Program Četvrtog Arhienala u Vranju ( 13.-23. februar ), za razliku od prethodnih, ispunila je godišnja izložba arhitektonskih radova. Izostali su naučni, stručni skupovi ,a uzrok je, objašnjava Suzana Jovanović iz Vranjske kancelarije Inženjerske komore Srbije koja organizuje manifestaciju novac. Sama izložba, kao ogledalo arhitektonskih dostignuća regije, uvek zaokuplja najveću pažnju na Arhienalu. Otuda ni sada njegova celovitost nije bila okrnjena.
Izloženo je 30 radova čiji su autori: diplomirani inženjeri i studenati arhitekture, arhitektonski ateljei, urbanističke institucije, mahom iz "lokala" (vranjski, bujanovački, surdulički, hanski), ali i projektanti koji stvaraju u Leskovcu, Beogradu, Podgorici, Rusiji, Švajcarskoj, Austriji. Neki od učesnika afirmisani su predstavnici srpske arhitekture s nagradama beogradskog Salona arhitekture, ili međunarodnim priznanjima kao preporukama.
Ove godine, napominje Suzana Jovanović, izlagača je bilo nešto manje nego lane. Izostali su pre svega studenti, ali je opao i broj licenciranih projektanata. "Razlog je sigurno u manjku investicija. Kako je godina počela, plašim se da ćemo uopšte uspeti da organizujemo naredni Arhienale. Arhitekti nemaju posla u Pčinjskom okrugu, da li zbog ove krize, ne znam. Nema kreativnog posla, samo rekonstrukcije, održavanje", ističe Suzana Jovanović No, zato svi viđeni radovi zaslužuju pojavljivanje na Arhienalu, što možda nije važilo za pređašnje izložbe. I suprotno opštem stanju, prikazani projekti ili su izvedeni ili će biti izvedeni.
 Član Skupštine Inženjerske komore Srbije profesor Građevinsko-arhitektonskog
fakulteta Niškog univerziteta, Dušan Petković, ocenjujući ovogodišnji Arhienale,
naglašava raznovrsnost, zanimljivost, savremenost, lepotu predočenih ideja, i
jednako važno - interesovanje javnosti za njih ne baš svojstveno takozvanim velikim
centrima. Arhienale nesumnjivo afirmiše i podstiče struku. Nesmanjeno je zanimanje
za studije arhitekture i građevine. "Ali mi smo napravili drugi problem. Upisivali smo i dalje upisujemo veliki broj studenata, pa se pojavila hiperprodukcija kadrova koji više nemaju posla. U Nišu sad ima na Birou više od dvesta arhitekata. To nije dobro", misli Petković.
"Mada znamo da je na jugu Srbije situacija, što se tiče investicija, vrlo loša
stanje u privredi takođe, u gradovima, opštinama, ako i ima većih investicija
onda je to industrijska gradnja. Vidim ovde privatne investitore koji traže pomoć
stručnjaka za gradnju kuća, i to jeste pomak", primećuje članica Upravnog odbora
Inženjerske komore Srbije Tatjana Đorđević.
 Na jugu Srbije sve manje para za kreativne arhitektonske poduhvate i sve se svodi na održavanje postojećeg stanja. Hiperprodukcija stručnjaka za koje više nema posla. Novi zakon o uređenju prostora, građevinskom zemljištu i izgradnji, trebalo bi da skrati vreme dobijanja dozvole, garantruje kupcima stanova da će investitor završiti izgradnju. Projekat "Lepa Srbija" za lepše kuće u Srbiji. Osiguranje od rizika za članove Komore. |
Ona nagoveštava vredan poduhvat Inženjerske
komore Srbije u ovoj godini: nacionalni arhitektonski konkurs "Lepa Srbija" za
autentične porodične kuće u duhu naše graiteljske baštine. Projekti bi se besplatno
ustupali onima koji bi gradili u selima, manjim mestima, prigradskim naseljima
kako bismo "kuće pravili kako valja", a naselja nam postajala lepša. Komora planira,
po rečima Tatjane Đorđević, i da svojim članovima ponudi neku vrstu osiguranja
od rizika u radu.
Tatjana Đorđević, koja predvodi najveću komorsku matičnu sekciju - Izvođača radova, kaže da je Inženjerska komora vrlo aktivna u izradi novog zakona o izgradnji po kome će, pored ostalog, investitori garancijama morati da dokazuju spremnost dovođenja investicije do samog kraja. Time se zaštićuju kupci stanova i svi oni koji ulažu u izgradnju. Takođe, trebalo bi da se građevinske dozvole brže izdaju, a biće poželjnih izmena i u vezi sa sticanjem vlasništva nad ranije nacionalizovanim zemljištem. "Nadamo se da će ovog puta Vlada imati sluha za naše primedbe, jer su to primedbe struke, preko 20.000 inženjera specijalizovanih za izgradnju građevinskih objekata, primedbe čije će usvajanje pomoći da se zemlja planski gradi, poštuju standardi u građevinarstvu", dodaje Tatjana Đorđević.
Četvrti Arhienale ipak nije bio samo godišnji presek dometa ovdašnjih arhitekata. Na njemu je gostovala Izložba slovenačke, hrvatske i srpske arhitekture s početka XXI veka koju je priredilo Društvo arhitekata Niša. I to nije sve. Arhienale je posvetio pažnju i knjizi Mirjane Tomašević "Starinske kuće Vranja" opominjući na brigu (ili nebrigu) za autentično vranjsko graditeljsko, istovremeno dragoceno srpsko kulturno nasleđe. Održavanje Arhienala ,uz Inženjersku komoru Srbije, pomogli su grad Vranje i privreda Pčinjskog okruga.
|
Odštampaj