Nedavno ste imali izložbu u Beogradu (11-22. avgust, "Singidunum" - Umetnička galerijia ULUPUDS) pod nazivom "Od ideje do ostvarenja". Šta Vas je navelo da izložbi na kojoj ste predstavili arhitektonske projekte, odnosno - dela arhitekure, date takav naziv?
"Od ideje do ostvarenja" je naslov koji mi se nametnuo posle dugogodišnjeg bavljenja arhitekturom kao umetnošću oblikovanja prostora. Delima arhitekture potrebno je mnogo vremena da se ostvare, kao i za rađanje i sazrevanje ideje. U ovoj istoj galeriji pre dvadeset godina (1988) imala sam izložbu "U četiri dimenzije" - Ideja u slici, Arhitektura u prostoru i Grad u vremenu, a pre toga (1983) inicirala sam kolektivnu izložbu "Neostvarena dela beogradskih arhitekata umetnika". Neki projekti tada izloženi, sada se pojavljuju kao ostvarenja. Sada, posle skoro dve decenije, može se reći da su neka dela realizovana, ali taj put je dug i pun promena. U našem radu sukobljavaju se mnogi interesi, zahtevi i potrebe, tako da je put od idejnih rešenja do ostvarenja u prostoru, veoma dug i za autora često mukotrpan.
Šta biste izabrali kao uspelo ostvarenje u svom opusu?
Mislim da je groblje Orlovača, a naročito trg za ispraćaj sa ispraćajnim objektom. Tu je došlo do dobre interakcije i saradnje sa izvođačima radova. Međutim, saradnja sa investitorom zvanično uopšte nije ostvarena. To bi trebalo sistemski da se reši i da autorski nadzor bude obaveza investitora. Prisustvo autora je neophodno u svim fazama projektovanja i izvođenja radova. Bilo je problema, nerazumevanja i odbijanja saradnje. Kasnije je investitor uvideo koliko je saradnja u nadzoru nad izvođenjem pomogla uspešnoj realizaciji, ali samo zahvaljujući mom nesebičnom angažovanju; naravno, bez ikakve nadoknade.
 Trg i ispraćajni objekat na Orlovači, moje poslednje realizovano delo, oblikovala sam inspirišući se prirodom, koju simbolišu oblici flore i faune, i životom koji se večito obnavlja, jer mislim da je, u tim teškim trenucima, ovo najbolja uteha |
Izložili ste i druge projekte koje ste radili, dvadesetak njih. Koliko ih je realizovano, potpuno ili delimično, a koji još uvek nisu?
U našoj graditeljskoj praksi, nažalost, uloga autora nije shvaćena kao neophodna u realizaciji ideja, tako da je u drugom velikom projektu, prikazanom na ovoj izložbi, arhitektonskom delu podzemne železničke stanice "Vukov spomenik" koji je realizovan tokom pet godina, došlo do mnogih promena u odnosu na moje prvobitne ideje.
Pored dobrih strana ostvarenog projekta, naročito njegovog podzemnog dela - gde sam uspela da projektujem veću visinu vesti bila, podzemnog predvorja sa galerijom za distribuciju pešačkih kretanja u svim pravcima, unela sam i likovna dela u podzemne prostore. Iskorišćen je prostor ispod Ruzveltove ulice, kao poslovni prostor; nažalost, danas je neiskorišćen na pravi način. Takođe, iskorišćen je i pad terena za još jedan podzemni nivo garaža.
Međutim, površina terena gde sam ostvarila značajnu površinu trga pomeranjem ograde, prema regulacionim linijama objekata Tehničkih fakulteta (Arhitektonskog, Građevinskog i Elektrotehničkog), kao i Mašinskog, nije pravilno iskorišćena za moj predlog reprezentativne fontane od belog kamena sa balustradama i stepeništem za sedenje, stilski usklađenim sa ogradom fakulteta, nego je raspisom konkursa dobijeno rešenje koje nije u skladu ni po boji, ni po obliku, a i ne uklapa se u teren, nego sa jedne strane ima stepenište a sa druge ne, što je nedopustivo.
Osim toga, i park je ispresecan nepotrebnim stepeništem, mnogo drveća je posečeno, nema hlada i staze ne prate realne pravce kretanja pešaka, što je vrlo važno. Uopšte, nepoštovanje autorskih prava je ovde aksiom i to mora da se promeni.
Za grad Beograd ste uradili ne mali broj projekta, što samoinicijativno, što na konkursima - kakva je njihova sudbina?
Šteta što hotel "Interkontinental de luks", urbanistički projekat koji sam radila 1972, nije realizovan na Slaviji, jer je to bio projekat za kulu sa 30 spratova, sa 500 soba, bazenima, restoranima, buticima i uslužnim radnjama, koji bi imao daleko veću komunikaciju sa građanima, nego objekat Narodne banke. Takođe, time bi se rešio saobraćaj na ovom trgu.
Železničko stajalište "Slavija", na tunelu Vračar, iza hrama Svetog Save, između ulica Makenzijeve i Katanićeve, takođe nije realizovano, kao ni rekonstrukcija i uređenje stajališta "Karađorđev park". Ipak, do realizacije "Vukovog spomenika" je došlo.
Naselje Banjica spada u projekte koji su se značajno promenili u toku realizacije, a neki drugi, kao blok u Takovskoj, nisu realizovani.
Spomen muzej na Novom groblju za legate i vredna dela koja ljudi ostavljaju za sobom, sa platoom za komemoracije i podzemnom garažom za vozila groblja, takođe nije realizovan.
Ipak, i u starom delu grada je nešto od projekata ostvareno.
Na izložbi su prikazani i plan i projekti za ulazni deo Novog groblja, koji je realizovan, kao i delovi grada uz Bulevar kralja Aleksandra (kada sam radila projekat, to je bio Bulevar Revolucije) koji se postepeno ostvaruju.
Zajednički imenitelj za sve izložene projekte je umetnički pristup oblikovanju arhitekture, kreiranje novih formi i traženje i nalaženje pravih oblika koji rešavaju funkciju u prostoru.
Bavili ste se temom solarne arhitekture i učestvovali na više konkursa.
Solarna arhitektura je tema mog magistarskog rada, koji sam kasnije uobličila u monografiju koju je 1994. objavila "Naučna knjiga" iz Beograda i za koju sam dobila Godišnju nagradu ULUPUDS-a. Koristeći ta znanja, uradila sam više projekata iz ove oblasti, ali oni nisu realizovani. Tek sada u celoj Evropi počinje naglo korišćenje ovih znanja i njihova primena u praksi, zbog globalnog zagrevanja i energetske krize. Ovde su izloženi i projekti sa tom tematikom, povodom konkursa za prelaz Bokokotorskog zaliva. Mada sam radila i konkurs za domaćinsku kuću iz regiona Srbije, kao solarne kuće (moravska, kosovska, brdsko planinska), ti projekti nisu prisutni na ovoj izložbi.
Mnogi konkursi (za spomenik u Jajincima, za centar Kraljeva, za centar Kragujevca, za blok 24 na Novom Beogradu), u koje je uložen ogroman trud i stvaralački napor, nisu ostvareni. Naravno, na izložbi su prikazani i projekti koji su realizovani bez učešća autora, što se naročito odnosi na Vukov spomenik, podzemnu železničku stanicu i objekte na površini.
Svetluca pokrenuta jednom munjom
Ovo je druga izložba Mirjane Lukić u galeriji "Singidunum" u Beogradu, posle njenog prvog pojavljivanja, na istom mestu, pre 20 godina. Tada su bila predstavljena idejna rešenja nekih objekata koji se sada izkazuju kao realizovana arhitektonska dela. U prvom redu, to su projekti za Podzemnu železničku stanicu "Vukov spomenik"i novoformirano groblje Orlovača.
Ovako veliki razmak od inicijalnih ideja i njenih rešenja, do realizacije - u praksi nije redak slučaj. Takva distanca je mogla trajati godinama, iz različitih razloga: socijalnih, političkih, finansijskih, zbog buna i ratova, nerazumevanja sredine. Danas su se prilike izmenile, pa je taj luk između ideje i kuće, mnogo kraći. U slučaju Mirjane Lukić, ta dvodecenijska distanca je svojevrstan hendikep, koji se naročito ispoljio u slučaju stanice "Vukov spomenik", gde je došlo do ozbiljnijih promena u odnosu na prvobitne ideje, na šta autorka nije mogla da utiče.
Više sreće je Lukićeva imala sa projektom i realizacijom groblja Orlovača. Na ovom zadatku, ona je uspela da se izbori za realizaciju svojih postavki, od urbanističkih rešenja do arhitektonskih sadržaja celog kompleksa. Tu, svakako, najveću pažnju privlači reprezentativni objekat Kuća i Trg ispraćaja. Osam belih betonskih latica sa kupolom, prosvetljenom ka poslednjem putu odlazećih, osim diskretne simbolike, predstavljaju i dopadljiv arhitektonski sklop koji dominira nad zelenim prekrivačem grobljanskih humki.
Može se manipulisati novcem, komisijama, podobnošću i sličnim oruđem, ali ne i idejama. Stoga je značajno da u javnosti i literaturi ostane trag o neprilikama dugog puta Mirjane Lukić i dugim prstima građevinske vlasti.
Ostali su ožiljci na neispoštovanim idejama, za šta se ne može kriviti autorka, kojoj pripada satisfakcija da je misaoni i moralni pobednik nad autokratijom povlašćenih.
Mihailo Mitrović
(Politika - Kulturni dodatak, subota 30. avgust 2008)
|
|
Odštampaj