| :: Naslovna strana > Glasnik broj 14 >-Druga Sednica Skupštine - Maratonska rasprava - odličan rezultat |
DRUGA SEDNICA SKUPŠTINE |
 Odštampaj
|
|
U Beogradu, 20. februara, održana druga redovna sednica Skupštine Inženjerske komore Srbije Maratonska rasprava - odličan rezultat
- Radoš O. Dragutinović -
|
|
Druga redovna sednica Skupštine Inženjerske komore Srbija održana je 20. februara
u Beogradu. I pored velikih problema u saobraćaju izazvnih lošim vremenskim
uslovima prisustvovalo je 95 od 120 članova (Skupština je počela rad sa 91
prisutnim, pošto je četvoročlana delegacija iz Niša stigla oko 17 sati, posle
10 sati putovanja). Predsedavao je predsednik Skupštine prof. dr Milisav
Damjanović, uz asistenciju potpredsednika, Milana Kasalice, odnosno, stručnu
i tehničku pomoć, ljudi iz Sekretarijata IKS. Sednica Skupštine, sa jednom
pauzom, trajala je skoro deset sati: počela je u 11,45, a završena u 21,05
sati. Da nije posle prve diskusije reagovano (istupanje ograničeno na dva
minuta, bez ograničenja broja javljanja), sednica bi potrajala i 21. februara.
I još jedna pojedinost posle na destine održanih sednica i
skupova u Svečanoj sali Građevinskog fakulteta u Beogradu, Druga
redovna sednica trećeg skupštinskog saziva održana je u hotelu
Tašmajdan u Beogradu Počelo je utvrđivanjem dnevnog reda, sa desetak
predloga za izmene i dopune, ali posle rasprave, argumenata za
i protiv, Skupština nije prihvatila ni jednu od predloženih promena,
odnosno, radilo se po predloženom dnevnom redu od 10 tačaka:
Evropa dolazi u Beograd 
"Upravni odbor je tokom godinu dana rada održao 13 sednica", rekao je prof. dr Dragoslav Šumarac, podnoseći Izveštaj o radu UO IKS za 2008. "Ukratko ću reći šta smo uradili. Doneli smo Pravilnik o izradi tehničke dokumentacije, koji smo uradili zajedno sa Ministarstvom za infrastrukturu. Imali smo veoma dobru i kvalitetnu međunarodnu saradnju, ne samo sa kolegama iz okruženja (Bugarska, Slovenija, Mađarska, Grčka), nego je naša Komora jedan od uglednih članova Evropskog saveta inženjerskih komora ESES. Imamo nameru da u septembru organizujemo u Beogradu godišnju sednicu ove organizacije. UO je dao finansijsku podršku većem broju strukovnih organizacija za njihove akcije i aktivnosti 730.000 dinara za održavanje stručnih skupova i 650.000 za časopise (Tehnika i Izgradnja). Kroz stručno usavršavanje prošlo je 640 članova i taj se program nastavlja. Sajmove, koji su značajan izvor informacija, posetilo je 7.092 člana, a grupa od 120 ljudi bila je na sajmu u Bolonji. Istovremeno, sa agencijom "Kompas"razvijamo saradnju na poseti inostranim sajmovima uz popust od 10 odsto. Materijalno tehničko opremanje regionalnih kancelarija je prioritet. Sve kancelarije smo pred Novu godinu i neposredno posle toga opremili laptopovima i video bimovima tako da mogu da se drže predavanja. U akcijama regionalnih odbora učestvovalo je 8.627 članova. Dan Komore je već tradicija i lane smo proslavu organizovali u zemunskom "Madlenijanumu". Odobrili smo 3.520.000 dinara za sufinansiranje 28 projekata. Komisija za Statut je intezivno radila čitavu godinu. Upravni odbor je utvrdio Predlog odluke o izmeni i dopuni i on je danas uvršten u dnevni red, odnosno, trebalo bi da ga usvojimo.U međuvremenu smo imali i izbore koji su pokazali u kom pravcu treba da ide i da se razvija Komora. Bilo je i malih promašaja, na koje ste reagovali, a mi vas poslušali Odluka o vrstama licence stavljena je na sajt, na vašu inicijativu smo je "skinuli", ali će licence biti prioritet u nedeljama i mesecima koje dolaze. Iako smo dosta radili, nismo završili "paket" o načinu određivanja cena usluga naših članova (na ovom projektu radio Izvršni odbor MS Projektanata, na čelu sa kolegom Dejanom Vasovićem). Dobili smo ponude za izradu tog softvera i nadam se da ćemo to uspešno završiti. Naše kvartalno štampano informativno glasilo "Glasnik" značajno smo unapredili krajem 2007. i tokom 2008. godine, a redakcija se trudi da ga finansijski osnaži, i u tome ima uspeha, jer trećina troškova se obezbeđuje iz sredstava prikupljenih reklamiranjem. Nastavićemo da razvijamo "Glasnik", ali i sajt Komore, koji, zaista, pruža velike mogućnosti. Na kraju pominjem i uspešan rad Suda časti, koji ćemo i dalje da poboljšavamo, jer je to jedna od važnih tekovina Inženjerske komore Srbije, stvorena za samo pola decenije postojanja. Ovde se zaustavljam, u materijalu su svi, i najsitniji detalji, jer ću se, po prirodi stvari često javljati za reč, pa da ne preteram sa pričom".
U raspravi koja je otvorena Slobodan Pejković je reagovao sa desetak primedbi: od toga da je broj članova Upravnog odbora nestatutaran ("ima ih 11, a treba da ih bude 9"), pa preko postojanja kategorija peramanentnog i stručnog usavršavanja, "ali ne kategorija obaveznog stručnog usavršavanja, što bi značilo da se podiže kvalitet struke i da ljudi koji jednom dobiju licencu moraju da se usavršavaju i moraju da rade, da bi mogli da produže tu licencu", do raspitivanja "ko je urednik sajta Komore?". Pitanja su retorička, jer već dve godine Statut dopušta 11 članova UO, obavezno stručno usavršavanje je u nadležnosti Ministarstva prosvete, a ne Komore, a tačno se zna ko odgovara za sajt i "Glasnik". Inače, Pejković je gotovo 78 minuta, postavljao pitanja i komentraisao iznete informacije, na šta je reagovao Saljahudin Muratović i predložio ograničenje vremena za izlaganje ("ako bi svako govorio ovoliko, i to samo jedanput po jednoj tački, sednica će trajati danima"). Dvojica članova Skupštine nisu bila zaskraćivanje diskusije Branislav Džinić je predložio da se diskutuje "u punom kapcitetu", a da se ljudima van Beograda obezbedi prenoćište o trošku Komore, dok je Milan Glišić smatrao da obim skupštinskog materijala zahteva diskusije duže od dva minuta, "jer nije dovoljno jedno popodne da se mi ovde skupimo, dižemo ručice i sve je super", ali je odao priznanje "kolegi iz Pazara, što je došao u Beograd".. Kao što smo već rekli, prihvaćen je predlog Saljahudina Muratovića i diskusija ograničena na dva minuta. Pre nego što se prešlo na glasanje ustanovljen je kvorum, u sali je bilo 85 članova, dok je "za" prihvatanje Izveštaja o radu glasalo 60, što je više od 70 odsto prisutnih. Spoticanje na izborima 
Izveštaj o radu Nadzornog odbora podneo je njegov predsednik, Gligor Obrenović, koji je vrlo detaljno i precizno govorio o postignutim rezultatima. Prvo je konstatovao da je Nadzorni odbor izabran 8. maja 2008. godine na 5. redovnoj sednici Skupštine, ali je najveći deo izlaganja bio posvećen poništenim izborima za treći skupštinski saziv.
"Neposredno po konstituisanju imali smo zadatak da ispratimo skupštinske izbore, kada smo se suočili sa prigovorima o zloupotrebama glasačkog prava pojedinih članova Komore", rekao je Gligor Obrenović. "Odmah smo u rukama imali "vruć krompir", ponajviše zato što je resorno ministarstvo (za infrastrukturu) uputilo oštro upozorenje (preko svog člana Snežane Čupić) da će preduzimati zakonom dozvoljene mere, ako Komora "pod hitno" sama ne otkloni uočene propuste. Prvo smo organizovali sastanak predstavnika Ministarstva za infrastrukturu i najodgovornijih iz IKS predsednika Skupštine i predsednika Komore, na kome je bilo predloga da se odži Vanredna Skupština, ali je Ministarstvo predložilo, predsednik Skupštine prihvatio, da se izbori ponište i raspišu novi. Kao što se zna, na ponovljenim izborima je učestvovalo 30 odsto članova Komore, odnosno, više od 6.000 ljudi, i oni su protekli bez i jedne primedbe. Osim nadziranja izbornog procesa, NO se uglavnom bavio finansijskim poslovanjem Komore, i to u dva segmenta: da li finansijsko-računovodstvena služba tehnički ispravno vodi knjige i knjiži, odnosno, sagledavanja finansijskog izveštaja u smislu da li Upravni odbor troši, isključivo u skladu sa finansijskim planom koji je usvojen od strane Skupštine. Nadzorni odbor je nekoliko puta sugerisao Upravnom odboru da se sprovede rebalans plana i da se razmotri gde to sve može da se štedi i na koji način, da bi se smanjili gubici koji su finansijskim planom već ranije predviđeni. UO je u dva navrata izvršio rebalans plana. Pored tih sugestija NO je tražio od UO da novi finansijski plan, koji je danas na dnevnom redu, pravi realno, a ne kao u prošloj i pretprošloj godini sa predviđenim gubicima". Ko je kriv za gubitke? U raspravi koja je otvorena posle podnošenja Izveštaja, prva se za reč javila Olga Milosavljević i rekla: "Ja sam od NO očekivala informaciju zašto je prihvatio Izveštaj UO posle 29. avgusta 2008. godine, kada je već napravljen gubitak od 10 miliona dinara, ako Upravni odbor nije postupio po preporukama? Takođe, kako je mogla da se ignoriše preporuka Nadzornog odbora o rashodima za sve vrste naknada i rashodima za sve vrste reprezentacija. Zašto spominjem naknade? One su izuzetno visoka stavka u poslovanju cele Komore, zato sam i zahtevala da se naknade racionalizuju, a pošto to UO nije prihvatio, gotovo sam sigurna da se može očekivati finansijski gubitak u 2009. godini". "Kada je reč o finansijama, moram da podsetim kad je Komora osnovana plaćale su se sve licence, prva 7.500 dinara, a sledeće tri su umanjivane za po 25 odsto, i tada je skupljeno ovih 170 miliona dinara koje imamo oročene", rekao je predsednik Šumarac. "Na kraju druge godine pored tih oročenih sredstava bilo je 70 miliona dinara neraspoređene dobiti. Tada je bilo između 12-15.000 članova. Onda je naše resorno Ministarstvo za kapitalne investicije, ministar Velja Ilić ,skresao članarinu na 5.000 dinara za jednu ili deset licenci. Znači, prihodi su odmah uhvatili trend smanjivanja, mi nismo smanjivali aktivnosti, a plate su povećane za 16 odsto (2006) i nisu "pomerane" sledeće dve godine kada je inflacija bila svake godine po deset procenata. Uz to imamo i značajne izdatke za zakup poslovnog prostora, 11 evra za kvadratni metar, što znači da troškovi stalno rastu, inflacija je oko 10 odsto godišnje, dok prihodi rastu usporenije. Čak i posle povećanje članarine sa 5.000 na 6.000 dinara, efekte ćemoimati tek u drugoj polovini godine. Što se naknada tiče, one nisu male, ali ih držimo pod najrigoroznijom kontrolom, u čemu UO, redovnim kontrolama i komentarima, pomaže Nadzorni odbor". " Ne razumem ovoliku priču o finansijama, jer svima bi trebalo da bude jasno - čim je doneta odluka o smanjenju članarine, a administracija i regionalni organi nabujali, mora da postoji minus i jedini izlaz je da povećamo članarinu", rekao je Slobodan Cvetković. Nadzorni je "legalan" 
Prema mom mišljenu i tumačenju važećih dokumenata Nadzorni odbor nije izabran u skladu sa Statutom (član 27) u kome stoji da se izbor "članova Nadzornog odbora vrši od članova koji nisu članovi Upravnog odbora i izvršnih odbora matičnih sekcija", rekao je Slobodan Pejković. "Dakle, sadašnji članovi Nadzornog odbora Gligor Obrenović i Vidosav Živanović, u vreme kada su izabrani, bili su članovi Izvršnog odbora Matične sekcije projektanata i Matične sekcije izvođača radova. Po meni, oni su izabrani na nelegalan način, što znači da Nadzorni odbor kao takav ne može da obori izbore, niti da sugeriše predsedniku Skupštine da raspiše nove, jer predsednik Skupštine, takođe, nije ovlašćen da poništi izbore. Znači, izbore može da poništi Izborna komisija, Skupština ili Sud, tako da su oni letošnji izbor bili potpuno legalni i legitimni".
"Što se tiče izbora Nadzornog odbora u svemu je izabran prema Statutu", odgovorio je Milovan Glavonjić. "Ti dokumenti su prezentovani na samoj Skupštini kada je izabran Nadzorni odbor. Naime, Živanović i Obrenović su podneli ostavke na članstvo u izvršnim odborima dan pre toga, odnosno, dali su, dan ranije, izjavu u Sekretarijatu Komore, koja je otprilike bila ovakva - "podnosim ostavku na članstvo u Izvršnom odboru, ako budem izabran za člana Nadzornog odbora". Te izjave prezentovane su na samoj Skupštini. Što se tiče članova Izvršnog odbora Matične sekcije projektanata, odnosno, zahteva gospodina Pejkovića, vezano za izbor Nadzornog odbora, dali smo njemu i svim članovina na uvid sva dokumenta, koja su potvrđivala legalnost, zapravo, da je izbor Nadzornog odbora izvršen u skladu sa Statutom". Neko glasao, neko nije O poništenim izborima za Skupštinu, govorio je i Zoran Banković, koji je rekao: "Nepravilnosti o kojima je u uvodnom izlaganju govoro gospodin Obrenović su evidentne, međutim, one su krenule mnogo ranije, još u postupku određivanja kandidata. Ja sam lično video da je na sajtu regionalne kancelarije u roku od sat ipo glasalo četridesetak ljudi, što je faktički nemoguće. Proverili smo i utvrdili jedan naš čovek uošte nije glasao. Tu nepravilnost smo prijavili i nije bilo reakcije, a verujem da tadašnji predesdnik Nadzornog odbora, gospodin Damnjanović uopšte nije obavešten. Znači, ta informacija nije stigla do njega. Tu je sada "kvaka" imam neodoljivi utisak da se čekao izborni rezultat, a kada nekome nije odgovarao, krenulo se sa slanjem SMS poruka. Tada su se javljale kolege koje nisu glasale i potvrdile te nepravilnosti, ali niko nije budala i da zaključi, da su poništeni samo zato što rezultati nekom nisu odgovarali". "Nadam se da je Milovan Glavonjić objasnio i ne bih da se ja upuštam u tumačenje, ali ne mogu a da ne pitam kolege Pejkovića i Bankovića zar vi, svojim tumačenjem, ne branite krađu", rekao je Gligor Obrenović. "Nadzorni odbror je konstatovao da su su poslednji izbori prošli u najboljem mogućem redu, da nije bilo ni jedne jedine primedbe/prijave. Kad je reč o raspisivanju izbora to je nadležnost predsednika Skupštine i njemu se valja obratiti, a ne nekavim komisijama, jer tako nije regulisano Statutom. Zna se ko raspisuje izbore, prema tome nemojmo o tome da diskutujemo jer ćemo otići daleko ,ako budemo pravili analize šta se tu dešavalo". "Nisam mislio da se javljam za reč, ali sam ipak morao, jer ovde ima dosta stvari o kojima treba razgovarati", rekao je Dragoljub Jakšić. "Prvo, Nadzorni odbor se bavi zakonitošću rada. Sada smo se vratili na pitanje zakonitosti izbora. Nismo uradili zakon i Ministarstvo, ako je dobilo korektan izveštaj, a mislim da nije dobilo korektan izveštaj, trebalo bi da uvede prinudnu upravu, jer je Zapisnik sa prve sednice Skupštine friziran u bitnoj stvari, nisam tada reagovao, što činim sada. Gospodin Šumarac je rekao da su izbori poništeni radi čistoće i higijene. Da vidimo kakva je to čistoća i hitijena i kako se ta čistoće i higijena sprovodi. Gospoda iz Nadzornog odbora znaju dobro ko može da poništi izbore Skupština na predlog izbornih komisija. To nije bila ta procedura i zato nije bilo predsednika Skupštine da sazove ovu našu Prvu osnivačku Skupštinu, zato je gospođa koja je bila potpredsednik odustala od vođenja te konstuitivne Skupštine, a sada gospodin Obrenović kaže, nemojmo više o tome da raspravljamo. Molim vas, ako nije postupljeno po Statutu neko mora da snosi odgovornost, ko je doneo odluku mimo Statuta? Komora treba da radi po zakonima i zakonskim aktima. Nije tako radila i zapitajmo se zašto nije .. Znači, ako je Ministarstvo izvešteno, a nije izvešteno pravilno, trebalo bi da uvede prinudnu upravu u Komoru". Bez etiketa, molim 
Na ovo, ali i još neka, izlaganja, reagovao je Dragomir Acović, član Uprvanog odbora, koga je u dva mandata delegiralo resorno ministarstvo.
"Pošto je u nekoliko navrata ovde pomenuto da Ministarstvo koje je nadležno za kontrolu rada Komore nije obaveštavano, šta više, nije tačno obaveštavano o stanju u Komori moram da vam kažem da je to izjava koja ne stoji", rakao je Dragoljub Acović. "Ministarstvo nema jednog čoveka koji nastupa u radu Inženjerske komore, ima više ljudi. Može jedan da omane, mogu da omanu dvojica, ali je teško da omanu svi. Prema tome, ja kao neko koga je Ministarstvo imenovalo moram odmah da kažem da imam dužnost da zastupam stavove Ministarstva, a isto tako imam dužnost da kažem Ministarstvu kad god se ne slažem sa tim stavovima. Isto tako da prenesem stav Ministarstva Upravnom odboru i kažem da je to stav Ministarstva i kažem svoje mišljenje, jer ja nisam ničiji kurir bez obzira ko me je imenovao. Što se tiče informisanosti Ministarstva, ta informisanost je na visini na kojoj treba da bude. Da li su članovi Komore opravdano zadovoljni ili nezadovoljni stavovima Upravnog odbora, to je drugo pitanje. Svako ko je član Skupštine, ali i ko nije član Skupštine, ali jeste član Komore ,ima pravo da bude nezadovoljan, da se ne slaže sa onim što rade organi Komore i vlastan je da se obrati Ministarstvu odgovarajućim podneskom i da traži da se o onim stvarima koje su predmet sumnje ili za koje postoje opravdane indicije da su suprotne zakonu i suprotne Statutu, da se te stvari od strane Ministarstva formalno, zvanično i sasvim merodavno i konsekventno ispitaju. Dakle, imamo mnogo nivoa kontrole. Ti nivoi kontrole su ponekad i dobra stvar. Ja ne bih sebi uzeo to pravo da komentarišem kada su dobri, a kada nisu, a mislim da nije u redu da se potpuno paušalim ocenama, bilo kome, prilepi etiketa. Pravo je svakoga da sumnja, ali nije pravo svakoga da tvrdi, ako za svoje tvrdnje nema odgovarajuću i veoma jaku argumentaciju". Posle iscrpne rasprave stavljen je na usvajanje Izveštaj o radu Nadzornog odbora. Od 84 prisutnih, "za" je glasalo 66 članova, što je gotovo 80 odsto, pa je konstatovano da je izveštaj prihvaćen. Sve se vrti oko članarine Za sve članove Skupštine, 5. tačka dnevnog reda bila je od posebnog značaja, jer se radilo o usvajanju Finansijskog izveštaja za 2008. godinu, ali je uvodničar, predsednik Šumarac, uporedo sa potrošenim sredstvima govorio i o Finansijskom planu za ovu godinu. "Ukupno, prihodi su lane bili 128.433.000 dinara, ali su zato rashodi iznosili 136,8 miliona dinara. Finansijske teškoće Komore počele su od 2007. godine kada je resorno Ministarstvo odlučilo da članarina bude 5.000 dinara i o tome nas obavestilo krajem godine, a mi smo svoje akcije i aktivnosti "kalkulisali" sa većom članarinom, odnosno, sa znatno većim prihodima", rekao je Šumarac. "Kad već govorim o članarini odmah da kažem da je 98,01 odsto članova izmirilo tu svoju obavezu, što je više nego dobro. Znači, posle "nikad većeg" izlaska na izbore, očigledno je da članovi plaćaju članarinu, odnosno da im je stalo do Komore, ovakve kakva jeste, ali moramo da se trudimo da je unapredimo, da bude još bolja. Pored članarine, tu su i naknade za izdavanje licenci i izradu pečata, ali tu zarade nema, jer koliko se naplati, toliko se i potroši. U kategoriji "ostali prihodi" uspeli smo da inkasiramo 5,000.000 dinara, što je sedam puta više nego u 2007. godini kada smo prihodovali 700.000 dinara. Inače, mogućnosti za "dodatne prihode" imamo samo preko "Glasnika" i preko reklamiranja na sajtu Komore i za obe imamo sponzore. Servisiranje potreba članova Komore lane je bilo šest miliona, a 2007. čak 22 miliona dinara. Međutim, nismo štedeli kod usavršavanje i unapređenje struke u 2007. godini je bilo preko dva miliona, ove je 3.176.000 dinara, a sredstva su potrošena za permanentno usavršavanje i posete sajmovima (od Beogradskog sajma je kupljeno 7.000 ulaznica). Za međunarodne aktivnosti je potrošeno 1,35 miliona, a u 2007. je bilo 1,4 miliona dinara. Evo sada koliko su bruto naknade članova reč je o tri miliona dinara, kada to podelite sa 15, pa još 66 odsto poreza državi, dobija se 10.500 dinara po korisniku na godišnjem nivou. Pa, da li treba neko da dođe iz Subotice da bude član Izvršnog odbora a da ne dobije ništa? Zato ćemo se boriti da nadoknade ostanu za sve one koji žele da rade u Komori. Generalno mogu da kažem, da su se sve matične sekcije racionalno ponašale i ni jedna nije probila dodeljena im sredstva, dok su urbanisti bili više nego štedljivi u 2007. potrošili šest, a prošle godine samo dva miliona dinara. Za rad Suda časti obezbedili smo ista sredstva, po 2,5 miliona dinara, za 2007. i 2008. godinu. Materijalni troškovi na održavanju, opremanju i uređenju poslovnog prostora koštali su četiri, samo zato što smo godinu dana pre potrošili 15 miliona dinara. Skupštinske komisije su u 2007. godini potrošile tri, a prošle godine manje, 2,6 miliona dinara. Imali smo lane i jednu donaciju od 2,000.000 dinara, a radi se o jednokratnoj pomoći Hramu Svetog Save na Vračaru. Prošla godina je bila izborna, a ti su se izbori prelili i u ovu 2009. godinu. A uvek kad su izbori i troškovi su veliki i tu treba tražiti razloge ostvarenog gubitka od 8,4 miliona dinara. Na kraju, hteo bi nešto više da kažem o troškovima zakupnina poslovnog prostora u Beogradu, ali i da podsetim da prošli saziv Skupštine nije prihvatio predlog UO da se kupi poslovni prostor. Naime, "stanarinu" smo uredno plaćali do decembra 2007. godine (10 evra po kvadratu), a kada je "gazda" prestao da nas greje, Upravni odbor doneo je odluku da se prestane sa plaćanjem. Prvo, mnogo se ljudi tada razbolelo, drugo, morali smo da preispitamo taj ugovor koji je veoma nepovoljan za nas, treće, vlasnik prostora, Savez inženjera i tehničara Srbije, pošto je to državna imovina, ne sme da je izdaje bez saglasnosti Direkcije za imovinu. Kada smo prestali da plaćamo kiriju Savez nas je utužio i sada smo na sudu. Traže da napravimo poravnanje i Upravni odbor to razmatra, pošto su dali ponudu po kojoj bi kirija bila smanjena, sa 10 na sedam evra po kvadratu. Besmislica je da mi plaćamo "deviznu" kiriju. Ako sklopimo novi ugovor, mislim da se kolege iz Upravnog odobra sa tim slažu, ne smemo da pristanemo na bilo kakvu kiriju u evrima. Mi sada Savezu plaćamo sve, tako da kažem, opšte usluge: infostan, troškove grejanja, telefon,... i to je 2,5 miliona, dok samo zakup praznog prostora košta dva miliona dinara mesečno". Za prave ideje para uvek ima U rapravi je učestovalo desetak ljudi neki su pitali da im se objasni, neki su podržavali, dok su treći osporavali restriktivnu politiku. Tako je Olga Milosavljević problematizovala oročena sredstva: ona je zapamtila da je na oročenju, u 2007. godini, bilo 180, a sada se pominje 170 miliona dinara, pa pita "gde se denu" deset milona? Odgovoreno joj je da su sredstva potrošena za obeležavanje Pete godišnjice Inženjerske komore 14. juni, odnosno, za isplatu nagrada, zakup sale i posetu Beogradu stotinak članova iz većeg broja regionalnih kancelarija. "Čini mi se da pojedinim članovi nije jasno šta je plan, a šta je realizacija", rekao je Aleksandar Vasojević. "U Planu za 2008. godinu, kada pričamo o aktivnostima matičnih sekcije, bilo je planirano 12,7, a potrošeno je 8,5 miliona dinara. Niko ne kaže za ovih 4,2 miliona da nisu odobrene, a svima smeta što nisu potrošene. Jednostavno, nije bilo prijavljenih programa za koje bi se ta sredstva ostvarila. Mi nismo po tom planu uskraćeni. Ne znamo ni jedan program, koji smo prijavili, da nam nije odobren". "Kao član Komisije za finansiranje razvojnih projekata mogu direktno da posvedočim da projekata ima, ali da Upravni odbor nije spreman da za njih izdvoji dovoljno sredstava", rekao je Slobodan Pejković. "U 2007. godini prijavii smo 105, odabrano je 20 projekata za koje je UO odobrio tek 5,000.000 dinara. Za prošlu godinu bilo je odobreno i manje sredstava. Između ostalog, mi smo kao Izvršni odbor Matične sekcije projektanata tražili da u ovoj godinu bude izdvojeno 25, a UO je odobrio samo 10 miliona dinara. Znači, nije tačno da nema programa, nije tačno da programi nisu postojali. Programi su postojali. Postoji kompletna dokumentacija 80 razvojnih projekata je iz 2007. godine koji su odbijeni. Za ono što smo davali, davali smo neke simbolične cifre. A kad je reč o novčanim naknadama stvari stoje ovako kao član Izvršnog odobra Matične sekcije projektanata, mesečno dobijam 13.200 dinara za sve aktivnosti koje obavljam, jer kao član Komisiji za predlog izmena Nacrta zakona... nemam ni dinara nadoknade,radim volonterski "Usvajanje završnog računa je uvek, naravno, najdelikatniji deo, jer se radi o parama, a na parama smo svi osetljivi i to je potpuno prirodno", rekao je Dragomir Acović, na početku svog izlaganja. "Nisam siguran da razumem insistiranje da se na Skupštini ulazi detaljno u strukturu troškova. Ako govorimo o generalnim stavovima, videćete da postoje dve tačke, na koje je koncentrisana ukupna pažnja: to su primanja ili nadoknade za članove Upravnog odbora i članove Nadzornog odbora, odnosno, realizacija projekata. Dobija se utisak da bi Komora procvetala ukoliko bi se ta primanja članovima Upravnog odbora i Nadzornog odbora prosto izbrisala, dakle, da se to ne plaća i da se tim poslom bave isključivo oni članovi Komore koji raspolažu sa velikom količinom slobodnog vremena koji ne mogu da utroše na drugi način, pa će u Uparvnom odboru i Nazdornom odboru da to svoje vreme potroše na opštu korist. To je apsolutno moguće i ništa ne stoji na putu Skupštini da jednu takvu odluku usvoji. 
Sa druge strane, postoji tema koja je malo pre načeta i za koju ja moram da skrenem pažnju da je ona, koliko god da je manje atraktivna u odnosu na ovu prethodnu, i stvari, veoma važna. Za sve ove godine od kada Komora postoji realizacija planova, po sekcijama uvek zaostajala, uvek je bilo više para nego projekata. To nije fenomen ove i prošle todine, tako je od početka. Naime, najveći deo sredstava, koja Komora danas vodi kao preneta sredstva, upravo posledica toga što sekcije, koje su planirale i dobile saglasnost od strane Upravnog odbora da ta sredstva utroše , nisu uspele da ih realiziuju. Pomenuto je da su pojedine sekcije prijavle veliki broj planova, a da nije sve to bilo odobreno. To je, naravno, tačno, ali među planovima koji se predlažu postoje i takvi sadržaji sa kojima se prosto Upravni odbor ne slaže. Takvih sadržaja ima i, verujte mi, ne znači da sve što dođe na Upravni odbor poseduje i dovoljno obrazloženje i dovoljno jaku argumentaciju i da je neusvajanje takvih programa rezultat nesremnosti Upravnog odbora da za to odobri sredstva. Zato, kada budete, birajući, na osnovu Statuta, ljude za organe Inženjerske komore Srbije, odabrali ljude koji će imati tu bogom danu vrlinu i blagodat da ne greše, nego da rade tačno onako kako ste vi zamislili, i kako vi očekujete, ja sam siguran da će rezultati biti mnogo bolji". Za ponuđeni izvešta o finansijkom poslovanju u prošloj godini glasale se više dve trećine prisutnih, naime, od 86 "za" je bilo 62 člana ili 72 procenata prisutnih. Sud časti U toku 2008. godine Sud časti je primio šest predmeta i svi su u proceduri. Takođe, u toku prošle godine održavane su rasprave o dva predmeta iz 2007. godine. Prvi, u javnosti poznat kao "nesreća u ulici 27. marta u Beogradu", gde je jedno lice izgubilo život. U tom predmetu, koji je po službenoj dužnosti pokrenuo Tužilac Komore, oglašeni su odgovornim za povredu profesionalnih standarda i normativa dva člana Komore. Sudsko veće je odmerilo sankcije odgovornom izvođaču radova izrečena je mera oduzimanja licence na šest meseci, a vršiocu stručnog nadzora izrečena je mera javne opomene sa objavljivanjem na sednici Upravnog odbora. Kao drugostepeni organ UO IKS je izrečene mere potvrdio. U drugom slučaju,koji je procesuiran i okončan u toku 2008. god., odbijen je optužbeni predlog zbog nastupanja zastarelosti vođenja postupka. Ostali predmeti Suda časti, odnosno predmeti primljeni u 2008. godini ,su u proceduri i po njima se u skladu sa zakonom i Pravilnikom Suda časti postupa, te se očekuje njihovo konačno rešenje u toku 2009. godine. Sud časti je zbog odlaska Sekretara imao relevantnih problema u proceduralnom smislu, pa je neophodno u cilju daljeg uspešnog rada i funkcionisanja, obezbediti novog sekretara, na taj način da se jedan zaposleni u Sekretarijatu IKS posveti isključivo predmetima Suda časti, kao što je i bilo u toku 2007. godine, kada su rezultati rada i dinamika suđenja bili na zavidnom nivou. Naime, bez stručnog saradnika, predmetiprijave, u pravnom i tehničkom smislu, ne mogu biti blagovremeno procesuirani. Za dalji uspešan rad potrebno je brzo izabrati nove članove Suda sudije. Naime, tri lica iz redova sudija izabrani su za članove Skupštine Inženjerske komore Srbije na izborima održanim u 2008. godini. Potrebno je "odmah" reagovati, jer su izbori za Sud časti predviđeni da se održe krajem 2009. godine, pošto jednom broju sudija ističe mandat. Verujemo da će se institucija Suda časti i dalje razvijati i još efikasnije delovati u smislu zaštite interesa struke, ali i položaja članova Komore, koji upravo svojim radom i profesionalnim odnosom mogu najviše doprineti afirmaciji struke i institucije. Komisija za informisanje Saglasno Statutu i Odluci Skupštine Inženjerske komore Srbije, održane juna 2004. godine, Komisija za informisanje konstituisana je 26. jula 2005. godine i radila je u sastavu: prof. dr Jovan Despotović, predsednik i članovi Svetlana Bogdanović, diplomirani inžener elektrotehnike, i Lazar Kuzmanov i Vladimir Lojanica, arhitekte. U toku 2008. godine Komisija je održala dve redovne sednice.Razmatrala je prekograničnu, međunarodnu, saradnju sa Inženjerskom komorom Mađarske, a reč je o dvodnevnom susretu, 25. novembra u Novom Sadu i 26. novembra 2008. godine u Beogradu, povodom saradnje na projektima vezanim za regulaciju reke Tise. Komisija je organizovala i stručni skup sa temom "Prezentacija uputstva za izradu konkursnog materijala za implementaciju sredstava EU za sisteme i uređaje za infrastrukturu i zaštitu životne sredine na slivu Zapadne Morave, Ibra, Save i Dunava'', zajedno sa Regionalnim odborom diplomiranih građevinskih inženjera regiona Beograd. Komisija za propise U periodu 1. januar - 31. decembar 2008. godine Komisija za propise je održala tri sednice na kojima je razmatrala : Nacrt odluke o izmenama i dopunama Statuta Inženjerske komore Srbije; Nacrt jedinstvenih tehničkih uslova za projektovanje i građenje stambenih zgrada i stanova (Društva arhitekata Novog Sada) i Izveštaj o radu Komisije u periodu od 5 sednice Skupštine komore. 
Nakon detaljnog razmatranja Nacrta odluke o izmenama i dopunama Statuta Komore Komisija je konstaovala (donela odluku, a prema Pravilniku o radu Skupštine IKS) da nije ovlašćena da učestvuje u pripremama i donošenju opštih akata Komore. Međutim članovi Komisije, su kao, tako da kažemo, običniredovni članovi IKS, dostavili jedan set predloga za izmene i dopune najvišeg dokumeta Komore .Ocenjeno je da je Statut osnovni opšti akt Komore i svaka izmena i dopuna Statuta od uticaja je na unutrašnje uređenje i rad Komore, pa su obrađivači Nacrta odluke bili u obavezi da detaljno obrazlože svaku predloženu izmenu i dopunu. Stoga je preporučeno UO IKS da prilikom dostavljanja Predloga odluke o izmenama i dopunama Statuta Skupštini Komore na usvajanje obezbedi detaljno obrazloženje predloženih izmena i dopuna. Komisija za predstavke i predloge 
U toku prošle godine Komisiji je podneta samo predstavka Radoslava Milosavljevića, dipl.inž.el. iz Aleksinca, koji je osporio odluku UO IKS da diplomirani inženjeri elektrotehnike "koji su završili određene odseke, odnosno, smerove " imaju pravo na dobijanje licenci broj 350 i 353, odnosno licenci broj 450 i 453. Razmatrajući prispelu predstavku Komisija je nailazila na izuzetne poteškoće, jer predsednici Podsekcija matične sekcije diplomiranih inženjera elektrotehnike i pored više urgencija nisu dostavljali Komisiji traženu informaciju o osnovanosti podnete predstavke. Komisija je zbog toga bila prinuđena da se obrati i predsedniku Inženjerske komore Srbije,a o nastalim problemima obavestila je i podnosioca predstavke dopisom od 21. avgusta 2008. godine.
Nakon prijema informacija o osnovanosti predstavke od predsednika Podsekcija diplomiranih inženjera elektrotehnike, Komisija je na sednici održanoj 21. avgusta 2008 godine donela Odluku po kojoj smatra da nije ovlašćena da preispituje uslove za izdavanje licenci utvrđene Odlukom Upravnog odbora Komore. Međutim, kada je UO IKS nakon razmatranja stavio van snage izmene i dopune Odluke o vrstama licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije, Komisija je održala sednicu 12. januara 2009. godine i donela odluku o osnovanosti predstavke Radoslava Milosavljevića, dipl. inž. elektrotehnike iz Aleksinca. Komisija predlaže Upravnom odboru IKS da prilikom ponovnog donošenja Odluke o izmenama i dopunama Odluke o vrstama licenci koje izdaje detaljno razmotri uslove za izdavanje licenci 350,353,450 i 453. | |
| Procitajte iz oblasti "Druga sednica Skupštine" i: | |
|
|
|
| <<< Nazad na sadržaj | |
Posle desetosatnog radnog dana Skupština "proradila" deset tačaka i usvojila sve ponuđene izveštaje o radu u pro-šloj, ali usvojila i planove rada za 2009. godinu