Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 12 >-Godišnjice - Nagrade su i velika odgovornost i podsticaj
 
GODIŠNJICE
Odštampaj
 
Profesor dr Ivan Aleksić, dobitnik GODIŠNjE NAGRADE

Katastri bitni za razvoj Srbije i članstvo u EU
- Slobodan Jovanović -
 
Ivan Aleksić, za digitalnu kartografiju kupljeni su računari, ali i softver, a sve je to finansirala Evropska unija U zgradi Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, razgovarali smo sa prof. dr Ivanom Aleksićem, dobitnikom nagrade za izuzetno ostvarenje u struci, iz delatnosti članova Inženjerske komore Srbije. Profesor Aleksić postao je laureat Komore za realizaciju projekta "Katastar nepokretnosti države Srbije".


Da li biste nam detaljnije objasnili o kakvom priznanju se radi i za šta vam je dodeljeno?


Projekat je posvećen razvoju kapaciteta i podršci digitalnog razvoja, čuvanja, održavanja i distribuiranja podataka katastra nepokretnosti. Međunarodan je, a dobijen je i kredit Svetske banke. I od Evropske agencije za rekonstrukciju i razvoj tražili smo da pomogne. Pristali su da pomognu izradu i mi smo krenuli u projekte. Kada smo ih uradili, došlo se do cifre od 10 miliona dolara, što nam je Evropska unija, kao donaciju, dala. Ta sredstva bila su za razne projekte, a jedan od njih je i ovaj, vredan dva miliona dolara. Za realizaciju projekta raspisan je međunarodni tender koji je rešavala Evropska agencija za rekonstrukciju i razvoj, a učestvovale su: Austrija, Italija, korporacija Francuza i Iraca i Nemačka. Pobedila je Nemačka, a predviđeno je da se projekat radi 27 meseci. Timovi iz Nemačke i njihovo ministarstvo za ekonomske odnose pokrajine Baden Vitenberg radili su sa našim ljudima u Republičkom geodetskom zavodu, koji je državna institucija odgovorna za izradu katastra. Projekat je tako napravljen da je "parcelisan" sa kreditom Svetske banke i realizacijom državnog projekta za izradu katastra nepokretnosti. Vezan je i za donatore, a to su Norveška, Švedska i Francuska, jer svi ti projekti morali su dobro da se usaglase.


Šta je konkretno urađeno u okviru projekta?


Urađene su tri komponente, a opšti cilj je da se potpomogne razvoj katastra nepokretnosti u Srbiji, kako bi došlo do povećanih transakcija nepokretnosti. Osnovni cilj je bio izlazak iz siromaštva i ulazak u bolju ekonomsku situaciju cele države, što se poklapalo sa ciljem Svetske banke. Lokalno gledano, doći će do restruktuiranja menadžmenta i Republički geodetski zavod će se otvoriti i postati servis koji će biti u službi građana, vladinih ministarstva i lokalne samouprave koja crpi te podatke.
Prva komponenta je strategija razvoja Republičkog geodetskog zavoda. Urađeni su biznis plan i druga planska dokumentacija, a dokument se zove "Strategija razvoja od 2007. do 2015. godine". Pored dokumenta o strategiji, predviđeno je i pravljenje određenih podzakonskih akata, tehničkih normativa i propisa, koji su načinjeni po ugledu na one u zemljama Evropske unije.
Druga je Razvoj institucionalizacije jedinice za digitalnu kartografiju, i predstavlja tehničku podršku. Kupljeni su računari, hardver, softver, što je sve finansirala Evropska unija. Oko 300.000 evra plaćen je samo softver. Obučeno je 20 ljudi koji su imali predavanja u Beogradu, gde su dolazili stručnjaci iz sveta. Mnogi od njih su putovali u Nemačku da vide proizvodnju digitalnih karata i oni treba da preuzmu posao koji se zove "Orto foto plan" za celu Srbiju. Čuvaće ga u bazama podataka i distribuirati ministarstvima poljoprivrede, građevinarstva, šumarstva, unutrašnjih poslova. Institucije koje se bave projektovanjem imaće ažurne podatke, a to će biti praktično presek iz 2007/08. godine, u razmerama 1:1000 gde mogu da se vrše i detaljna projektovanja, a i u razmeri 1:5000 za celu Srbiju, u digitalnom obliku.
Treća komponenta je vezana za razvoj IT tehnologije i korelisana je sa komponentom Svetske banke. Taj softver vredi oko tri i po miliona evra, a tender je dobila jedna međunarodna kompanija koja će uraditi digitalni softver za podržavanje digitalnog katastra. Podaci će moći da koriste i za ažuriranje karata. Ažurirani su digitalni planovi stanova i puteva oni se koriste za izradu karata i razvoj treće komponente. Napravljen je i jedan računski centar, jer "Orto foto" za celu Srbiju zahteva ogroman memorijski prostor i veliki računski centar, velike softvere i obučene ljude koji će moći da povuku određenu kartu po želji naručioca i daju je na CD-u, kako bi mogla da se koristi.


Koliko Inženjerska komora Srbije može da pomogne razvoju Srbije?


Imajući u vidu 20.000 inženjera različitih struka, smatram da je to ogroman potencijal i da iz Komore mogu da dođu dobre ideje, a posebno Ivan Aleksić, izrada katastra nepokretnosti je jedan od najboljih projekata koji sam uradio je jedna od ideja u poslednje vreme aktuelna i meni se, kao i drugim ljudima u struci, veoma dopala prevođenje standarda i normi iz Evropske unije u Srbiju. Ministarstva i vlade ne mogu da se bave takvom vrstom posla, jer su to usko specijalizovani poslovi i te institucije nemaju odgovarajući kvalitet ljudi, a Komora ima potencijal i time može da znatno doprinese direktnom poboljšanju kvaliteta projekata. Sa druge strane, može da ima uticaj na donošenje nekih uredaba i zakona vezanih za tehničke struke i mislim da ima potencijal i kvalitetne ljude koji zaista mogu da utiču na dobar ekonomski razvoj Srbije.

1Zašto je Srbija tako kasno krenula sa katastrima, za razliku od Vojvodine i drugih republika nekadašnje Jugoslavije?

Deo Vojvodine je pripadao Austrougarskoj monarhiji koja je uradila premer i planove, katastar i zemljišnu knjigu, i to je bio austrougarski sistem. Imali su zemljišnu knjigu koja je rešavala pitanja vlasništva, a katastar je rešavao pitanje korisništva, jer je državi, zbog naplate poreza, bilo važno ko je korisnik zemljišta. U delu od Save i u Dunava, praktično u centralnom delu Srbije i do juga, premer počinje tek 1920. godine i urađen je do 1941. godine. Tada počinju da se razvijaju zemljišne knjige u Srbiji, ali samo u određenim gradovima. Posle rata, od 1945. pa na ovamo, pošto pitanje vlasništva u socijalizmu nije isto kao u drugim društvima, katastar nikome nije ni bio interesantan. Zemljišne knjige su se sve više razilazile sa katastrom, odnosno - podaci iz katastra i zemljišnih knjiga se nisu slagali. Ima pojava gde je zemljišna knjiga formirana 1930. godine, a da sve do sada nije uvedena nijedna promena, iako su ljudi zemljište prodavali. Ljudi žele da prodaju, agencije žele da grade i da bi se ekonomija cele zemlje podigla, započet je rad na katastru. U Beogradu radimo po opštinama: Stari Grad i Vračar su završeni, a pripremljeni su projekti za Savski Venac, Palilulu, Zvezdaru i Novi Beograd.

Kako ocenjujete ovo značajno priznanje koje Vam je dodelila esnafska organizacija - Komora inženjera angažovanih na izgradnji građevinskih objekata?


Meni je drago i lepo se osećam zbog toga. Ni sam nisam verovao da to u ovoj državi može da se uradi i da sam uspeo da obezbedim donaciju od dva miliona evra i da se u taj projekat uključe Evropska unija, Svetska banka i puno naših institucija. To su Ministarstvo za kapitalne investicije, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, urbanizam i građevinarstvo... To je jedan od najboljih projekata koje sam uradio. Ovde se zaista "uvezalo" puno institucija i bilo je jako teško koordinirati radove. Nemci hoće da rade brže, Amerikanci bi nešto drugo, a Šveđani su davali donacije, i svako bi tu da radi ono što njemu odgovara. To je bilo teško iskoordinirati

Pročitajte iz oblasti "Godišnjice" i:
  • Nagrade daju novi podsticaj našem radu
  • Privilegovani obilazak Beogradske arene
  • Nagrade su i velika odgovornost i podsticaj
  • Nema razvoja bez prostornog plana
  • <<< Nazad na sadržaj
     
    21. avgust 2019.