Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 16 >-Pravni saveti - Prvo napravi posao, pa onda kupuj nekretninu
 
PRAVNISAVETI
Odštampaj
 
 

Prvo napravi posao, pa onda kupuj nekretninu
- Kaća Lazarević i Aleksandara Kon -
 


U ovom broju vam preporučujemo šta da radite ako ste zainteresovani da kupite stan koji ima izlaz u dvorište, garažu ili garažno mesto, a kad je reč o poslovnom prostoru kako da razrešite dilemu "kupiti ili iznajmiti", odnosno, kako se ponašati u situaciji kad je velika tra-žnja za magacibskim prostorom


Stan sa dvorištem

Leti posebno postaju atraktivni stanovi koji se nalaze u prizemlju ili na prvom spratu, kojima dvorište pripada na korišćenje. Kupovina stana sa dvorištem je uvek atraktivna za mladi bračni par sa decom ili za bračni par koji ima kućne ljubimce, a isto tako i za starije ljude kojima bašta ispred stana mnogo znači.

Mnogi potencijalni kupci su u dilemi da li sa kupovinom stana, kupuju i dvorište? Ukoliko se radi o porodičnoj zgradi sa više stanova, pitanje je ko ima pravo da koristi dvorište i na koji način se to reguliše?

Kod novogradnja, mnogi investitori prodaju i stan i dvorište, iako, prema važećim propisima, to nije moguće. Zato kada se prodaje stan sa baštom ili dvorištem, vi ste u obavezi da platite samo kvadraturu vašeg stana, a baštu ili dvorište nije moguće kupiti, jer to pripada gradskom građevinskom zemljištu. Dakle, bašta ili dvorište samo se mogu koristiti.

Ukoliko je u pitanju stambena zgrada sa više stanova, stanari odnosno vlasnici moraju da se dogovore o korišćenju, jer bašta i dvorište pripadaju svima. Često se događa da oni koji su se prvo doselili ograde dvorište ili baštu i ne dozvoljavaju da je drugi koriste. U takvim slučajevima treba pokrenuti odgovarajući postupak i omogućiti i ostalim vlasnicima da imaju izlaz u dvorište ili baštu.

Kada se u novogradnji prodaju stanovi u prizemlju, pojedini investitori urede prostor ispred takvih stanova, čak naprave i ogradu, isparcelišu dvorište i pokušavaju da uz kvadrat stana naplate i baštu koja nikada ne može biti predmet prodaje. Naknadu za korišćenje dvorišta ili bašte plaćaju svi stanari solidarno prema kvadraturi svojih stanova.

Velika tražnja za magacinima

Velika tražnja za magacinimaU ponudi nekretnina vrlo se retko mogu pronaći magacinski prostori bilo za prodaju, bilo za izdavanje. Rečju, potražnja za ovakvim nekretninama je velika, ali je ponuda vrlo slaba. Ulaganje u magacinske prostore oduvek je bila dobra investicija.

Magacinski prostori danas se grade kao savremene hale, opremljene najsavremenijim poslovnim prostorima, specijalnim rampama za utovar i istovar robe, uređenim ventilacionim sistemima, specijalnom rasvetom, industrijskom strujom, protivpožarnom zaštitom, video nadzorom, alarmima i uređenim parking prostorima. U magacinima je urađena specijalna podna podloga za ulazak teških kamiona i istovar kabaste robe.

Magacinski prostori se uglavnom nalaze na obodu grada i imaju prilaz sa glavnih puteva, a njihova cena je znatno veća ukoliko su sagrađeni uz sam autoput.

Na tržištu je cena magacinskog prostora od 1.000 do 1.500 evra po kvadratnom metru, dok je izdavanje od 4 do 6 evra po kvadratnom metru. Obično su magacinski prostori veće kvadrature, od 300 do 3.000 m2 i shodno tome zavisi i njihova cena.

Potencijalni kupci ili zakupci imaju tačno određene uslove kakvi im magacini trebaju, što je određeno i pozitivnim propisima. Najčešći zahtevi budućih kupaca odnose se na magacinske prostore veće od 1.000 m2 i potrebni su im za skladištenje i distribuciju robe.

Ulaganje u izgradnju i rekonstrukciju magacina je dobra investicija za koju je moguće dobiti odgovarajuće kredite od banke.

Garaža i garažno mesto

Velika tražnja za magacinimaOsnovni problem u svakoj urbanoj sredini jeste nedostatak parking prostora. Izgradnjom novih stanova i izmenama propisa počelo se sa izgradnjom garaža i garažnih mesta uz svaki stan.

Kupovinom stana budući kupci nisu u obavezi da kupe garažu ni garažno mesto koje je po ceni uvek 50 odsto od kvadratnog metra stana. Ali u praksi se događa da kupci obično žele dva do tri garažna mesta bez obzira na kvadraturu stana.

U starom delu Beograda, garaže su se, između dva svetska rata, obično gradile u prizemlju i to samo po garaža, dve, bez obzira na broj stanova u zgradi. U ovim delovima grada garaža ima mnogo veću vrednost nego što je tržišna s obzirom da takvih garaža ima vrlo malo u ponudi. Tek nedavno počelo se sa izgradnjom objekata - garaža koje su privatno vlasništvo i ovakva investicija, bilo da je prodaja ili izdavanje, se višestruko isplati. Kada su garaže u pitanju u novim zgradama, obično se, ukoliko mogućnosti to dozvoljavaju, prodaju garaže sa dva garažna mesta i one su ili sastavni deo ugovora o kupoprodaji stana ili je to regulisano posebnim ugovorom. Kod garaža u novogradnji, gde je manji plac, investitori obično prave veliki garažni prostor na dva nivoa ispod zemlje sa obeleženim garažnim mestima uz odgovarajući stan. Takve garaže zbog suženog prostora imaju i specijalne liftove za prevoz automobila.

Garaža ili garažno mesto se kod kupoprodaje regulišu ugovorom uz odgovarajuću dokumentaciju kao što su dokazi o vlasništvu (vlasnički list ili građevinska i upotrebna dozvola) i takav ugovor se overava u sudu i na to se plaća porez na promet u iznosu od 2,5 odsto na procenjenu vrednosti garaže ili garažnog mesta od strane nadležne Uprave prihoda. Danas je odlična investicija kupiti dve, tri garaže ili garažno mesto, čak i kad vam to nije potrebno, jer ga možete više nego povoljno rentirai/iznajmljivati.

Kupiti ili iznajmiti

Bez obzira na trenutnu ekonomsku krizu koja se nadvila nad razvijenim svetom, želja velikog broja ljudi u Srbiji je da imaju svoj lokal koji bi im omogućio da budu nezavisni po principu svoj lokal - svoj posao - svoj gazda. Svi koji taj san nisu odsanjali, a sanjaju ga, na početak priče stavljaju lokal. Da li je vlasništvo lokala garancija uspešnog biznisa? Svakako ne. Ali opravdanje mnogima je da ne mogu početi biznis jer nemaju lokal.

Iznajmiti ili kupiti? Dilema samo za one koji imaju novac za kupovinu.

Da li i oni koji imaju novac treba prvo da kupe lokal? Svakako ne! Lokal se može iznajmiti bez straha da će vlasnik lokala otkazati zakupcu korišćenje kada posao krene. To se vrlo, vrlo retko dešava. Vlasnici lokala koji ih iznajmljuju mogli su da počnu biznis i pre zakupca. Mnogi su kupovali lokale samo sa željom da ih rentiraju, a mnogi ih rentiraju, jer nisu bili uspešni u biznisu. Svakako je bolje iznajmiti lokal, jer to pruža šansu da se oprobate i proverite ispravnost svojih ideja. Ako budete uspešni, a za to treba nekoliko godina provere, počnite da razmišljate o kupovini lokala.

Mesto gde se lokal nalazi opredeljuje njegovu namenu više nego bilo šta drugo, ali to nije pravilo. Uvek postoji radnja zbog koje smo spremni da idemo na drugi kraj grada, naravno, pod uslovom da tamo možemo naći nešto što nema u našem komšiluku.

Dakle, prvo iznajmite, pa tek kad postanete "gazda" - onda ga i kupite.

Ovo pravilo, pogotovo u ovim teškim vremenima važi i za iznajmljivanje stana. Sigurno se svi oni koji ispunjavaju uslov za dobijanje kredita uvek zapitaju da li je bolje otplaćivati ratu za svoj stan ili taj iznos davati "gazdarici". S obzirom da su krediti za kupovinu stana obaveza koja se preuzima na dugi rok, dakle negde između 20 i 30 godina traje otplate, mišljenja sam da je pametnije proveriti sposobnost mesečnog odvajanja dela sopstvenog budžeta namenjenog za ratu, barem u jednoj godini kroz iznajmljivanje stana. Kada budete sigurni da ćete sledećih 20 ili 30 godina moći da otplaćujete ratu za stan, a to znači da ćete u sledećih 20 ili 30 godina biti sposobni da zaradite barem dva puta više nego što je rata, krenite u potragu za sopstvenim stanom i neka vam je srećno.

Preneto iz Pravno-ekonomski magazin "ZIP - Zakoni i propisi", iz brojeva 113-114. za juni/juli i 115-116. za avgust/septembar 2009. Autorke tekstova su vlasnice i direktorke Agencije "Alka"


<<< Nazad na sadržaj
 
16. septembar 2019.