Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 16 >-Laureati 2009. - Najviše mi znači što je neko primetio moj rad
 
LAUREATI 2009.
Odštampaj
 
Ivan Zlatanović, diplomirani mašinski inženjer, asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu

Najviše mi znači što je neko primetio moj rad
- Milovan Paunović -
 
Ivan Zlatanović, diplomirani mašinski inženjer, asistent na poljoprivrednom fakultetu u ZemunuRođen sam u Prokuplju, pred Ivanda n, pa sam tako dobio ime Ivan (6. jul 1977) u profesorskoj porodici (otac Jevta je bio DIF-ovac, a majka Slavica, mašinski inženjer, još je profesor praktične nastave), koja osim mene ima i kćerku, moju sestru Ivanu, koja je diplomirala grčki jezik i književnost u Beogradu", kaže Ivan Zlatanović. "Osnovnu i srednju školu, gimnaziju, završio sam u rodnom gradu, a 1996. godine upisao sam se na Mašinski fakultet u Beogradu, smer vazduhoplovno mašinstvo, na kome sam diplomirao 2003. godine. Pre isteka te 'diplomske godine' počeo sam da radim na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, na Katedri za tehničke nauke Instituta za poljoprivrednu tehniku (zanimljivo je da sam posao pronašao i zaposlio se - preko interneta), gde i sada radim. Sa usavršavanjem sam počeo 2004. kad sam upisao doktorske studije, naravno, na Mašincu, koje sam odslušao i položio 12 ispita. Trenutno sam 'u fazi' biranja teme za doktorsku disertaciju koja će biti iz oblasti termomehanike i termotehnike na Mašinskom fakultetu. Oženjen sam Milenom, stomatologom, i za mesec-dva očekujemo prvo dete."

Zašto ili kako si "preskočio" Niš, koji ti je u komšiluku, i došao da studiraš u Beogradu?

"Moj otac je studije završio u glavnom gradu, bio je 'beogradski đak', pa je insistirao da mu i deca studiraju na Beogradskom univerzitetu. Zapravo, sestra i ja se tu nismo mnogo pitali i mislim da su nam roditelji učinili veliku uslugu što su nas poslali u Beograd."

1Svojim ukupnim stručnim delovanjem i ostvarenim rezultatima na početku profesionalne karijere, kao autor ili koautor četrnaest naučnoistraživačkih radova, učesnik u realizaciji više domaćih i inostranih na-učnoistraživačkih projekata, ubedljivo je posvedočio o značajnom potencijalu kojim raspolaže


Otkud u agraru, na zemlji, a ne na nebu za šta si se školovao i pripremao?

"Kad sam diplomirao, posla nije bilo ni za lek, prava katastrofa, pogotovu za vazduhoplovce... Sasvim slučajno sam 'natrčao' na konkurs na Poljoprivrednom, i to za asistenta pripravnika za predmet Termodinamika na Katedri za tehničke nauke (Institut za poljoprivrednu tehniku). Predmet su vodili prof. dr Marija Todorović i prof. dr Franc Kosi. Danas, šest godina posle mog prijema, profesorka je u penziji, a profesor je već dve godine šef Katedre za termotehniku na Mašinskom fakultetu (prethodne tri decenije bio je profesor na Poljoprivrednom). Sa profesorom sam radio na velikom broju projekata i slobodno mogu da kažem da je on 'inženjerski genije' za termotehniku. On je prvi primetio moj inženjerski talenat i podsticao me da ga razvijam i radim na sebi. Od njega sam 'pokupio' samo ono najbolje što jedan inženjer može da poseduje. Kompletirali smo zajedno sigurno dvadesetak mašinskih projekata, prvenstveno hladnjača različitog kapaciteta i za različite agrarne kulture, za velike i male prerađivače. Da se razumemo, projekte je vodio i nadzirao profesor Kosi, a ja sam tu bio 'mali od palube', da uradim ono što mi on odredi, prvo jednostavnije stvari, a vremenom teže i složenije zadatke. Paralelno sa radom na projektima upisao sam doktorske studije (tako je to određeno Bolonjskom deklaracijom) na Mašincu, postao sam doktorant i počeo da sarađujem sa Inovacionim centrom. Naime, svi doktoranti na Mašinskom fakultetu zaposleni su u Inovacionom centru, a pošto sam već bio zaposlen, nisam imao obavezu da se tamo zapošljavam. Međutim, veoma dobro sarađujem sa kolegama koji vode celu tu priču oko Inovacionog centra, naročito sa prof. dr Mirkom Komatinom i timom njegovih saradnika sa Katedre za termomehaniku, sa kojim imam fantastičnu saradnju na velikom broju projekata. Izdvojiću samo jedan - projekat rekonstrukcije sistema centralnog grejanja u zgradi Rektorata Beogradskog univerziteta (Kapetan Mišino zdanje), čije sam idejno rešenje postavio sam, a uz pomoć kolege/postdiplomca Nedžada Rudonje uspeo da ga uobličim u kvalitetan idejni mašinski projekat, koji je, uz naš nadzor, razradila i izvela firma Vektor inžinjering."

Kada si postao član Inženjerske komore Srbije i sa kojim si projektima konkurisao za nagradu?

"Pre nego što sam postao član Komore morao sam da položim stručni ispit u Savezu mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (SMEITS), što me je kvalifikovalo da mogu podneti zahtev za licencu i postati njen član. Znači, član sam Inženjerske komore Srbije od 2007. godine i posedujem dve licence - projektantsku i izvođačku. U trenutku kada sam konkurisao za nagradu iza sebe sam imao više od 50 projekata na kojima sam bio aktivno angažovan u različitim ulogama, od saradnika do odgovornog projektanta. Na mojoj referenc listi su različiti projekti koji su rezultat aktivne saradnje sa velikim brojem kolega iz struke, profesora sa Mašinskog i Poljoprivrednog fakulteta, kao i saradnje sa mnogim firmama i projektnim biroima (u zemlji i inostranstvu) koji su u meni prepoznali pouzdanog i stručnog saradnika i partnera u poslovima. S obzirom na to da kandidat za nagradu mora biti predložen prema pravilniku Komore, moju kandidaturu je predložio i podržao Inovacioni centar Mašinskog fakulteta u Beogradu."

Imaju li mladi i talentovani stvaraoci, mislimo na inženjere, šansu da u Srbiji realizuju svoje ideje, projekte, svoju darovitost?

"Moj slučaj potvrđuje da je ta stvar moguća, ali samo uz puno rada i odricanja. Imao sam i sreće da se zaposlim na visokoškolskoj ustanovi, da radim sa profesorom Kosijem, koji je veliki teoretičar i ništa manji praktičar, koji je imao poverenja da angažuje mladog saradnika početnika na projektima iz prakse koje je realizovao. Istini za volju, projekti na kojima sam radio ne donose mi nikakav 'plus' na fakultetu, čak i školarinu doktorskih studija plaćam iz svog džepa, iako sam zaposlen na istom univerzitetu. Primećujem i da je sistem takav da udaljava teoriju od prakse. Bilo bi dobro da naučno i stručno vrednovanje projekata izvedenih u privredi bude u rangu napisanog rada na SCI listi, jer bi to bila obostrana korist i stimulacija za rad. Sa ovim mojim 'slučajevima iz prakse' ne mogu da konkurišem ni u jednom stručnom ili naučnom časopisu, jer urednici kažu - 'nema težinu naučnog rada', ma koliko se trudio da ga uobličim i dam mu potrebnu formu. Međutim, ti moji 'slučajevi iz prakse' su mi značajno pomagali u poslu asistenta i držanju nastave, u smislu da kada studentima dajem zadatke na vežbama i ispitima, to su primeri (zadaci) iz konkretne prakse, nije ništa 'izmišljeno', nego dajem tačne i precizne podatke."

Da li se pripremaš za realizaciju nekog novog projekta i šta će to biti?

"Na ovogodišnjem Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu projekat unapređenja traktora firme Metaloprerada iz Ražnja, koja ga je realizovala u saradnji sa Institutom za poljoprivrednu tehniku, na kome radim, osvojio je prvu nagradu. U ovaj projekat nisam bio uključen, međutim, zadovoljna prethodnim iskustvom i saradnjom Metalo prerada hoće da razvija kondenzacione sušare podržavane radom toplotne pumpe, a to već spada u moje polje interesovanja i prakse. Zapravo, oni su već razvili prototip sušare i sad hoće da ga ispituju, odnosno da kontinuirano mere parametre sušenja - temperaturu, vlagu, kvalitet proizvoda i slično - za šta je potrebna kvalitetna oprema za merenje. Ta sušara već radi, suše se različite vrste voća i povrća, pre svega u cilju sagledavanja kapaciteta i potrošnje energije, sada samo za potrebe Metaloprerade, ali je potrebno da se kompletno postrojenje unapredi kako bi konkurisalo za odgovarajući sertifikat. U razgovoru sa profesorima Komatinom i Kosijem rodila se ideja da to unapređenje sušare uobličim u svoju doktorsku disertaciju, pri čemu bih sa merenjima počeo već ove jeseni. Merio bih parametre za nekoliko vrsta agrarnih proizvoda, prvenstveno šljiva, gde svaki proces sušenja traje najviše 18 sati, tako da bih za razuman vremenski period imao sve potrebne rezultate. Ne znam koliko će mi vremena biti potrebno da napišem i odbranim doktorsku disertaciju. Jedino, ako želim da ostanem na Univerzitetu kao nastavnik, morao bih da doktoriram za tri, najviše za šest godina. Naime, sada imam status asistenta i vezan ugovor na tri godine (mogućnost produženja još tri). Ako želim da ostanem, moram biti izabran za docenta, a docent mora imati doktorsko zvanje."

Šta za tebe znači Nagrada za ostvarene rezultate na početku profesionalne karijere Inženjerske komore Srbije?

"Na prvom mestu znači da je neko primetio to što sam radio. Uz to sam stekao i odličnu referencu za buduće projekte i poslove koje ću raditi i za koje ću konkurisati. Trudiću se da svojim angažovanjem i kolegijalnošću, kroz nove projekte koje ćemo raditi, opravdam ukazano poverenje kolega iz Inovacionog centra Mašinskog fakulteta u Beogradu."


Procitajte iz oblasti "Laureati" i:
  • Nagoveštaj uspona inženjerskog kapaciteta
  • Za dve Marije jedno vredno priznanje
  • Normativ za elektroradove u građevinarstvu
  • Lakši i sigurniji navoz brodova
  • Hram gradila vera pravoslavna
  • <<< Nazad na sadržaj
     
    16. septembar 2019.