Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 16 >-Laureati 2009. - Lakši i sigurniji navoz brodova
 
LAUREATI 2009.
Odštampaj
 
Profesori dr Zoran Petković i dr Srđan Bošnjak - Mašinski fakultet u Beogradu

Lakši i sigurniji navoz brodova
- Radovan Radović -
 
Brodogradilište Bomex 4M na Begeju kod Zrenjanina sa navozom za brodove od 1.800 tona Za "godišnju nagradu" pristiglo je deset kandidatura, odnosno 14 kandidatskih imena, što će reći - četiri ekipe i šest pojedinaca, a Komisija za nagrade IKS opredelila se za po jednog građevinca i elektroinženjera i "ekipu mašinaca" - dr Zorana Petkovića i dr Srđana Bošnjaka, profesore Beogradskog univerziteta zaposlene na Mašinskom fakultetu.

1Nagrada je dodeljena za "Mašinski projekat mehanizacije navoza za brod mase 1.800 tona", namenjen brodogradilištu Bomex 4M na Begeju kod Zrenjanina, čime je dat značajan podstrek daljem unapređenju tehnološke i tehničke delatnosti inženjera mašinske struke - članova Inženjerske komore Srbije, a investitoru obezbeđena ušteda od oko 500.000 evra, plus 15.000 evra godišnje kod održavanja pogonskih sistema


"Sistem mehanizacije navoza brodogradilišta Shipyard Bomex 4M, koje je smešteno pored puta Zrenjanin-Beograd, nedaleko od specijalnog rezervata Stari Begej - Carska bara na reci Begej, 500 metara nizvodno od ustave Stajićevo, naše je autorsko delo, profesora Bošnjaka i moje malenkosti", kaže profesor Petković. "Međutim, celokupna projektna dokumentacija (idejni i glavni projekat) jeste intelektualna svojina Mašinskog fakulteta u Beogradu."

Srbija ima oko 1.600 kilometara plovnih puteva, i ne treba da čudi zbog čega je razvoj rečnog transporta strateško pitanje. Upravo zato su svoj interes u brodogradnji našli i ljudi okupljeni u zrenjaninskom brodogradilištu Shipyard Bomeks 4M, firmi koja je osnovana 2006. godine, i u okviru čijeg je kompleksa izgrađen navoz za brodove do 140 metara dužine, a predviđeno je da se izvlače i spuštaju brodovi teški do 1.800 tona za rečnu i prekookeansku plovidbu. Sam navoz je dugačak 182 metra i završava se u plovnom koritu Begeja, koji je međunarodnu vodni put.

Profesor dr Zoran PetkovićProfesor dr Zoran Petković rođen je 1948. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je 1972. godine na Mašinskom fakultetu u Beogradu, gde je iste godine počeo da radi i na kome je 1990. odbranio doktorsku disertaciju - "Prilog analizi dinamičkog ponašanja rotobagera" (mentor prof. dr Sava Dedijer). Za diplomski rad pod nazivom "Čelična konstrukcija šaržirnog krana za Simens-Martinove peći" nagrađen je Godišnjom nagradom Instituta za ispitivanje materijala Srbije. Za originalna stručna ostvarenja, tehnička unapređenja, dobio je tri Godišnje nagrade Privredne komore Srbije. Objavio je 84 naučna i stručna rada, dva univerzitetska udžbenika i učestvovao u realizaciji pet naučnoistraživačkih projekata finansiranih od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Srbije. Kao rukovodilac projekta ili odgovorni projektant, ima 135 originalnih stručnih ostvarenja, 29 tehničkih i razvojnih rešenja, 142 projekta izvedenog stanja i 24 elaborata ograničene cirkulacije.


"Sa izradom mašinskog projekta mehanizacije navoza brodova počeli smo početkom 2007. godine, a porinućem dva novoizgrađena broda u avgustu 2008. i zvanično je pušten u rad sistem mehanizacije navoza", kaže dr Petković. "Navoz čine dve deonice - horizontalna i pod nagibom. Horizontalna je smeštena uz proizvodnu halu, ima ukupnu dužinu 91 metar, dok je ona s nagibom od 7,1 stepen dugačka 89 metara, tako da je ukupna dužina celog navoza 180 metara. Osnovne elemente projektovanog i izvedenog sistema mehanizacije navoza čine 'velika kolica' nosivosti 300 tona, dužine 14,02 metra, koja se kreću po koloseku širine 4,5 metara, i 'mala kolica' nosivosti 150 tona, iste dužine kao i 'velika', ali je kolosek po kome se kreću uži i iznosi tri metra. 'Mala kolica' su rešetkastom konstrukcijom spregnuta u tandem ukupne nosivosti 300 tona. Ovaj sistem kolica kreće se nominalnom brzinom od 0,477m/min. Pored toga, tu je i vitlo vučne sile 282 kN (veliko vitlo - prečnik užeta 32 mm, prečnik doboša 750 mm,instalisane snage motora 5,5 kW) i vitlo maksimalne vučne sile 75,5 kN (malo vitlo - prečnik užeta 17 mm, prečnik doboša 400 mm, instalisane snage motora 0,75 kW), a tu su i užad, vučni koturovi i rolne za vođenje i usmeravanje užadi."

Sistem navoza proizveden je u našoj zemlji. Vitla, vučne koturove, rolne za vođenje užadi i sklopove balansira kolica izradila je Goša FOM, po projektnoj dokumentaciji Mašinskog fakulteta. Čeličnu konstrukciju svih kolica i portalnog krana proizvelo je samo Brodogradilište, takođe po projektnoj dokumentaciji Mašinskog fakulteta. Motor vitla izrađen je u preduzeću ATB - Sever iz Subotice.

Profesor dr Srđan BošnjakProfesor dr Srđan Bošnjak rođen je 1959. godine u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Baru, a diplomu mašinskog inženjera stekao je 1985 godine na Mašinskom fakultetu u Beogradu, na kome je 1995. godine odbranio doktorsku disertaciju - "Dinamika rotornih bagera sa radijalnim iskopom u uslovima szohastičke pobude izazvane otporom kopanju". Prvi radni odnos zasnovao je 1985. godine u SZP Zavarivač - Institut za zavarivanje, a dve godine kasnije izabran je za asistenta matičnog fakulteta. Vanredni profesor postao je 2001, a redovni ove godine. Bio je jedan od 200 članova Osnivačke skupštine Inženjerske komore Srbije i nosilac "nulte" licence. Od 2000. do 2004. bio je prodekan za naučnoistraživačku delatnost Mašinskog fakulteta, a od 2002. do 2004. direktor Inovacionog centra za informacione tehnologije Mašinskog i Elektrotehničkog fakulteta. Dobitnik je godišnje nagrade PKS za diplomski rad i tri nagrade. Objavio je 107 naučnih i stručnih radova i jedan univerzitetski udžbenik. Učestvovao je u realizaciji šest naučnoistraživačkih projekata finansiranih od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Srbije. Trenutno rukovodi projektom pod nazivom "Razvoj mašina visokih performansi i metoda za identifikaciju njihovog odziva na unutrašnje i spoljašnje poremećaje", koji se realizuje u okviru programa tehnološkog razvoja.

"Sistem kolica čini 10 malih kolica spregnutih u pet tandema (nosivost svakog tandema iznosi 300 tona) i jedna velika kolica (iste nosivost)", kaže profesor Bošnjak. "Svaki tandem malih i velika kolica pogone se jednim velikim i jednim malim vitlom. Dakle, sistem sadrži ukupno šest istovetnih velikih vitala i šest istovetnih malih vitala. Sva vitla su postavljena u odgovarajuće šahtove. Upravljanje radom sistema kolica obavlja se pomoću komandnog pulta, a upravljački sistem rešen je tako da omogućava nezavisno aktiviranje bilo kog vitla, kao i spregnuti režim rada odabranih vitala. Sam koncept sprezanja kolica u tandem, pogonjen samo jednim vitlom, jeste originalno rešenje. Osim toga, konstrukciono rešenje strukture kolica, uz suptilnu analizu naponskodeformacionog stanja svih elemenata sistema, omogućilo je da se zadovolji vrlo oštro ograničenje pri projektovanju, koje se odnosi na zahtev da se i pri najnižem vodostaju izvrši porinuće broda maksimalnih gabarita i mase."

Za opsluživanje otvorenog skladišta lima razvijena je originalna konstrukcija portalnog krana nosivosti 10 tona i raspona 20 + 8 metara. Sama noseća konstrukcija i pogoni mehanizama kretanja dizalice jesu originalna tehnička rešenja.

Govoreći o finansijskim efektima ostvarenim u projektovanju, izgradnji i eksploataciji dr Petković ističe lako uočljive i dokazive parametre - u proces izgradnje ostvarena je ušteda od oko pola miliona evra, dok se ušteda na održavanju pogonskih sistema procenjuje na 15.000 evra godišnje.

Realizacija ovog projekta znači još jednu afirmaciju naučnostručnog potencijala Mašinskog fakulteta u Beogradu, kao i afirmaciju proizvodnih sposobnosti domaće industrije.


Procitajte iz oblasti "Laureati" i:
  • Nagoveštaj uspona inženjerskog kapaciteta
  • Za dve Marije jedno vredno priznanje
  • Najviše mi znači što je neko primetio rad
  • Normativ za elektroradove u građevinarstvu
  • Hram gradila vera pravoslavna
  • <<< Nazad na sadržaj
     
    16. septembar 2019.