Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 14 >-Permanentno usavršavanje - Seizmički aspekt nadogradnje objekata
 
PERMANENTNO USAVRŠAVANJE
Odštampaj
 
 

Seizmički aspekt nadogradnje objekata
- dr Ratko Salatić i mr Slavica Radovanović -
 
dr Ratko Salatić Poslednjih godina, kao posledica ekonomskih i političkih okolnosti, došlo je do pojave masovne nadogradnje u našim gradovima, a naročito u Beogradu. Predmet razmatranja u okviru ovog predavanja bio je samo građevinsko konstruktivni aspekt realizacije nadogradnje postojećih objekata, apstrahujući pri tome u potpunosti imovinskopravne, urbanističke, arhitektonske i tehničko-instalaterske aspekti koji su objektivno veoma značajni u pravilnom pristupu analize dogradnje objekata.

Cilj predavanja bio je da se preporuči postupak proračuna za potrebe projektovanja nadogradnje objekata, a naročito seizmički proračun. Može se kontatovati da do sada nije prihvaćena opšta metodologija proračuna, pa su u praksi uočeni veći i manji propusti u tehničkoj dokumentaciji dogradnje objekata. Preporučen je potreban sadržaj tehničke dokumentacije za proračun građevinske konstrukcije, kao i obim neophodnih podataka. Definisanje postupka utvrđeno je na osnovu osnovnih teorijskih razmatranja, praktičnih i izvođačkih problema, zakonske i tehničke regulative, kao i uočenih grešaka na izvedenim nadogradnjama objekata.

Prvi deo predavanja odnosio se na seizmološke podloge za aseizmičko projektovanje, kao osnovni ulazni parametar u seizmičkom proračunu. Za primenu, kako našeg Pravilnika o tehničkim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmičkim područjima, tako i evropskog standarda EC8-1 pri projektovanju objekata, neophodno je poznavanje osnovnih postupaka izrade seizmološke karte i seizmičke mikrorejonozacije. Slušaoci su upoznati sa sadržajem karata seizmičkog hazarda i seizmičkom mikrorejonizacijom. Predstavljena je metododlogija izrade seizmološke karte i seizmičke mikrorejonizacije. Na primeru postupka seizmičke mikrorejonizacije za test lokaciju na Novom Beogradu pokazana je primena hazarda od 0.08 ubrzanja Zemljine teže na osnovnoj steni i na površini terena, kao i primena empirijskih relacija za grubu procenu amplifikacije akceleracije lokalnog tla. Ukazano je i na probleme nestručne i netačne primene već zastarelih empirijskih metoda u izveštajima o seizmičkom hazardu i seizmičkoj mikrorejonizaciji. mr Slavica Radovanović

Očekivano usvajanje Evropskih standarda za definisanje seizmičkih parametara aseizmičke gradnje nameće potrebu izrade odgovarajućih uputstava. U prelaznom periodu neophodno je na test primerima pokazati postupke kojima se omogućuje primena i važećeg Pravilnika i EC8-1 standarda. Rezlultati ovih uporednih analiza treba da ukažu na način donošenja nacionalnih parametara kako je predviđeno EC8-1.

U drugom delu predavanja predstavljene su definicije pojmova datih u Zakonu i Pravilniku i njihovih odredaba vezanih za nadogradnju objekata i kategorizacije građevinskih radova. Ako je došlo do bitnih promena, saglasno odredbama Pravilnika objekti visokogradnje u seizmičkim područjima projektuju se tako da zemljotresi najjačeg intenziteta mogu prouzrokovati oštećenja nosivih konstrukcija, ali ne sme doći do rušenja tih objekata, što znači da celokupna konstrukcija postojećeg objekta mora biti seizmički otporna prema aktuelno važećem Pravilniku.

Zahtevi za nadogradnjom su najčešće u starom jezgru gradova, na starim objektima koji nisu seizmički otporni, niti su proračunati na dejstvo zemljotresa. Bilo koja intervencija podrazumeva obavezu povećanja seizmičke otpornosti postojećih objekata, što podrazumeva značajno veći obim radova od same nadogradnje. Jasan i odlučan stav konstruktivnog inženjera pred investitorom je veoma značajan, kako bi se blagovremeno predočio potreban obim radova i odgovarajuće investiciono ulaganje. Pored građevinskih radova ne može se zanemariti ni mnogo složeniji proračun, kao i neophodna ispitivanja građevinske konstrukcije.

1Nadogradnja postojećih objekata je objektivna potreba u izgrađenim urbanim područjima

Razmatrani postupak proračuna odnosio se na slučaj nadogradnje objekata kada dolazi do bitnih promena. Proračun konstrukcije određen je opštim principima nadogradnje objekata. Prvi korak u realizaciji neke nadogradnje treba da je evaluacija mogućnosti uspešne nadogradnje, odnosno donošenje odluke o nadogradnji. Ona se zasniva na utvrđivanju seizmičke otpornosti celokupne konstrukcije objekta na osnovu procene ispunjenosti osnovnih principa projektovanja aseizmičkih objekata postojećeg objekta, kao što su: pogodnost lokacije, oblik osnove objekta, vertikalna dispozicija objekta, raspored masa, raspored diskontunuiteta krutosti objekta i konstruktivni sistem objekta. Predavanje sa temom 'Seizmički aspekti' izazvalo je veliko interesovanje članova Komore
Za razliku od statičkog opterećenja, koje je definisano silama koje deluju na sistem (intenzitet, pravac i smer), odgovor sistema pri dinamičkom (seizmičkom) opterećenju pre svega zavisi od odnosa frekventnih karakteristika činioca sistema, što je poznato iz teorije prinudnih oscilacija iz definicije dinamičkog faktora. Dinamički faktor zavisi od frekvence prinudne sile, tojest, frekventnih karakteristika zemljotresne pobude, i od frekvence sistema na koji deluje pobuda. Frekvenca sistema je zavisna od masa sistema i krutosti. Pretpostavljajući da je masu sistema jednostavno odrediti, krutost sistema je određena krutošću pojedinih delova konstrukcije, pre svega krutošću konstrukcije postojećeg objekta i konstrukcije planirane nadogradnje.

Utvrđivanje karakteristika materijala predstavlja značajan inženjerski problem, naročito u slučaju nadogradnje starih objekata. Pravilan pristup je sprovođenje "in situ" eksperimentalnih istraživanja radi dobijanja pouzdanih ulaznih podataka za proračun. Ojačanje i sanacija elemenata postojeće konstrukcije su prateći skoro u svim nadogradnjama postojećih objekata, s obzirom na činjenicu da se ne može očekivati da postojeća konstrukcija ima dovoljnu rezervu kapaciteta nosivosti i seizmičke otpornosti. Projektovanje pravilne sanacije i ojačanja je izazov kako za projektanta, tako i za izvođača radova. U zavisnosti od tipa elementa (stub, zid, greda, ploča), vrste konstrukcije (betonska, čelična, zidana, sa i bez serklaža, horizontalnih ili vertikalnih) i primenljivosti rešenja na samom objektu, u praksi je moguće realizovati na veliki broj načina (povećanje postojećeg elementa, novi element, čelični flahovi, visokovredni zavrtnji, karbonska vlakna, epoksidi, i ostalo). Prilikom izbora ojačanja treba imati u vidu funkciju samog elementa, kako pre dogradnje tako i posle dogradnje. Odgovarajući proračun na lokalnom konstruktivnom elementu i na celoj konstrukciji sistema treba da potvde zahtevane nivoe nosivosti.

Na kraju je konstatovano da u svakom trenutku realizacije nadogradnje objekta treba biti svestan složenosti proračuna i izvođenja radova, kao ostalih neophodnih pripremnih aktivnosti. Izrada tehničke dokumentacije bez svih prethodno navedenih sadržaja je neprofesionalna i neprihvatljiva. U dosadašnjim proračunima rezerva u predimenzionisanom ulaznom seizmičkom opterećenju pokrivala je brojne nedostatke proračuna i izvođenja radova. Očekujući izmene u pogledu pravilnikom definisanog seizmičkog opterećenja, koje će biti značajno manje, potrebno je dosledno primeniti izloženi postupak i sadržaj projektne dokumentacije za proračun građevinske konstrukcije.

Na osnovu diskusije nakon predavanja, uočava se potreba za održavanjem niza predavanja i kurseva iz oblasti seizmičkog projektovanja, koja se mogu direktno primeniti u praksi.

Predavanje sa temom "Seizmički aspekt nadogradnje objekata" održano je 6. decembra 2008. u okviru programa Permanentnog obrazovanja članova IKS. Predavači su bili, vanredni profesor Građevinskog fakulteta Beogradskog univerziteta dr Ratko Salatić i mr Slavica Radovanović iz Republičkog seizmološkog zavoda.

Procitajte iz oblasti "Permanentno usavršavanje" i:
  • Tokom četiri meseca šest predavanja
  • <<< Nazad na sadržaj
     
    16. septembar 2019.