Kako i treba da bude, prvo je najmlađima uručeno priznanje. Na pozornicu Madlenijanuma izašli su Snežana Vesnić i mr Vladimir Milenković, diplomirani inženjeri arhitekture, a nagrada im je uručena za "ostvarenje izuzetnih rezultata na početku stručne karijere i zapaženo stručno delovanje u periodu posle sticanja kvalifikacije i zvanja diplomiranog inženjera". Mladi DIA tandem već je nagrađivan i pohvaljivan za projekte sa kojima su učestvovali na brojnim javnim i pozivnim konkursima i stručnim izložbama. Ocenjivačka Komisija IKS posebno je naznačila i naglasila jedan realizovani projekat Poslovnu zgradu "Tekstil" u Užicu. Komisija IKS je, u obrazloženju Nagrade, poentirala da su mladi stavraoci, kada je zgrada "Tekstila" u pitanju "dokazali svoj značajan stručni i stvaralački potencijal i najavili svoje uspešno profesionalno angažovanje u vremenu koje dolazi".
"Realizacija projekta Poslovne zgrade 'Tekstil' nije naš prvi kontakt sa užičkom kompanijom", kaže Snežana Vesnić. "Pre projektovanja upravne zgrade, odnosno njihovog sedišta, realizovana su tri enterijera prodajnih prostora u centru Užica. Naravno, upravna zgrada je bila veliki 'zalogaj': izgradnja i opremanje zgrade od 5.000 kvadratnih metara, ali i potvrda rasta našeg projektnog biroa Studija 'Neo_arhitekti'. Projekat je rađen dve godine, a izgradnja i opremanje objekta još dve, odnosno od prve ideje do useljenja, prošlo je oko četiri godine."
Ovo što sledi je malo detaljniji opis objekta "Tekstil" iz pera Snežane Vesnić, koautora projekta.
"Naručilac i investitor izgradnje bila je kompanija 'Tekstil', koja se bavi trgovinom na veliko i malo. U programskom smislu, objekat čine magacini, izložbeni prostor, poslovni deo sa kancelarijama i salom za sastanke, dizajn studio i garaža. Na prohodnom delu krovu je terasa koja, u formalnom smislu, jasno razdvaja postojeći od novog dela objekta, omogućujući svetlosni komfor inače velikom gabaritu, osnovnih dimenzija 50 x 30 x 12 metara. Početkom prošle godine, kompanija 'Tekstil' iz Užica završila je realizaciju poslovne zgrade u koju je useljeno njeno sedište. Reč je o objektu koji se nalazi u nekadašnjoj industrijskoj, a danas komercijalnoj zoni Gradina u Užicu, na ulazu iz pravca Beograda. Sve priče o duhu mesta važe i u ovom slučaju. Kako bi opravdao svoje ime, grad u uskom prirodnom okruženju sa jakom urbanom strukturom i još jačom saobraćajnom infrastrukturom, dodelio je sledeće elemente konteksta ovom arhitektonskom ostvarenju: brda sa svih strana koja su obrasla u zelenilo, magistralni put i pruga Beograd-Bar, tunel i gradsko groblje iznad njega, fudbalski teren i objekti industrijskog karaktera sa izmenjenom namenom. Po svemu navedenom, ovde postoji jedna tranzicijska situacija koja obeležava prostor i vreme između prošlosti i budućnosti, između teške industrije i digitalne tehnologije, na putu ka novim ekonomskim i društvenim odnosima, sa estetikom na prelazu između fragmentarne sadašnjosti i disperzne budućnosti.
Studio 'Neo_arhitekti' realizovao je svoj prvi objekat nakon deset godina profesionalnog rada. Nagrađivani konkursni radovi i nerealizovan prvonagrađeni projekat za bogoslovsku školu u Nišu, ostaju u sećanju profesionalne javnosti, dok u svakodnevici Užica, grada sa burnom arhitektonskom prošlošću, učestvuje zdanje 'Tekstil ' proizvod privatne inicijative simbolizujući genercijsko razumevanje i apsolutni sklad u idejama investitora i projektanata. Danas je pred Užičanima i njihovim gostima zgrada sa 74 okrugla prozora rupa u zaobljenoj opni od crnog kulijea (prirodnog mermernog granulata) i, na prvi pogled, ničeg više. Da li je reč o dizajnu ili begu od dizajna i nije najvažnije, ali je sigurno da je snagom zida i promišljenom dimenzijom ponovljenih otvora, stvoren crni introvertni volumen koji u sebi skriva raznovrstan i bogat enterijer.
Objekat predstavlja rekonstrukciju i dogradnju tipskog magacina iz 50-ih godina prošlog veka, čijoj inženjerski jasnoj ramovskoj konstrukciji od betona, kontrastira novosagrađeni deo: nasuprot pravougaonih stubova i greda sa vutama, nalazi se betonski skelet od stubova kružnog preseka, i međuspratne konstrukcije sa skrivenim gredama u livenoj ploči. Dva spiralna monolitna stepeništa plitkih gazišta, predstavljaju reminiscenciju na Le Korbizijeov beskompromisni modernizam, čemu doprinosi i belina i industrijska estetika unutrašnjosti, ali samo do momenta dok sunčeva svetlost, kadrirana kružnicama otvora u fasadnoj opni, ne postane dezen na podu i na velikim staklenim površinama unutrašnjeg atrijuma. Preko pomenutog atrijuma i osam kalota u krovu, objekat se ventilira, a zahvaljujući takvom konceptu, poseduje specifičnu mikroklimu u inače oštrom užičkom klimatskom ambijentu. Unutrašnji zidovi su beli, pregrade staklene, od prizmi ili panela, a strukturalnosti doprinose lake drvene pregrade sa ispunom od beljenog jasenua u zoni vidnog polja. Uz pod i plafon nalaze se staklene trake, kao deo vizuelnog prostornog kontinuiteta. Pod je od industrijskog linoleuma, u dve nijanse siva i krem, na ulazu u objekat je parking prostor u crvenom asfaltu, a na drugom spratu, gde se nalazi studio za dizajn, pod je parket.
Projekat enterijera realizovan je integralno, što sa sobom nosi definiciju totaldizajna. Nameštaj je najvećim delom projektovan kao i oprema prostora, od brušenog i lakiranog čelika sa tragovima ručne izrade.
Elementi od medijapana klasifikovani su u dve kontrastne prostorno vizuelne celine. Naime, izložbeni deo objekta, javne namene, ima beli karakter, dok je poslovni koncepcijski deo crn: bele i crne stolice, beli i crni stolovi, bele i crne komode, beli i crni tapacirani nameštaj, beli i crni zidovi.
Ovu jasnu sliku zamućuju brojne refleksije na podu visokog sjaja i na velikim staklenim pregradnim površinama unutrašnjeg atrijuma. Elementi u prirodnoj boji drveta stvaraju osećaj topline, ali njihov dizajn učestvuje u duhovitoj igri o identitetu prostora, njegovom karakteru i njegovoj nejasnoj tipologiji (polivalentnost). Elementi opreme fiskulturnih sala iz programa za školske objekte, mogu se svakako koristiti u svojoj osnovnoj funkciji, ali je ipak reč o njihovoj upotrebi u jednom neobičnom modernom kontekstu, kao da su tu slučajno ili se njima ilustruje promenljivost namene ili se anticipiraju neke neočekivane buduće životne kombinacije sportskog duha i poslovne energije poziv da se na svakodnevicu gleda kreativno."
Ne možemo a da na kraju ne ponovimo onaj nadahnuti pledoaje arhitekte Acovića o nagrađenima u Madlenijanumu:
"Pokazati se na početku karijere, u onim prvim radnim godinama koje su uvek obavezno i najteže, jer treba stvoriti ime, pokušavate da vas ljudi struke posmatraju s pažnjom. Taj 'prvi korak', kada vam vaša profesija odaje priznanje, jedinstven je korak, jedinstven je događaj u karijeri jednog inženjera. U slučaju Snežane i Vladimira, put kroz struku biće im posut ne samo cvećem, nego i trnjem, ali nemam nikakvih sumnji da će cveće biti konačan rezultat."
|
Odštampaj
