:: Naslovna strana > Glasnik broj 16 >-Predavanja - Energetska sertifikacija objekata
 
PREDAVANJA
Odštampaj
 
 

Energetska sertifikacija objekata
- Snežana Petrović -
 
Novi Zakon o planiranju i izgradnji uvažava značaj energetske efikasnosti objekata. Obaveza unapređenja energetske efikasnosti objekata definisana je u fazi projektovanja, izvođenja, korišćenja i održavanja (član 4), tako da se propisana energetska svojstva utvrđuju izdavanjem sertifikata o energetskim svojstvima objekata. U Zakonu su precizno definisani najvažniji pojmovi unapređenje energetske efikasnosti i energetska svojstva objekata. Prvi pojam se definiše kao smanjenje potrošnje svih vrsta energije, ušteda energije i obezbeđenje održive gradnje primenom tehničkih mera, standarda i uslova projektovanja, planiranja, izgradnje i upotrebe objekata. Drugi kao stvarno potrošenu ili ocenjenu količinu energije koja zadovoljava različite potrebe koje su u vezi sa standardizovanim korišćenjem objekta (što uključuje grejanje, pripremu tople vode, hlađenje, ventilaciju i osvetljenje).

Propisana energetska svojstva utvrđuju se izdavanjem sertifikata o energetskim svojstvima objekta koji izdaje ovlašćena organizacija koja ispunjava propisane uslove za izdavanje sertifikata o energetskim svojstvima objekata. Sertifikat o energetskim svojstvima objekta čini sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole. Ispunjenost uslova posebnim rešenjem utvrđuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, odnosno bliže propisuje energetska svojstva i način izračunavanja toplotnih svojstava objekata visokogradnje, energetske zahteve za nove i odstojeće (postojeće) objekte, kao i uslove, sadržinu i način izdavanja sertifikata (član 205).

1Saglasno našoj nacionalnoj strategiji, jedan od pet osnovnih prioriteta je racionalna upotreba kvalitetnih energenata i povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije kod krajnjih korisnika usluga


Energetska efikasnost kao globalna politika

Energetska sertifikacijaKlimatske promene su predmet opšte pažnje i globalno su rešavane primenom Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC), donesene 1992. u Rio de Žaneiru, a zatim putem Kjoto protokola, donesenog 1997. godine. Protokol nije dao očekivane rezultate, ali je značajan kao pokušaj globalnog dogovora u vezi sa ublažavanjem problema izazvanih klimatskim promenama. Problem je u tome što Protokol nisu ratifikovali veliki zagađivači (SAD, Kina, Indija, Brazil), pa tako treba ulagati napore da i ti najveći emitenti štetnih gasova preuzmu obavezu ograničenja, odnosno smanjenja emisija. Protokol iz Kjota je prvi pokušaj globalnog dogovora o merama za zaštitu klime. Novi globalni dogovor koji se priprema (u Kopenhagenu, decembra 2009) trebalo bi da obuhvatiti sve zemlje i definiše odgovarajuće principe održivog razvoja. Osnovni cilj budućeg dogovora o klimi je redukcija emisije ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine, za 50 odsto ili više u odnosu na 1990. godinu.

Evropska unija je usvojila svoj akcioni plan do 2020. godine nazvan 3 x 20%, što znači smanjenje potrošnje energije za 20 odsto, povećanje korišćenja obnovljivih izvora za 20 odsto i smanjenje emisije ugljendioksida i ostalih gasova sa efektom staklene bašte za 20 odsto. Već sada se rade planovi za 2030. godinu, koji su ambiciozniji i razlikuju se od zemlje do zemlje.

Najznačajnije direktive koje je EU donela u ovoj oblasti su: Direktiva o energetskim karakteristikama zgrada (2002/91/EC), Direktiva o energetskoj efikasnosti i energetskim uslugama (2006/32/EC), Direktiva 89/106/EEC o usklađivanju zakonskih i upravnih propisa država članica o građevinskim proizvodima, Direktiva o korišćenju obnovljivih izvora energije (2009/28/EC) i Direktiva 93/76/EEC o ograničavanju emisije ugljendioksida povećanjem energetske efikasnosti.

Zemlje članice donose nacionalne propise na bazi tih direktiva poštujući okvirne zahteve i uvažavajući specifičnosti svog podneblja. Ostvarena energetska efikasnost objekta iskazuje se energetskim sertifikatom.

Energetska efikasnost kao strateško opredeljenje Srbije

Saglasno Strategiji, jedan od pet osnovnih prioriteta jeste racionalna upotreba kvalitetnih energenata i povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije kod krajnjih korisnika energetskih usluga. Ovaj prioritet je značajan pre svega zbog usklađivanja proizvodnje energije sa realnim potrebama sektora potrošnje energije, ali i sa aspekta smanjenja uticaja sektora energetike na životnu sredinu, povoljnog uticaja na efikasnost privrede, standard građana i smanjenje uvozne zavisnosti. Povećanje energetske efikasnosti je kao prioritet prepoznat i u okviru strategije kojom se uređuje privredni razvoj Republike Srbije do 2012. godine i u Nacionalnom programu zaštite životne sredine. Osim toga, racionalna upotreba energije i povećanje energetske efikasnosti danas su ključni elementi energetske politike velikog broja zemalja, ali i ključni elementi održivog razvoja.

Zakonom o energetici (2004) uređeni su ciljevi energetske politike i način njenog ostvarivanja, način organizovanja i funkcionisanja tržišta energije, uslovi za uredno i kvalitetno snabdevanje kupaca energijom i uslovi za ostvarivanje bezbedne, pouzdane i efikasne proizvodnje energije, upravljanje sistemima prenosa, transporta i distribucije energije i način obezbeđivanja nesmetanog funkcionisanja i razvoja ovih sistema, uslovi i način obavljanja energetskih delatnosti, uslovi za ostvarivanje energetske efikasnosti i zaštite životne sredine u obavljanju energetskih delatnosti i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona. Ovim zakonom su utemeljene Agencija za energetiku i Agencija za energetsku efikasnost sa zaEnergetska sertifikacijadatkom da sprovode i predlažu aktivnosti u cilju povećanja energetske efikasnosti i povećanog korišćenja obnovljivih izvora energije, uključujući i pripremu tehničkih i drugih propisa koji se odnose na povećanje energetske efikasnosti.

Vlada Srbije osnovala je 2001. godine Nacionalni program energetske efikasnosti u okviru Ministarstva nauke i zaštite životne sredine, čime je obezbeđeno formiranje pet regionalnih centara za energetsku efikasnost u univerzitetskim centrima (Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu). Regionalni centri trebalo bi da obezbeđuju sprovođenje regionalnih programa energetske efikasnosti i primene obnovljivih izvora energije samostalno ili u saradnji sa drugim regionalnim institucijama.

Ključna barijera u realizaciji programa povećanja energetske efikasnosti su nerealni pariteti cena energenata i njihova nestabilnost, a pre svih odnos cene električne energije i goriva, tako da korisnici nemaju ekonomskog interesa da ulažu u projekte povećanja energetske efikasnosti. Pored finansijske barijere, imaju izraženu i socijalnu dimenziju. Energija u Republici Srbiji nije roba. Znatan deo brige o socijalnom statusu stanovništva odvija se preko cena energije i uopšte položaja energije i energenata, što je destimulativno za programe povećanja energetske efikasnosti. Tehničke barijere se odnose na tehničko-tehnološko zaostajanje za razvijenim svetom, pa i najbližim okruženjem.

Definicija energetske efikasnosti Ako je energija potrebna za grejanje, pripremu tople potrošne vode, ventilaciju i klimatizaciju objekta, kao i unutrašnju rasvetu u dozvoljenim granicama, objekat se ocenjuje kao energetski efikasan. Za praćenje realizacije programa u delu energetske efikasnosti potrebno je uspostaviti bazu energetskih indikatora, ali i sprovesti istraživanja, studije i analize koje bi omogućile prikupljanje relevantnih podataka o stanju potrošnje energije u svim sektorima potrošnje (industrija, saobraćaj, domaćinstva, javne i komercijalne delatnosti i poljoprivreda), zatim izgraditi i ojačati kapacitete Agencije za energetsku efikasnost i Ministarstva rudarstva i energetike, odnosno obezbediti aktivno učešće drugih relevantnih institucija u realizaciji Programa.

Energetsko sertifikovanje zgrada

S obzirom na to da je novi Zakon o planiranju i izgradnji predvideo energetsko sertifikovanje, potrebno je odgovarajućim podzakonskim aktima dalje definisati: zgrade za koje je potrebno izdati energetski sertifikat, i izuzetke od energetskog sertifikovanja, energetske razrede zgrada, sadržaj i izgled energetskog sertifikata, izdavanje i rok važenja, energetsko sertifikovanje novih zgrada i odstojećih (postojećih) zgrada koje se prodaju, iznajmljuju ili daju na lizing, zgrade javne namene za koje je obavezno javno izlaganje energetskog sertifikata, način izlaganja i energetsko sertifikovanje, obaveze investitora odnosno vlasnika zgrade, postupak energetskog sertifikovanja, registar izdatih energetskih sertifikata zgrada.

Energetski sertifikat zgrade mora da sadrži referentne vrednosti kako bi se potrošačima omogućila procena energetskih svojstava zgrade, kao i preporuke za ekonomski povoljno Energetska sertifikacijapoboljšanje energetskih svojstava zgrade.

Posle svega rečenog, mogli bismo da zaključimo da energetska efikasnost objekta postaje njegova bitna prednost na tržištu nekretnina. Mera postignute efikasnosti sertifikuje se atestom na osnovu propisanih i ostvarenih vrednosti termičke zaštite objekta i utrošene energije za grejanje i ostale potrebe zavisno od namene. Ključni pokazatelj je godišnja potrošnja energije svedena na površinu stambenog objekta, odnosno jedinicu zapremine nestambenog objekta.

Bitan energetski parametar su oblik i orijentacija objekta koji određuju njegovu meru izloženosti spoljašnjim klimatskim uticajima (temperatura, vetar, vlaga, sunčevo zračenje). Izborom odgovarajućeg oblika, orijentacije i položaja objekta, kao i odgovarajućim izborom konstruktivnih i zaštitnih materijala, može se postići energetska povoljnost objekta.

Energetska efikasnost se postiži i korišćenjem efikasnih sistema grejanja, ventilacije, klimatizacije, pripreme tople vode i rasvete, uključujući i korišćenje otpadne toplote i obnovljive izvore energije koliko je to moguće. Da bi se ovaj proces realizovao, neophodno je obezbediti integrisani pristup u ispunjenju uslova za postizanje energetske efikasnosti u svim segmentima, zatim utvrditi sve bitne elemente metodologije za određivanje (izračunavanje) energetskih indikatora u našim uslovima, i najzad pripremiti odgovarajuća podzakonska akta kojima se uređuju pitanja energetske efikasnosti.


<<< Nazad na sadržaj