Među sedam ovogodišnjih dobitnika najviših priznanja Inženjerske komore Srbije, našlo se i ime mr Aleksandra Vučićevića, diplomiranog prostornog planera, "za izuzetno dostignuće u struci", konkretno za vršenje funkcije rukovodioca izrade tri prostorna plana: Regionalnog prostornog plana administrativnog područja grada Beograda, Prostornog plana gradske opštine Obrenovac i Prostornog plana gradske opštine Surčin. O samom priznanju, gospodin Vučićević kaže:
"Nagrada koju sam dobio bila je prijatno iznenađenje, a ujedno i čast i zadovoljstvo što su nadležne komorske institucije potvrdile da zaslužujem godišnju nagradu za izuzetna dostignuća u struci. To je velika čast i zadovoljstvo kako za mene, tako i za Matičnu sekciju prostornih planera IKS, koja se time na određeni način promoviše i praktično potvrđuje ono što Zakon o planiranju i izgradnji ima kao osnovnu ideju, a to je da se svi inženjeri i planeri Srbije reorganizuju u četiri najvažnije oblasti koje se tiču planiranja i izgradnje."
Zatim dodaje: "Planovi za koje sam nagrađen usklađeni su sa Zakonom i, što je najvažnije, svi se sprovode, zbog čega građani u velikom broju slučajeva ne moraju da čekaju izradu i usvajanje dodatne planske dokumentacije, već podnošenjem zahteva za izgradnju određenog objekta, bilo da je on stambeni, poslovni, komercijalni ili industrijski, u najvećem broju slučajeva imaju mogućnosti da direktno iz prostornih planova Obrenovca, Surčina ili Regionalnog plana Beograda, dobiju odobrenje za izgradnju. Dužina trajanja izrade planova, njihov kvalitet ili nekvalitet, bio je pre 2003. povod za izgradnju oko milion bespravnih objekata u Srbiji. Od toga je legalizovan samo mali postotak. Mi ćemo, kao prostorni planeri, izradom brzih a kvalitetnih planova, nastojati da doprinesemo da toga bude sve manje."
Na izradi Regionalnog prostornog plana Beograda učestvovalo je preko 100 eksperata, a rukovodilac njegove izrade bio je Vučićević. Sam broj eksperata pokazuje multidisciplaniranost posla i projekta, jer su u njega uključeni: prostorni planeri, arhitekte, građevinski inženjeri, šumari, hidraši, ekonomisti, sociolozi...
"Plan je urađen za desetak meseci, a uz punu zakonsku proceduru, praktično za godinu i po dana, usvajanjem na sednici Skupštine grada Beograda u maju 2004. godine", nastavlja Vučićević. "Već tada sam kao osnovni princip uveo kompatibilnost objekata sa vrstom zemljišta (poljoprivredni objekti na agrarnom zemljištu, vodni na vodnom...). Taj princip se pokazao izuzetno korisnim i mi ga u svim planovima, kroz pravila građenja, dodatno razrađujemo. U planovima Obrenovca i Surčina smo insistirali na aktiviranju potencijala reke Save kroz izradu pristana i javnog prevoza na vodi. Takođe, prostor za razvoj sporta i širenje radnih zona postavili smo uz najvažnije saobraćajnice, posebno autoputeve, kao i one namenjene razvoju energetske infrastrukture. Svi planovi su urađeni posle donošenja Zakona o planiranju i izgradnji, 2003. godine."
U periodu 2004-2008. godine, Vučićević je, sa svojom ekspertskom ekipom, uradio prostorne planove Obrenovca, Surčina, a trenutno rade prostorni plan Lazarevca.
"Kao i kod Beograda, Obrenovca i Surčina, i kod Lazarevca ćemo stvoriti prostorne mogućnosti za razvoj, gde zemljište opredeljujemo za određenu funkciju, nakon čega se opštinsko rukovodstvo bavi dovođenjem investitora, a time i podizanjem standarda i kvaliteta života svojih građana. Naravno, da bi se plan realizovao, neophodno je imati vlasništvo nad zemljištem i opremljenost infrastrukturom, a donesen Plan onemogućava improvizaciju pojedinca u prostoru. Mi se, u toku izrade plana, trudimo da iznađemo najfunkcionalnija rešenja za ljude koji žive na toj teritoriji i da praktično stvorimo prostornu mogućnost za dugoročni razvoj. Za izradu prostornog plana opštine potrebno je 6-8 meseci, uz proceduru usvajanja to može da bude i do 10 meseci, čime postaje važeći dokument koji se sprovodi."
Početkom godine, Vlade Srbije je Aleksandra Vučićevića imenovala za direktora Javnog preduzeća za razvoj, izgradnju i uređenje Turističkog centra "Babin zub" u Knjaževcu. U ovoj funkciji, Vučićević se trenutno bavi praćenjem završetka izrade Prostornog plana Stare planine, koji zahvata četiri opštine.
 Obrazovanje, postavljenja, nagrade, učešća
Sve godine života i školovanja Aleksandra Vučićevića vezane su za Beograd: rođen je 14. aprila 1965, diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu 1990, magistrirao 1996. na Arhitektonskom fakultetu, a 2004. Naučno-nastavno veće Arhitektonskog fakulteta i Rektorat Univerziteta u Beogradu prihvatili su mu i odobrili izradu doktorske disertacije. Govori engleski. Oženjen je i ima dve kćerke.
U Jugoslovenskom institutu za urbanizam i stanovanje zaposlio se 1991, a devet godina kasnije prelazi u Urbanistički zavod Beograda, u sektor za prostorno i generalno planiranje, na mesto pomoćnika direktora. U Republičku agenciju za prostorno planiranje dolazi 2004. godine, na mesto pomoćnika direktora za strateško planiranje. Ova, 2008. godina, donela mu je dva nova "radna mesta" stalno zaposlenje u "Stara planina" d. o. o, kao direktor Sektora za planiranje i inženjering, dok ga je Vlade Srbije imenovala za direktora JP Turistički centar "Babin zub" Knjaževac.
Osim ovogodišnje nagrade Komore, laureat je prve nagrade Urbanističkog salona - Banjaluka (2004) i druge nagrade (prva nije dodeljena) Urbanističkog salona - Niš (1996). Učestvovao u izradi 11 prostornih planova i sedam generalnih planova.
|
"Vlada Srbije je formirala posebno preduzeće društvo sa ograničenom odgovornošću za koordinaciju i operativno vođenje projekta razvoja planinskog turizma na području Stare planine", kaže Vučićević. "Zajedno sa JP 'Skijališta Srbije' i 'Stara planina', trudićemo se da taj prostor maksimalno opremimo kako za letnji, tako i za zimski turizam. Budući suinvestitor će finansirati izgradnju turističkih objekata, a Srbija će obezbediti potrebnu infrastrukturu do hotelskog kompleksa. Na kraju, želim da kažem nešto što nema veze sa nagradom i Komorom, ali ima veze sa mojom strukom. Naime, posebno sam zadovoljan što se jedno srpsko ministarstvo prvi put u istoriji zove po našoj struci (Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja). I kao planeri i kao sekcija Komore, očekujemo da će se naša struka brže i intenzivnije razvijati. Nadam se da će Komora i Ministarstvo tesno sarađivati na izradi Strategije prostornog razvoja Srbije, za koju bi glavne tačke oslonca trebalo da budu: tranzit, Koridor X, Koridor VII (vodni put Dunav), usluge u smislu informaciono-komunikacionih tehnologija, i zaštita životne sredine. Ovo su oblasti koje EU s posebnom pažnjom prati u Srbiji."
|
Odštampaj