Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 15 >-Praktični saveti - Magacini, neuseljivi stanovi, starački dom
 
PRAKTIČNI SAVETI
Odštampaj
 
 

Magacini, neuseljivi stanovi, starački dom
- Aleksandra Kon i Kaća Lazarević -
 
U nameri da "Glasnik" učinimo što praktičnijim pokrećemo novu rubriku - praktični saveti. U premijernom izdanju rubrike prenosimo nekoliko priloga iz Pravno ekonomskog magazina ZIP - Zakoni i propisi, koji izdaje Službeni glasnik Srbije. I u sledećim brojevima priloge će pisati specijalisti, pre svega pravnici koji će odgovarati na pitanja koja interesujeu članove Komore. Prve priloge napisale su Kaća Lazarević i Aleksandra Kon, suvlasnice Agencije za promet nekretinina "Alka" iz Beograda

U prilogu kojim otvaramo novu rubriku nove saradnice "Glasnika" - Aleksandra Kon i Kaća Lazarević savetuju kako se osigurati prilikom kupovine neuseljivog stana, predlažu i komentarišu investiranje u kupovinu magacinskog prostora, "stana za studente", odnosno, potencijalnim preduzetnicima daju ideju za unosan biznis - otvaranje doma za stare osobe.

Kupovina neuseljivog stana

Na tržištu nekretnina ponekad se mogu pojaviti u ponudi neuseljivi stanovi na prodaju. Ulaganje u kupovinu ovakvih stanova je svakako dobra investicija s obzirom da se njihova cena kreae 50 odsto od tržišne vrednosti useljivih stanova. Takvi stanovi su obično po strukturi garsonjere, jednosobni ili dvosobni. Retko se pojavljuju višesobni stanovi, što je logično, s obzirom da takvi vlasnici mogu lako takav stan prodati i za deo para kupiti manji. Razlog zašto ljudi prodaju neuseljive stanove je pre svega ekonomske prirode, nedostatak sredstava za život. Mnogi ljudi koji poseduju ovakve stanove nemaju kome da ih ostave u nasleđe ili pak ne žele da ih ostave svojim nezahvalnim naslednicima. U takvim stanovima obično živi jedna ili dve osobe i njihova prosečna godina starosti je između 60 i 70 godina. Kod prodaje ovakvih stanova, vlasnici žele da zadrže doživotno pravo uživanja što je obično i navedeno u Ugovoru o kupoprodaji. Ukoliko dođe do dogovora između kupca i prodavca, kupci neuseljivog stana obično uslovljavaju da bivši vlasnici, a sada zakupci, ne mogu stan izdavati, pa čak ni jednu sobu. Kupci se, naravno, plaše da bi izdavanjem ovakvih stanova, kasnije došlo do komplikacija kada bi preminuo vlasnik sana. Ugovori o kupoprodaji neuseljivog stana moraju biti overeni u sudu, a ukoliko su uknjiženi, oni imaju i zabeleženu hipoteku, odnosno, pravo doživotnog uživanja bivšeg vlasnika. Porez na neuseljiv stan se plaća kao i kod svake druge kupoprodaje u visini od 2,5 odsto vrednosti koju proceni nadležna Uprava prihoda.

Kuća u okolini beograda za dobar biznis

Razvojem društva menjaju se i navike i potrebe, tako da nešto što nam se činilo strano i daleko odjednom postaje stvarnost i to vrlo, vrlo nužna. Starački dom ili kako se lepše zove "Dom za stare" danas više nije bauk, pogotovu kad je uređen i organizovan, a to može biti ako ga smestimo u zelenilo, ako nije veliki kao paviljon, ako ne liči na bolnicu.. Možda sve to izgleda malo idealizovano, ali nije. Pa gde se kriju potencijalni domovi za stare? Tu oko nas u okolini Beograda. Sada je dobra prilika za one koji razmišljaju o sopstvenom biznisu da kupe ili iznajme kuću u okolini Beograda, urede je prema potrebama korisnika doma i počnu - unosan biznis. Dakle, za svaki biznis vam je potreban početni kapital i to može da nosi određeni rizik. Kupili ste robu sa kojom želite da počnete posao, odnosno, želite da otvorite prodavnicu i u istu morate da unesete robu koju ste namenili prodaji. Može se desiti da ste napravili pogrešan izbor i da za tu robu nemate kupce. Jedino što vam u tom slučaju preostaje je da pokušate da se te robe rešite. Kada to radite u prvi put, u strahu i panici da ćete izgubiti veću deo uloženog novca, vi je nudite po nižoj ceni, a potencijalni kupci će pokušati da je dobiju što jevtinije. Rizik od pogrešno uloženog novca uvek postoji, ali ako ga uložite u nekretninu, on je sveden na minimum. Vreme će pokazati da će nam domova za stare trebati sve više i da ćemo sa manje griže savesti prepustiti da o starosti i potrebama naših roditelja brinu drugi, kad mi to ne možemo, ako ti drugi za početak ponude human smeštaj. Dakle, sa početnih 50-100.000 evra, koliko je više nego dovoljno za kupovinu dobre novije kuće, na primer, u blizini Beograda - pod Avalom, možete krenuti u dobar i isplativ biznis. Ako nekim slučajem u tom biznisu ne uspete, kupljenu kuću možete prodati, odnosno, iz započetog biznisa možete izaći sa manje rđavih posledica, jer kuća vam uvek ostaje.

Magacinski prostor - vrlo retka ponuda

U ponudi nekretnina vrlo se retko mogu pronaći magacinski prostori bilo za prodaju, bilo za izdavanje. Potražnja za ovakvim nekretninama je velika ali je ponuda vrlo retka. Ulaganje u magacinske prostore oduvek je bila dobra investicija. Magacinski prostori danas predstavljaju savremene hale opremljene najsavremenijim tehničkim sistemima od specijalnih rampi za utovar i istovar robe, ugrađenim ventilacionim i rashladnim sistemima, specijalnom rasvetom, industrijskom strujom, protivpožarnom zaštitom, video nadzorom, alarmima i uređenim parking prostorima. U magacinima je urađena specijalna podna podloga za ulazak teških kamiona i istovar kabaste robe. Magacinski prostori se uglavnom nalaze na obodu grada i imaju prilaz sa glavnih saobraćajnicama, a njihova cena je znatno veća ukoliko su sagrađeni uz sam autoput. Izgradnje ili rekonstrukcije magacinskih prostora je doprinela da je cena po kvadratnom metru od 1.000 do 1.500 evra, dok je izdavanje/zakupnina od 4 do 6 evra za kvadratni metar. Magacinski prostori su i veće kvadrature - obično od 300 do 3.000 kvadrata i shodno tome zavisi i njihova cena. Potencijalni kupci ili zakupci imaju tačno određene uslove kakvi im magacini trebaju što je određeno i pozitivnim Propisima. Najčešći zahtevi budućih kupaca odnose se na magacinske prostore veće od 1.000 kvadrata i potrebni su im za skladištenje i distribuciju robe. Ulaganje u izgradnju i rekonstrukciju magacina je dobra investicija za koju je moguće dobiti odgovarajuće kredite od banke.

Da li uložiti novac u kupovinu stana za studente?

Kada vaše dete krene na studije u veliki grad, pred najveći broj roditelja postavlja se kao problem smeštaja budućeg studenta. Pored svih briga koje vas tom prilikom muče kao roditelja dobrog đaka, jer samo takvi žele da idu na studije, osnovna briga je, svakako, da najsigurnije, najudobnije i najekonomičnije obezbedite detetu "krov nad glavom". Ako uspe vaš budući student da dobije smeštaj u Studentskom domu, to će za vas biti najjeftiniji način, ali ukoliko želite da detetu pružite uslove slične onima koje je imao u svom roditeljskom domu i da pri tom makar u prvo vreme možete češće da ga posećujete, dom neće biti najbolje rešenje. Dakle, ako niste uspeli ili niste želeli da vaše dete provede godine studija u Studentskom domu, ostaju vam dve moguanosti, da mu iznajmite ili kupite stan.

Iznajmljivanje stana u današnje vreme u mnogome se razlikuje od studentskog smeštaja kakvih se roditelji današnjih studenata sećaju. Dakle, možete svom "brucošu" naći dobro ili makar pristojno opremljen stan i nije obavezno da u tom stanu bude "zla gazdarica", ali ako razmišljate o kupovini stana za vašeg studenta, biće to za vas sledeća najbolja investicija posle investicije slanja deteta na studije.

Ako ste u prilici da stan koji zadovoljava potrebe vašeg studenta kupite gotovim novcem, onda je to svakako najlakši način kupovine. Ukoliko nemate gotov novac, a ispunjavate uslove za dobijanje stambenog kredita, to je takođe jako dobar način kupovine stana za studenta. Rata koju budete prilikom otplate kredita plaćali banci biće jednaka visini mesečne zakupnine za taj stan. U slučaju da sa vašim detetom u tom stanu bude stanovao još jedan student, vaši će se troškovi otplate kredita, očigledno prepoloviti.

Ako vaše dete na vreme završi studije i poželi da se vrati u svoje rodno mesto, vama ostaje mogućnost da kupljen stan prodate, vratite kredit i verovatno nešto zaradite, pa će vam na taj način stanovanje vašeg studenta biti besplatno, ali ukoliko ne želite taj stan da prodate, vi ga i dalje možete izdavati i na taj način isplaćivati mesečnu ratu. Ukoliko želite da svom detetu koje se vratilo u mesto u kome vi živite, kupite stan ili da mu pak sazidate kuću, budite sigurni da će novac koji budete dobili od prodaje stana biti dovoljan za to. Ukoliko se desi da vaše dete nakon studija odluči da potraži zaposlenje u mestu u kome je studiralo, biće jedan od srećnika koji ima, bar za početak, rešeno stambeno pitanje.

Dakle, u ovom trenutku, bez obzira na trenutnu finansijsku krizu, svim roditeljima brucoša i ne samo brucoša, preporučujem kao najbolju moguću investiciju kupovinu stana za studente.

<<< Nazad na sadržaj
 
16. septembar 2019.