Kompanija "Luka Beograd" tiho i neprimetno angažovala se na projektu "Grad na vodi" (Waterfront) da bi, kada je izrada Master plana prešla polovinu, "grunula" u domaću i svetsku javnost promovišući i prezentirajući do sada urađeno. Tokom marta meseca, u Beogradu, od 2. do 5. i u Kanu (Svetski sajam nekretnina i investitora - MIPIM) 10-13. uz podršku autora, dvojice arhitekata svetskog glasa, Daniela Libeskinda i Jana Gejla (Gehl), pokazivali su i analizirali svoja rešenja, za održivi grad u gradu, nazvan "Grad na vodi".
Inženjerska komora Srbije - Matična sekcija urbanita uključila se u ovu akciju "Luke
Beograd" i u dva navrta bila organizator prezentacije Master plana "Grad na vodi" -
prvi put na Arhitektonskom fakultetu u Beograda, gde je Libeskind govorio, pre
svega, studentima, a onda i svim drugim predstavnicima domaće javnosti, od stručne
i profesionalne do radoznale, a drugi put, prvenstveno za svoje članove, ali
i za "sve duhom radoznale", kada je prezentaciju svoga rada održao Jan Gel,
u sali na III spratu kuće u kojoj je Inženjerska komora Srbije. Ali krenućemo
redom. Početkom marta kompanija "Luka Beograd" promovisala je master plan "Grada
na vodi", naselja na obali Dunava, od Dorćolske marine do Pančevačkog mosta,
čiji je idejni tvorac Daniel Libeskind, vodeći svetski arhitekta. Na razradi
i konkretizaciji Libeskindovih ideja, ogroman doprinos dao je danski arhitekta
Jan Gel i njegov Studio lociran u danskoj prestonici (Jan Ghel Architekts) -
konsultantske kuće za izradu strategija održivog razvoja javnih prostora.
 Na
prostoru od stotinak hektara, od Dorćolske marine do Pančevačkog mosta, planira
se izgradnja naselja za 30.000 ljudi, sa 2,5 miliona kvadrata zgrada, preko
60 hektara parkova, plaža, saobraćajnica, trgova,... Gradnja bi trajala 15-18
godina i koštala 4-5 milijardi evra |
Novo stambeno-poslovno-kulturno-rekreativno središte zamišljeno je kao ogranski
deo grada, potpuno interpolirano u gradsku strukturu i sisteme, sa glavnim akcentom
izlazak Beograda na Dunav. Na stotinak hektra, trebalo bi izgraditi stambeni
i poslovni prostor, nekoliko obdaništa i škola, pozorište i bioskop, dvorana
za muziku, bibilioteku, hotel, mnogo prodavnica i kafića, sportskih objekata
na otvorenom i zatvorenom, posebno, na vodi, ali i sa mnogo parkova, šetališta,
plaža,... Sve ukupno oko 2,5 miliona kvadratnih metara korisnog prostora i preko
60 hektara slobodnih površina. Rok za izgradnju "Grada na vodi" nije limitiran,
ali se procenjuje da je to narednih 15-18 godina, za čiju je realizaciju potrebno
obezbediti 4-5 milijardi evra. Novi grad u gradu, trebalo bi da ima 30.000 stanovnika,
veliki broj zaposlenih, posetilaca i turista koji će moći kvalitetno da žive
i rade na obali Dunava, ali i da se osećaju kao "sitizeni" ostatka Beograda,
odnosno, pripadnici jedinog evropskog saobraćajnog koridora (Koridora VII - 2.000
kilometara toka Dunava), od Švarcvalda do Crnog mora.
Daniel Libeskind izazvao je ogromnu pažnju arhitekstonske i urbanističke javnosti
Beograda i Srbije, pa je amfitetar Arhitektonskog fakulteta bio tesan za više
stotina onih koji su hteli da vide i čuju jednog od vodećih arhitekata sveta,
idejnog tvorca memorijalnog kompleksa Svetskog trgovinskog centra u Njujorku,
ali i drugih izvedenih objekata.
"
Beograd je do sada uvek bio okrenut ka Savi, iako "od uvek" pored grada protiče
i Dunav", rekao je Libeskind slušaocima u amfitetru Arhitektonskog fakulteta. "Prestonica
Srbije je grad na Dunavu mnogo više od Beča ili Budimpešte, odnosno, bilo kog
drugog evropskog grada na obalama Dunava. Zato treba vratiti i približiti Dunav
glavnom gradu Srbije. Ipak, ne gledam samo taj prostor, već imam uvid u širi
kontekst, a on se odnosi na način kojim će Beograd i Dunav ući u 21. vek. Važno
je podići grad koji će biti dovoljno konkurentan, jer se zapravo svi svetski
gradovi međusobno takmiče. Važno je na Dunavsko priobalje uneti aktivnosti koje
su neophodne jednom gradu. To su zabava, stanovanje, kupovina, parkovi, kultura
i drugo. Sve su to sadržaji gradova za 21. vek. Ipak, najvažnija stvar je da
se građani dovedu na obalu reke, pa je zato neophodno napraviti veliki park.
To je ono što je veoma važno za 21. vek. Zatim, izgraditi naselja koja imaju
različite identitete i sadržaje, koje ima i centar grada. Neophodno je stvoriti
niz iskustava koja trenutno ne postoje".
Posle promocije u domicilnom gradu i lokaciji, "Grad na vodi" i njegovi potnecijali
pokazani su u Kanu, na 20. Međunarodnom sajmu nekretnina i ivesticija - MIPIM.
Nagrada Beograda 2008
Za Nagradu grada Beograda za 2008. godinu konkurisalo je oko 150 kandidata, među kojima su bili i članovi Inženjerske komore Srbije. Tako su se među dvadesetak laureata našlo i četvoro inženjera:
prof. dr Miodrag Nestorović za oblast pronalazašta, odnosno, troje arhitekata Goran Vojvodić, Gordana Šišović i Dušan Radišić.
Profesor Nestorović, a Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, nagrađen je za pronalazak - "Idealno zategnuta kupola sa bezmomentnom konturom" sa obrazloženjem "izvanrednom invetntivnošću rešenja prostorne dvospojne konstrukcije koja je prednapregnuta kablovima (osim pritisnutih elemntata ispuneraspinjača), kupla se oslanja na četvoruganu ivičnu prostornu strukturu tipa MEPO sa horizontalnim rasoinjačem; posebno se ističe inventivnost rešenja čvorova preko veza koje omogućava pravilno i sigurno prenošenje sile u kompletnom konstrukcijskom prednapregnutom dvospojnom prostornom sistemu".
Trojka arhitekata Vojvodić-Šišović-Radišić nagrađena je za upravnu zgradu kompanije
Porše SCG (Porche) uz stav žirija da je u nagrađenom objektu "suprostavljanje
kubusa različite materijalizacije i volumetrije, superponiranje planova, vešta
interpolacija "praznog prostora" - atrijuma u korpus zahvaćenog prostora, te
konačno očekivano i kvalitetno rešen unutrašnji prostor u sprezi sa minucioznim
detaljom i veštim pomeranjem i varijacijama fasadnih otvora, predstavlja arhitektonskoprostorni
doprinos koji objekat Porche SCG bezrezervno preporučuje za ovu prestižnu nagradu".
Inače, arhitekta Vojvodić je ovim ostvarenjem nagrađen i na 31. Salonu arhitekture.
S.K.
|
|
Odštampaj