnosti
Program
19:00-19:15 Uvodno izlaganje o zaštiti arhitektonske baštine i ulozi arhitekte konzervatora u delatnosti zaštite
19:15-20:00 Predstavljnje delatnosti arhitekte konzervatora kroz konkretne primere realizovanih planova i objekata
20:00-20:15 Razgovor sa publikom
Termin održavanja
Sreda, 15.06.2016. godine, početak:19:00h
Mesto održavanja
Beograd, Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg republike 5/I
Cilj i očekivani rezultati
Zaštita kulturnog nasleđa ne predstavlja očuvanje svega onoga što predstavlja „zaveštanje prošlosti“. U odnosu na graditeljsko nasleđe štiti se samo ono što je kroz proces vrednovanja prepoznato kao značajno. U tom procesu je izuzetno važna uloga arhitekte konzervatora koji mora da prepozna vrednost nasleđa, da ga prouči, izvrši njegovu procenu, bude u stanju da ga sagleda u širem kontekstu. Arhitekta konzervator je dužan da poznaje ne samo istoriju arhitekture, stilske karakteristike, građevinske materijale, tehnike građenja već i društvene procese koji su uslovili nastanak objekta koji se štiti. Ta vrsta znanja je neophodna kako bi kulturno nasleđe na najbolji način integrisao u sve savremene procese.
U okviru svoga delovanja arhitekta konzervator kroz izradu mera zaštite definiše mogućnosti i ograničenja intervencija na kulturnom nasleđu. Pažljivo i dosledno definisanje uslova uz vođenje računa da se ne izgube one vrednosti koje su bile presudne za utvrđivanje za kulturno dobro ili prostornu kulturno-istorijsku celinu omogući će ne samo obnovu, već i njegov razvoj.
U ulozi projektanta arhitekta konzervator mora da iskaže i kreativnost posebne vrste. Njegova uloga je izuzetno složena zbog toga što bolje od ostalih projektanata mora da razume ograničenja, a da pri tom stvori novu vrednost koja će ne samo naglasiti značaj, već će i doneti novi kvalitet nasleđa. Taj novi kvalitet ogleda se u produžetku trajanja spomenika kulture, njegovom celishodnijem korišćenju, integraciji sa prostorom, komunikaciji sa posmatračima i održivom razvoju.
Jedna od obaveza arhitekte konzervatora je stalno usavršavanje bilo kroz praćenje novih tehnologija i procesa, upotrebu savremenih materijala ili proučavanje i primenu međunarodnih konvencija i povelja o kulturnom nasleđu ili različitih pristupa njegovoj zaštiti i obnovi.
Napomena
Predavanje je vrednovano sa 5 bodova za prijavljene učesnike, odnosno 10 bodova za predavače koji su članovi Komore i uvršćeno u Program obuke kontinuiranog (permanentnog) profesionalnog usavršavanja članova Inženjerske komore Srbije iz oblasti Nacionalnog programa za 2016.godinu.
Prijava
PRIJAVLJIVANJE VIŠE NIJE MOGUĆE JER BROJ PRIJAVLJENIH PREVAZILAZI UKUPAN MAKSIMALNI BROJ UČESNIKA PREDVIĐEN ZA OVAJ DOGAĐAJ - 80 + 20%
Spisak prijavljenih učesnika: Profesija ARHITEKTA KONZERVATOR predavanje iz ciklusa "Arhitektura u kontekstu"
English
