Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 16 >-Laureati 2009. - Za dve Marije jedno vredno priznanje
 
LAUREATI 2009.
Odštampaj
 
Arhitektice Marija Savković i Marija Milovanović, zaposlene u "Mašinoprojekt kopring" iz Beograda

Za dve Marije jedno vredno priznanje
- Slobodan Kujundžić -
 
Marija MilovanovićKoračale su zajedno još od studentskih dana, potom se zajedno i zaposlile, i doživele da istovremeno prime prestižnu nagradu Inženjerske komore Srbije za projekat koji su zajednički smislile i realizovale. Trenutak primanja nagrade je događaj koji se pamti celog života, a šta mu je prethodilo, bila je tema razgovora koji smo vodili u zgradi Mašinoprojekta, kompaniji u kojoj su "dve Marije" počele da rade pre tri godine. I baš to neiskustvo misle da im je doprinelo da njihov projekat bude drugačiji, da ima svojevrsnu svežinu, i kao ideja i kao realizacija, pa se investitor, u konkurenciji šest radova, opredelio za njihov "Oblasni centar kontrole letenja na aerodromu 'Nikola Tesla' u Surčinu". "Tek kroz razradu projekta", kaže Marija Milovanović, "uspele smo da pomirimo funkciju objekta i njegovo oblikovanje, zahvaljujući radu jednog dobrog tima oko nas, a posebno ulozi gospođe Đuranović, šefa tima našeg Biroa. Ona nam je dopuštala da razvijemo svoju ideju, ali nas je pri tome stalno vraćala na put koji mora da uvažava propisane norme."

" Imale smo ogromnu podršku kolega i menadžmenta kompanije u kojoj radimo - 'Mašinoprojekt kopringa", ističe Marija Savković. "Oni su nam obezbedili tim ljudi koji nam je pomagao da se izborimo sa složenim zadacima rešavanja projekta. Mislim da je to retkost u sferi rada arhitekata i arhitektonskih biroa kod nas u Srbiji."

Tražimo od naših sagovornica da kažu nešto određenije o tome sa kakvim su se poteškoćama suočavale u poslu...

" Sam objekat Oblasne kontrole letenja podrazumeva niz specifičnosti koje morate povezati na najbolji način i dati mu atraktivan oblik", pojašnjava Marija Milovanović. "Naravno da se nikada nismo susrele sa takvim objektom. Ljudi u svom životu obiđu mnogo toga, ali nikad niko nije ulazio u zgradu kontrole letenja. Gotovo da smo se bavile istraživačkim radom. Išle smo u Centar oblasne kontrole letenja u Frankfurtu, jer je to aerodrom sa najvećim brojem ukrštanja letova, pa je kao takav najrazvijeniji u Evropi. I ovaj naš objekat nije mnogo drugačiji po svom značaju, jer od njega zavisi čitav region ovog dela Balkana. Inače, ovaj objekat pripada generaciji 'pametnih zgrada'. Sa aspekta bezbednosti, reč je o vrhunski opremljenom objektu složene strukture. Ono što smo htele da ga izdvaja zasniva se na njegovoj lokaciji i nameni. Zato on svojim spoljnim izgledom sugeriše uzletanje aviona. Objekat je u funkciji 24 sata, a to znači da je ljudima valjalo obezbediti sve uslove za takav ritam života i rada."

1Arhitektice Milovanović i Savković na početku profesionalne karijere pokazale su veliki talenat, veštinu i sposobnost ubedljive arhitektonske artikulacije stečenih stručnih znanja, čime su nagovestile dalje uspehe na polju projektovanja složenih i zahtevnih objekata

Marija SavkovićMarija Savković "otkriva" kako je vođeno mnogo razgovora sa stručnjacima svih profila i kako su ti razgovori pomagali da se dobiju konkretne forme rešenja.
"Nije bilo stručnjaka koga nismo pitale za mišljenje u njegovom domenu rada i iskustva", kaže gospođa Savković. "Na kraju, kad smo sve propitale, našalile smo se tako što smo konstatovale ima li neki prolaznik na ulici koga bi trebalo još nešto da pitamo... Sve nam je bilo važno, ne samo da objekat ispunjava svoju osnovnu funkciju već i da je prijatan, da obezbeđuje potreban komfor svojim korisnicima. Što se tiče spoljnog uređenja, puno smo pažnje posvetile ozelenjavanju prostora, postavljanju fontana, klupica za odmor, svih neophodnih detalja koji bi zaposlenima obezbedili normalan rad."

Nastavljajući da "razrađuje" ovaj stav svoje koleginice gospođa Milovanović kaže:

"Zahvaljujući tom našem atraktivno oblikovanom rešenju, možda i nekom srećnom sticaju okolnosti, nas dve smo dobile priliku da razradimo projekat i da ga dovedemo do njegovog izvođenja".

Obe sagovornice napominju da su učestvovale u izradi čitavog niza različitih projekata, i naglašavaju da su i u njima imale autorsku slobodu. Marija Savković to izražava rečima:

"Ovde se formira znanje. Radimo na krupnim projektima i tako stičemo veliko znanje i iskustvo. Radile smo, recimo, na projektima osnovnih škola u Novom Sadu i Smederevu, potom stambenih objekata na Novom Beogradu (neprofitna gradnja), gde je trebalo da se veliki broj stanova 'upakuje' u jednu celinu kako bi se dobili pristojni, komforni stanovi uz manji budžet, odnosno manju cenu kvadratnog metra. Posle ovog projekta neprofitnih stanova koleginica i ja smo se nakratko rastale, pošto je svaka radila na posebnom projektu. Ponovo smo postale tim, odnosno radile zajedno na projektu rekonstrukcije jedne zgrade u centru Beograda za potrebe EFG banke. Radilo se o enterijeru od 10.000 kvadratnih metara. Opet smo se rastale jer je usledilo moje porodiljsko odsustvo."

Projekat Oblasne kontrole leta na aerodromu 'Nikola Tesla' u Surčinu"A ja sam u vreme njenog porodiljskog odsustva radila na još dva projekta, a u oba slučaja se radilo o idejnim i glavnim projektima", nastavlja Marija Milovanović. "Jedan je bio fabrika Dijamant u Zrenjaninu, koji se i izvodi, što je posebna satisfakcija za nas arhitekte. Drugi je bio rad na kompleksu stambenih zgrada na mestu nekadašnje fabrike IKL u najužem gradskom jezgru (Dalmatinska ulica). Nakon ovog obimnog posla radila sam na enterijeru i adaptaciji zgrade NLB banke, nedaleko od (novog) TC Merkator. Da pomenem i to da je kompleks zgrada Airport city u Novom Beogradu rađen unutar naše kuće. Idejno rešenje dali su izraelski arhitekti, a idejni i glavni projekat su rađeni u Mašinoprojektu."

"Neretko je naša firma Mašinoprojekt zadužena i za projektantski nadzor", kaže Marija Savković. "Dobro je kada dobijete stručni nadzor jer imamo veoma dobar tim i za tu vrstu poslova. Navela bih primer nove zgrade Narodne banke Srbije. U tim poslovima do izražaja dolaze, kako im mi tepamo, inženjeri 'džambasi', dok za nas kažu da smo salonske arhitekte, ali mislim da to ipak nije tako. Jer, mnogo se objekata radi, među njima i oni od kapitalnog značaja. Mi retko imamo priliku da radimo male enterijere ili porodične kuće. Znajući kakva je naša kompanija, da pod jednim krovom imamo objedinjene sve struke, investitori nam poveravaju velike poslove. Naravno, najveće je zadovoljstvo realizovati ovako velike projekte."

Konkurisale Lalić-Mihailović, nagrade primile Savković-Milovanović

Kada su dve Marije konkurisale za nagradu, bilo je to 2008. godine, nisu bile Savkovićka i Milovanovićka, nego Lalićeva i Mihailovićeva. Između konkurisanja i dobijanja nagrade bilo je dovoljno vremena da Lalićeva postane Savkovićka i majka sina Marka, a Mihailovićeva gospođa Milovanović, koja je nekoliko nedelja posle primanja nagrade rodila kćerku Saru. Srećni supružnici uspešnih Marija su građevinski inženjer Savković i diplomirani muzičar Milovanović.


Na kraju razgovora zanimalo nas je kako je nastao predlog da baš naše sagovornice budu kandidovane za ovo prestižno priznanje njihove strukovne, da ne kažemo esnafske organizacije?

"Kada su završeni svi projektantski poslovi na 'Oblasnoj kontroli...' kolege su se okupile i odlučile da nas dve, kao idejni tvorci, budemo kandidatkinje za nagradu Komore, naravno u kategoriji 'početak karijere'", priseća se Marija Savković. "Ova distinkcija, ovo preciziranje je važno, jer je Mašinoprojekt konkurisao za nagrade i priznanja Inženjerske komore i u drugim kategorijama. Dakle, nismo bile favorizovane, a politika firme je takva da svako iskoristi maksimalno svoj potencijal. Naravno, da vam je mnogo draže da radite ako znate da će vaša stvaralačka energija biti primećena..."

"Ova nagrada Komore u stvari je pobeda celog tima koji je radio na projektu 'Oblasne kontrole...", kaže drugaprva Marija Milovanović. "Naša imena jesu upisana na plaketi jer smo autori nagrađenog rešenja, ali pobedio je ceo tim. Tako se i ophodimo. Čestitali smo kolegama na nagradi, jer je ona i njihova."


Procitajte iz oblasti "Laureati" i:
  • Nagoveštaj uspona inženjerskog kapaciteta
  • Najviše mi znači što je neko primetio rad
  • Normativ za elektroradove u građevinarstvu
  • Lakši i sigurniji navoz brodova
  • Hram gradila vera pravoslavna
  • <<< Nazad na sadržaj
     
    16. septembar 2019.