Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 16 >-Dan Komore - 14.juni - Sve u broju i u meri stvorili su inženjeri
 
DAN KOMORE - 14.JUNI
Odštampaj
 
 

Sve u broju i u meri stvorili su inženjeri
- Radoš O. Dragutinović -
 
Grupni portret s damama ili svi nagradjeni, plus predsednik Komore, minus dobitnik Nagrade za životno deloSvečano obeležavanje Dana Komore - 14. juna, ove godine održano je treći put zaredom, što znači da polako i sigurno postaje tradicija. Mesto obeležavanja je izabrano sa posebnim rafinmanom i ukusom - Pozorište na Terazijama, kao uostalom i dva prethodna koja su održana u Narodnom pozorištu i Madlenijanumu. Osnovni razlog i ovog okupljanja je dodela godišnjih priznanja članovima Komore, od onih za životno delo, preko izuzetnih dostignuća u struci, do ostvarenja na početku karijere, ali i obeležavanje 130 godina od rođenja Milutina Milankovića, ako ne najvećeg a ono jednog od najvećih naučnika u "srpskom rodu" (pogledati poseban prilog u ovom broju čiji je autor prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik IKS). Ništa manje važni su i "ostali povodi", a to su druženje, upoznavanje i ugošćavanje članova i prijatelja sa raznih strana. Kao i do sada, poslastica je bila umetnički program ovoga puta mjuzikl "Briljantin" koji je izveo ansambl Pozorišta na Terazijama. Domaćin iliti vodič svečanog obeležavanja Dana Komore bio je magistar Tihomir Obradović, inženjer, uža odrednica diplomirani inženjer arhitekture, koji je šarmantno i duhovito usmeravao "slavljeničko okupljanje". Na binu je izašao sa žutim zaštitnim šlemom na glavi i odmah upozorio sve licencirane inženjere u sali da je zaštita ljudskog života i zdravlja najvažnija u neimarskoj delatnosti, ali i da bi pozdravio prisutne kolege i koleginice (dame i gospodu), zatim, "prvi i drugi" red, odnosno predstavnike ministarstava, goste iz zemlje i inostranstva, ostale ugledne goste.

1Ove godine Komora je nagradila devetoro svojih članova - profesora Branu Mitrovića, za ži-votno delo, profesore Milovanovića, Bošnjaka i Petkovića, kao i Stašića - godišnje nagrade, i dve Marije - Savković i Milovanović, Petronijevića i Zlatanovića - za izuzetna ostvarenja na početku karijere


Strukovna organizacija slobodnih muškaraca i žena

Tihomir Obradović, voditelj programa u prikladnoj zaštitnoj opremiPodsetio je na početke ovog esnafskog udruženja i organizacije. "Inženjerska komora Srbije je zakonom osnovana strukovna organizacija pojedinačnih članova, slobodnih muškaraca i žena, odgovornih inženjera koji neguju visoka moralna i etička načela i štite i unapređuju integritet, čast i ugled svog poziva ličnim ponašanjem i korišćenjem svojih znanja i veština", konstatovao je Obradović. Naglasio je da je Komora osnovana na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji (član 130) koji je izradilo Ministarstvo urbanizma i građevine, Vlada dr Zorana Đinđića prihvatila, a Skupština Republike Srbije usvojila, sada već istorijske 2003. godine. Osnivačka Skupština Inženjerske komore Srbije održana je 14. juna 2003. godine u Svečanoj sali Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Onda je usledio poziv "prvom među jednakima", prof. dr Dragoslavu Šumarcu, u vreme osnivanja Komore ministru urbanizma i građevine, a sada i u drugom mandatu predsednika Inženjerske komore Srbije, da održi svoju "svečanu besedu".

"Poštovane dame i gospodo, veliko mi je zadovoljstvo da u ime svih vas, ali i u ime 22.000 članova Inženjerske komore Srbije, pozdravim večeras među nama predstavnike ministarstava, Pokrajine Vojvodine, Republike Srpske, stranih ambasada...", rekao je predsednik Šumarac. "Prošlo je šest godina od kada smo osnovali Inženjersku komoru Srbije. To možda i nije dovoljno dug period, ali s ponosom možemo da kažemo da smo napravili organizaciju koja uspešno traje i koja je svakog dana sve jača. Zašto je ona danas toliko uspešna? Uspešna je, pre svega, zahvaljujući svojim članovima, ali i sve vidljivijem prisustvu u srpskom društvu i međunarodnim organizacijama. Članovi smo Evropskog saveta inženjerskih komora (ECEC) od 2005. godine i u oktobru će ovde, u Beogradu, biti održan Izvršni odbor ECEC. Po čemu smo specifični u tom Evropskom savetu inženjerskih komora? Pa po tome da su građevinci i arhitekte zajedno šest godina, i na sreću svih nas to zaista funkcioniše i ja sam siguran da će tako biti dok postoji Inženjerska komora Srbije."

Šta je potrebno da se uradi u narednom periodu

Dragoslav Šumarac, predsednik Komore je podsetio na ostvarene rezultate, ali i na obaveze"Sigurno je da ćemo imati jako dobru saradnju sa Ministarstvom životne sredine i prostornog planiranja, odnosno ministrom Oliverom Dulićem, pre svega oko izrade Zakona o uređenju prostora i izgradnji, koji je sada u završnoj fazi", naglasio je Šumarac. "Gospodinu Duliću smo obećali da ćemo uzeti veliko učešće u izradi pravilnika, da će naš Sud časti pojačati i intenzivirati svoje aktivnosti. Mi smo u proteklom periodu nekim kolegama morali da oduzmemo licencu (doduše, samo na šest meseci), ali se nadamo da se, što se tiče same struke, to ubuduće neće dešavati. Kada je reč o 'našoj internoj stvari' u završnoj smo fazi usvajanja Cenovnika o minimalnim cenama, ali tu stvar moramo da kondicioniramo zajedno sa resornim ministarstvom i sa gradovima, odnosno predstoji nam velika 'borba' da se taj cenovnik što pre usvoji. Kao što su advokati napravili minimalne cene svojih usluga, mislim da ćemo uspeti i mi, kroz Komoru i nadležne institucije, da se izborimo da se cene koje smo propisali poštuju. Ipak, naš 'prvi naredni korak' jeste opisi licenci. Kao što znate, već izlaze, odnosno diplomiraju studenti sa 'po Bolonji', dakle, već ovog meseca (juna) imamo 'bečelere' na arhitekturi i građevini. Moraćemo ne samo da im nađemo mesto u Komori nego i ono što će moći sutra da rade i za šta će biti ovlašćeni, dakle predstoji nam opis njihovih licenci. Dalje, moramo da rešimo problem osiguranja članova Komore, što su već neke komore u okruženju uradile. Nastavljamo da radimo na usvajanju evropskih normi i mislim da je tu gospodin Cvetković (Slobodan) sa Građevinskim fakultetom u Beogradu već u završnoj fazi, a gospodin Glavonjić (Milovan) sa Institutom za standardizaciju Srbije već daleko odmakao u usvajanju pojedinih standarda."

Završavajući svoje izlaganje predsednik Šumarac je potcrtao najznačajnije događanje u Danu Komore - uručenje nagrada Komore za 2009. godinu.

"Ima nas 22.000 i ako smo, a morali smo svi da imamo najmanje po dva projekta sa kojim smo dobili licencu Inženjerske komore Srbije - to je najmanje 50.000 značajnih projekata, i to značajnih za Srbiju, i mi ćemo večeras videti i neke nagrađene za 2009. godinu. Treća je godina kako dodeljujemo nagrade, koje su, pre svega, značajne za one koji su ih dobili, ali mi se, s pravom, čini da su značajnije za samu Komoru po tome šta su sve ti članovi uradili za nju. Želim vam puno uspeha u daljem radu, ali vas molim da se maksimalno angažujete, posebno u regionima i posebno da pomognemo vlastima, bilo ko da je na vlasti u gradovima, kako bi Srbija bila lepša i kako bi bila što bliža Evropskoj uniji."

Aleksandra Damjanović - Petrović, pomoćnica ministraUvek smo pronalazili način da se čujemo i razumemo

U ime resornog Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja skup je pozdravila Aleksandra Damjanović-Petrović, pomoćnica ministra, koja je naglasila da je "u proteklih šest godina Komora u potpunosti ispunila sve što je Zakon o planiranju i izgradnji zahtevao".

"U saradnji Ministarstva i Komore bilo je i uspona i padova, ali nikad nije bila prekidana", nastavila je pomoćnica ministra. "Uvek smo pronalazili način i u onim teškim vremenima i periodima, a bilo ih je u našoj saradnji, da se nekako čujemo i razumemo. Stav sadašnjeg ministarstva, koje predvodi gospodin Oliver Dulić, jeste da se saradnja znatno unapredi. Kao što znate, u završnoj fazi je izrada novog zakona, koji će se zvati O uređenju prostora i izgradnji, i u njemu su uloga i značaj Komore malo drugačije rešeni, mada mesto, položaj i nadležnosti nisu menjane. Najznačajnija stvar koju Ministarstvo i Komora planiraju da urade zajedno jeste izrada podzakonskih akata. To je posao koji nas očekuje odmah, i mi smo već krenuli da na njima radimo."

Dušanka Sivački - pokrajinski sekretar za urbanizam, arhitekturu i graditeljstvoS obzirom na to da je Komora regionalno organizovana kako bi se što bolje i što više približila svom članstvu širom Srbije, a jedna od najaktivnijih regionalnih kancelarija je u severnoj Pokrajini, što je bio dobar razlog da se skupu obrati i pozdravi ga Dušanka Sivački, pokrajinski sekretar za urbanizam, arhitekturu i graditeljstvo.

"Imam jednu lepu obavezu da vas pozdravim ispred pokrajinskog Izvršnog veća i njegovog predsednika dr Bojana Pajtića i u svoje lično ime. Izuzetno mi je zadovoljstvo kao čoveku da mogu da vam se svima obratim, mislim na 22.000 članova, sa tendencijom povećanja, jer je to veliko bogatstvo, i zapravo pokazuje da smo zemlja koja ima istoriju i tradiciju. Pominjući Nacrt zakona o uređenju prostora i izgradnji, hoću da naglasim da je AP Vojvodina dala i daje svoj doprinos zahvaljujući izuzetnoj saradnji i sa ministrom gospodinom Dulićem i sa Inženjerskom komorom."

Jan Čun Min, prvi sekretar ambasade NR Kine u SrbijiKina i Srbija imaju dugoročno i tradicionalno prijateljstvo

"Već smo u nekoliko navrata čuli da Srpska inženjerska komora ima 22.000 članova, a zamislite koliko je inženjera u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu, prijateljskoj Kini, i zamislite kakav je inženjerski doprinos dala svetu tokom svoje više hiljada godina duge istorije", rekao je Tihomir Obradović, najavljujući obraćanje svečanom skupu Jan Čun Mina, prvog sekretara ambasade NR Kine u Srbiji.

"Jako mi je drago i velika mi je čast što imam priliku da vam se obratim, pa ću to učiniti ne na kineskom, ni na engleskom, nego na srpskom jeziku", rekao je prvi sekretar. "Svi znamo da Kina i Srbija imaju dugoročno i tradicionalno prijateljstvo. Trgovinska razmena između Kine i Srbije intenzivno se razvija, međutim, ta robna razmena nije dovoljna u saradnji naše zemlje. Od početka ove godine naša preduzeća imaju jaku želju i obezbeđene kredite za saradnju sa srpskim preduzećima u oblasti infrastrukture i energetike. Trenutno se razmatra mogućnost da kineska kompanija projektuje, gradi i finansira most preko Dunava, na potezu Zemun-Borča. Reč je o kineskoj nacionalnoj, državnoj kompaniji za puteve i mostogradnju koja širom sveta već ima veliki broj gradilišta. U živom mi je sećanju, mada je prošlo dve decenije, saradnja kineskih i kompanija iz SFR Jugoslavije na projektima u 'trećim zemljama'. Evo pruža nam se šansa da ponovo sarađujemo u infrastrukturnom području, ali sada na tlu Srbije. Takođe mislim da srpski inženjeri i tehničari, da Inženjerska komora Srbije treba da uspostavi čvrstu saradnju sa Kineskom komorom inženjera, realizacijom projekata uz pomoć internacionalnih standarda, najmodernijih tehnologija i najsavremenije građevinske opreme."

Georgi Kodrov, predsednik Komore za investicione radove iz SofijeStrateška uloga naših komora - zaštita interesa inženjera

Pozdravna beseda Georgia Kodrova, predsednika Komore za investicione radove iz Sofije, bila je izgovorena na bugarskom jeziku, ali, kako reče voditelj Obradović, "jezik inženjera je univerzalan, ali za one koji imaju tu sreću da nisu inženjeri pročitaću prevod onoga što je rekao uvaženi kolega".

"Početak saradnje između naše dve komore uspostavljen je pre dve godine, a dosadašnje aktivnosti daju nam razloga da ćemo i ubuduće ostvariti niz zajedničkih inicijativa u interesu naših članova i društava. Strateška uloga naših profesionalnih komora jeste zaštita interesa inženjera, projektanata i obezbeđivanje uslova za njihovu profesionalnu afirmaciju, i u širem smislu predstavlja zaštitu najširih društvenih interesa. Mi inženjeri smo ljudi koji snose odgovornost kako će izgledati gradovi u XXI veku i kako će ljudi živeti u njima. Naša geografska bliskost, sličnost istorijskih sudbina dva naroda i zajednički profesionalni problemi koje moramo rešavati pružaju nam velike mogućnosti za partnerstvo u različitim oblastima od realizacije zajedničkih projekata u okviru prekogranične saradnje, preko edukativnih programa, razmene dobrih praksi, eksperata i radnih grupa, do učešća u zajedničkim razradama i inicijativama koje će jačati naše dve organizacije."

Črtomir Remec, predsednik Inženjerske zbornice SlovenijeIZS i IKS odlično sarađuju u ECEC

"I u ovoj prilici bih se zahvalio za odličnu saradnju između naših komora Slovenije i Srbije u nekoliko poslednjih godina na različitim projektima, na kojima sarađuju naši inženjeri i građevinske firme", rekao je Črtomir Remec, predsednik Inženjerske zbornice Slovenije (IZS), jedan od najredovnijih posetilaca Dana Komore, ali i još revnosniji pozivalac srpskih inženjera na proslave i događanja koje organizuje IZS. "Posebno moram da naglasim našu odličnu saradnju u Evropskoj komori inženjera (ECEC) i nadam se da ćete uskoro, da ćemo uskoro, biti zajedno i u Europskoj uniji. Zato bih vam predložio da se što bolje pripremite, da odmah uradite dovoljan broj građevinskih projekata, jer će to vreme (vašeg ulaska u EU) veoma brzo doći, pa da vas ne iznenadi i zatekne bez kvalitetnih građevinskih projekata. Samo sa već pripremljenim projektima moći ćete da iskoristite evropske fondove za finansiranje. Nimalo slučajno vas ne upozoravam na to jer se nama (Sloveniji) baš to desilo, pa sada to pokušamo da nekako izboljšamo, neutrališemo tu stvar. Mislim da, u ovim kriznim vremenima, mi inženjeri možemo to i obezbediti, i ubrzati, da investiciona sredstva iz EU stignu u naše dve zemlje i privrede, odnosno da iskoristimo sve ono što EU velikodušno nudi."

Dragomir Acović - 'teško' osvojena bina pored voditelja programaPredosećanje i privilegija predsednika Komisije...

Zaključujući "zdravičarski deo" i pozivajući predsednika Žirija za nagrade da otvori "najznačajniji i najsvečaniji" deo Dana Komore, domaćin/vodič Tihomir Obradović je rekao:

"Izražavam zahvalnost svim uvaženim predstavnicima komora i srodnih organizacija u okruženju jednom rečenicom, kako se to danas kaže sloganom, jednim pozivom za saradnju: 'Inženjeri svih zemalja uozbiljite se, ovaj, oprostite, ujedinite se!' Da li ste nekad pomislili da je ova naša civilizacija u stvari inženjerska civilizacija. Svejedno da li se radi o gradu i prostoru u kome živimo, automobilu ili liftu kojima se vozimo, mobilnom telefonu kojim smo preko satelita poslali poruku na drugi kraj sveta, računaru koji ste otvorili pre nego svoje oči, ili se radi o trodimenzionalnoj slici ljudskog tela, muzici koju slušate ili električnoj energiji bez koje danas praktično nije moguć život, kako bi rekao jedan stih: 'Sve u broju ili meri stvorili su inženjeri', koji će, nadam se, postati deo buduće 'inženjerske himne' naše Komore. Zamolio bih gospodina i arhitektu Dragomira Acovića da izađe na binu, kako bismo najboljima i najvrednijima uručili ovogodišnje nagrade za ostvarene rezultate."

"Pre nego što krenemo na stvar, uručivanje nagrada, moram nešto da kažem, moram da intervenišem", rekao je narečeni gospodin, arhitekta i član Krunskog saveta. "Predosećao sam, čim sam čuo da će gospodin i kolega Obradović voditi Dan Komore, da će biti jako teško osvojiti mesto na bini pored njega. Naime, on ima pozitivnu naviku - mnogo voli sebe da sluša, mada nije mali broj nas koji volimo da ga slušamo. Još kad je skinuo šlem, onim teatralnim gestom, pomislio sam da sledi čuvena Siranova balada, znate ono što počinje sa: 'Otmeno sad bacam šešir svoj...'. Na sreću nije, ali je bilo sa šarmom i stilom.

Pre nego što pređemo na prozivanje laureata, moram da napravim kratku reminiscenciju. Prvi put smo dodeljivali nagrade na bini Narodnog pozorišta, drugi put na bini Madlenijanuma, danas dodeljujemo na bini Pozorišta na Terazijama. Kao što možete videti, polako menjamo žanr, odnosno idemo ka vedrijim notama. No da pređemo na glavnu stvar.

Goste su dočekivali Tanja Đorđević, potredsednik UO i Dragoslav Šumarac, predsednik KomoreJa sam jako privilegovan, jer već treću godinu predsedavam Komisiji koja ima zadatak da odredi, da predloži, koji su to ljudi posebno zadužili struku i koji su, iz aspekta delatnosti Inženjerske komore, postali 'reperi', ili koji će takođe jednog dana postati 'reperi'. To je dosta ugodna dužnost iako, moram da kažem, da svaki put kada završimo svoj posao i podnesemo Upravnom odboru predloge, osećamo se pomalo neprijatno i pomalo krivim zbog onih koji ovom prilikom nisu predloženi za nagradu. Međutim, možda je mnogo važnije to što nemamo nikakav, ali apsolutno nikakav razlog da se osećamo neprijatno ili krivim zbog onih koje jesmo predložili da dobiju nagradu. Verujem, kao što su verovali svi članovi Komisije i kao što je prihvatio Upravni odbor, da zaista imamo ljude pred kojima možemo da s punim pravom kažemo da smo veoma ponosni što pripadamo istim profesijama, što pripadamo istom krugu profesionalaca, što smo članovi iste Komore i što zahvaljujući njihovom radu mi izgledamo bolji nego što stvarno jesmo."

Krenulo se od nagrada za "početak karijere"...

Uručivanje priznanja i nagrada krenulo je "prirodno" - od onih "na početku karijere" prema "životnom delu". Prve su na binu izašle dve arhitektice, zapravo "arhitektonski tim" koji sačinjavaju dve Marije - Savković i Milovanović, koje su nagradu zaslužile za izuzetno uspešno idejno arhitektonsko rešenje zgrade Oblasnog centra kontrole letenja na Aerodromu "Nikola Tesla" u Surčinu.

"Dosta se retko dešava da zaista na početku karijere mladi ljudi dobiju priliku uopšte da se bave i da rade na velikim i ozbiljnim projektima", obrazložio je nagradu dvema Marijama gospodin Acović. Projekat Centra za kontrolu letenja bio je ocenjen, procenjen i predložen kao nešto što zaslužuje zaista posebnu pažnju i priznanje. Najlepše je što je predlog došao iz same firme u kojoj rade. Ako vas u firmi, u krugu vaših kolega, vaših saradnika, pa i vaših pretpostavljenih ocene i ako u vama prepoznaju dar, talenat i neobično visok domet u struci, onda je to duplo priznanje, onda to zaista vredi jako mnogo. Siguran sam, kao što je i Komisija bila sigurna, da je ova nagrada otišla u prave ruke." Kako i sleduje sala Pozorišta na Terazijama bila je dupke puna
"Prvo bih se zahvalila kompaniji Mašinoprojekt kopring, koja nam je omogućila da radimo na ovako značajnom projektu", rekla je Marija Milovanović, zahvaljujući se na nagradi. "Zatim bih se zahvalila Inženjerskoj komori Srbije koja nam je dodelila ovu nagradu i, naravno, kolegama iz firme koje su nas predložile. Zaista je ovo jedna ogromna čast i nadamo se da ćemo u našoj daljoj karijeri nastaviti na ovaj način i u ovom smeru. Hvala puno."

"Zahvaljujem se na ovoj izuzetnoj nagradi koja za nas, kao mlade inženjere na početku karijere, predstavlja veliku motivaciju, ali i veliku obavezu da nastavimo da doprinosimo napretku naše struke, bilo kroz timski rad, što meni predstavlja izuzetno zadovoljstvo, bilo kroz individualni rad", rekla je Marija Savković. "Zahvaljujem se našoj matičnoj firmi koja uvek ima vere u mlade inženjere i pruža im priliku da promovišu svoje ideje, ali i da te ideje do kraja sprovedu i realizuju. Hvala vam."

Ivan Zlatanović, diplomirani mašinski inženjer, asistent na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, svojim je ukupnim stručnim delovanjem i ostvarenim rezultatima na početku profesionalne karijere, kao autor ili koautor 14 naučnoistraživačkih radova, učesnik u realizaciji više domaćih i inostranih naučnoistraživačkih projekata, ubedljivo posvedočio o značajnom potencijalu kojim raspolaže, što mu je i obezbedilo nagradu Komore. Prvi red bio je rezervisan za inostrane i domaće goste
"Kolega Zlatanović je na početku svoje karijere uspeo da bude učesnik u velikom broju značajnih, važnih i složenih projekata da čovek mora prosto da postavi pitanje bavi li se uopšte još nečim", rekao je Acović. "No, to nije naš problem. Naše je samo da kažemo da neko ko je za tako malo vremena uspeo toliko mnogo da uradi, uspeo da bude i samostalan i deo tima, ko je uspeo da na toliko različitih polja ogleda svoja znanja i kompetencije, vrednoću i dar, da komunicira, da uči i da stvara, apsolutno zaslužuje priznanje, zaslužuje podršku Komore. Inženjerska komora Srbije je ponosna što može da na ovaj način ukaže podršku i oda javno priznanje ovome mladom i vrednom čoveku."

Treći nagrađeni "na početku profesionalne karijere" je Predrag Petronijević, diplomirani građevinski inženjer, saradnik na Katedri za tehničku mehaniku i teoriju konstrukcija Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu, a nagradu je zaslužio svojim ukupnim stručnim delovanjem, ostvarenim rezultatima, i u punoj meri opravdao velika očekivanja svojih profesora i svog matičnog fakulteta, svedočeći o značajnom potencijalu kojim raspolaže i nagoveštavajući dalji uspon svog inženjerskog kapaciteta.

Posle uručenja nagrada, a pred početak predstave, živo se razgovaralo uz osveženje u foajeu"Nije retko kada čujete od profesora lepe reči o nekome od svojih studenata, ali kada čujete u kojoj meri je naš laureat (Petronijević) bio izuzetan kao student, u kojoj meri je izuzetan sada kada je duboko zagazio u našu profesiju, onda možete samo da kažete da je to najlepša nagrada koju jedna visokoškolska ustanova (univerzitet) i jedna stručna institucija (Komora) može da ima", rekao je Dragomir Acović. "Prosto rečeno, kolega je izvanredan u svim oblastima koje je učio i najbolji je u svim oblastima kojih se do sada latio. U takvoj situaciji, čovek i nema druge nego da kaže i da se pridruži uzvikom - 'Aksios'."

"Godišnje nagrade" za izuzetna dostignuća u struci i interesu Komore

Inženjerska čestitanja - mašinac Bato Rakčević u razgovoru sa nagrađenim Vojom MilovanovićemAutorskom timu koji čine Zoran Petković i Srđan Bošnjak, doktori i profesori Beogradskog univerziteta (Mašinski fakultet), dodeljene su "godišnje nagrade" za izuzetno dostignuće u struci ostvareno glavnim projektom mehanizacije navoza za brod mase 1.800 tona u brodogradilištu Bomex 4M na Begeju kod Zrenjanina, čime je dat značajan podstrek daljem unapređenju tehnološke i tehničke delatnosti inženjera mašinske struke.

"Naši laureati se bave jednom posebnom oblašću u domenu naše struke, koju najčešće gledamo na televiziji u okviru serije 'Diskaveri' ili 'Nešnal džiogrifik' kada se govori o megastrukturama, nekakvim herkulovskim poduhvatima, gde tek nekoliko ljudi 'zapne' i koristeći nekakve sprave uspe da povuče, prevuče, uspravi, uspostavi i realizuje (onako kako je Bog rekao) neko čudo i neku grdosiju", rekao je Acović. "U ovom slučaju, ta grdosija i to čudo zove se sistem za navlačenje brodova. Komisija je bila dovoljno impresionirana i tim, da kažem, mirisom i ukusom, i zvukom megastrukture nekog zaista velikog titanskog projekta i nije imala problema da se odluči da predloži ovaj tim autora za nagradu."

Dobitnik "godišnje nagrade" je Dragan Stašić, čiji je rad žiri ocenio kao "izuzetno dostignuće u normiranju i standardizaciji radova u oblasti elektroinstalacija u građevinarstvu, sažetim u knjizi Normativ za elektroradove u ... i  dalje - posle uručenja nagrada, a pred početak predstave, živo se razgovaralograđevinarstvu, kojim su definisani objektivni kriterijumi izvođenja radova u stručnoj oblasti od izuzetnog značaja za efikasno funkcionisanje inženjera elektrotehničke struke".

"Kada uobičajeno govorimo o inženjerima, mislimo na projektante i izvođače radova, razmišljamo o velikim tehnologijama, a stvari kao što su normativi uzimamo na neki način kao nešto što je dato, što se samo po sebi razume", naglasio je Acović. "Međutim, ne samo da nije dato, ne samo da se to samo po sebi ne razume, nego je to jedan naporan, znalački, zahtevan posao koji retko kada čoveku donosi i onu vrstu javne satisfakcije koju bi možda doživeo da je svoj dar i svoje znanje upotrebio u pravcima o 'kojima mislimo i razmišljamo'. U svakom slučaju, normativi za elektroradove u građevinarstvu autora Dragana Stašića predstavljaju egzemplaran rad iza koga stoji ogromno znanje i strpljenje, ogromna pedantnost i inženjerska akribija, pa nam ni ovde nije bilo teško, kao Komisiji, da prepoznamo delo koje je zaslužilo priznanje."

Mašinci, doktori i profesori Bošnjak i Petković, dobitnici nagrade KomorePoslednji dobitnik "godišnje nagrade" jeste profesor dr Vojislav Milovanović, u čijem je radu Komisija za nagrade prepoznala "izuzetno dostignuće u organizaciji, upravljanju, inženjerskoj koordinaciji i stručnom inženjerskom radu u svojstvu protoneimara zavetnog projekta Srpske pravoslavne crkve i naroda - Hrama svetog Save na Vračaru, u Beogradu".

... na kraju, a pred početak predstave, živo se razgovaralo uz osveženje, u foajeu"Mislim da ćete razumeti da je ovo bila i najlakša odluka za Komisiju", rekao je Dragomir Acović. "Biti u situaciji da kao inženjer budete na čelu ekipe koja stručno, administrativno, poslovodno upravlja jednim tako neobičnim i zahtevnim, vanstandardnim objektom kao što je to slučaj sa Hramom svetog Save. To prosto spada u nekakve privilegije koje izlaze iz domena normalnog inženjerskog iskustva. Takva privilegija je u ovom slučaju sasvim sigurno bila zaslužena. Komisija je dakle smatrala da je opravdano, razumno, korektno, kolegijalno i pošteno da jedna od nagrada Komore za dostignuće u struci pripadne čoveku koji je na svojim plećima izneo teret ogromnog, složenog i vanstandardnog projekta."

Nagrada za životno delo - Brani Mitroviću, dopisnom članu SANU

Dve Marije nisu se razdvajale i posle primanja Nagrade na početku karijereOvogodišnji laureat najznačajnijeg Komorinog priznanja - Nagrade za životno delo jeste profesor Branislav Mitrović, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti - u veoma oštroj konkurenciji od sedam predloga. Komisija za nagrade se opredelila za profesora Mitrovića zato što je "svojim ukupnim stručnim delovanjem i ličnim doprinosom na području teorije i prakse arhitektonskog projektovanja bitno zadužio svoje savremenike i struku, uspostavio nova merila i standarde u funkcionalnoj organizaciji prostora i podigao nivo estetskih kriterijuma u našoj savremenoj arhitekturi, istovremeno ne zanemarujući rad na vaspitavanju i usmeravanju generacija novih inženjera arhitekture kojima je postao uzor i nadahnuće."

S obzirom na to da profesor Mitrović nije mogao lično da primi nagradu, to je umesto njega učinio njegov mladi kolega, što je bio razlog za komentare i "obrazlagača" nagrade Dragomira Acović, ali i konferansijea Tihomira Obradovića. Acović je odmah razuverio prisutne da "akademik Mitrović, na svojim čestim putovanjima, nije nabasao na čuveni izvor mladosti Ponse de Leona, već će mladi kolega u njegovo ime primiti priznanje", dok je Obradović konstatovao da "to što je mladi kolega primio priznanje umesto profesora Mitrovića shvatimo kao simbolično zatvaranje večnog ciklusa kruženja materije koje započinje inženjerskim poslom - građenjem".

Za postignute rezultate, nije mnogo da se grupni portret, sa voditeljem  još jedanput objavi"Pomalo je i nepristojno govoriti i obrazlagati zašto je akademik Mitrović dobio nagradu za životno delo", rekao je Acović. "Sećate se da su prva dva dobitnika te nagrade bili akademci - Nikola Hajdin i Đorđe Zloković, dvojica inženjera i stvaralaca za koje možemo reći da i po svojim godinama i po svom opusu imaju delo koje je u najvećoj meri zaokruženo, što ne znači da je i završeno. Delo profesora Mitrovića, sasvim je sigurno, nije ni završeno ni zaokruženo, ali je u našoj arhitekturi ostavilo dubok trag. Mitrović je već toliko stvorio da se sasvim sigurno može reći da je i ono što je do sada stvorio dovoljno da obeleži životno delo, a sve ono što će tek stvoriti biće samo dodatni ukras na postojećoj zgradi, na piramidi dostignuća koja su iza njega. Moram da naglasim da mi je žao što nije večeras sa nama, ali uopšte ne sumnjam da bi najveći broj prisutnih voleo da je trenutno tamo gde se on nalazi (boravio je u inostranstvu), pa pretpostavljam da mu to neće biti zamereno."

U ime nagrađenih zahvalio se protomajstor Voja Milovanović

Mlada glumačka ekipa Pošorišta na Terazijama oduševila je sve prisutne predstavom 'Briljantin'"Poštovane dame, poštovana gospodo inženjeri, ja sam evo dobio tu priliku da se u ime svih zahvalim. Pretpostavljam, da je 'skriveni razlog' to što je među nagrađenima najveći broj Milovanovića. I sad razmišljam šta da kažem? U ovakvim prilikama ili se kaže nešto stereotipno ili se kaže nešto patetično, a nama inženjerima i jedno i drugo je strano. Sve što bih rekao možda se mnogo bolje vidi sa naših lica i iz naših očiju, a to je da je ovo jedan od najsvečanijih dana u našoj karijeri. To je naša radost, ali i naša zahvalnost onima koji su primetili da smo mi nešto radili i da smo postigli određeni uspeh. Svi vi, članovi Komore, a posebno predlagači ravni su nama, čak i bolji od nas, jer su u stanju i da primete i da ocene naša dostignuća. Zahvaljujem se svima prisutnim, na nagradama i priznanjima."

Potom je usledilo "fotografisanje za istoriju", a konferansije/vodič pozvao je na osveženje u pozorišnom foajeu i zamolio "da niko ne ode pre nego što odgleda (ili bar pogleda) predstavu koju su priredili inženjeri drame, a reč je o mjuziklu 'Briljantin' Džima Džekobsa i Vorena Kejsija, koji je na scenu postavio naš poznati 'inženjer režije' Mihajlo Vukobratović".


<<< Nazad na sadržaj
 
16. septembar 2019.