Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 12 >-Godišnjice - Nagrade su i velika odgovornost i podsticaj
 
GODIŠNJICE
Odštampaj
 
Arhitekte Milenija i Darko Marušić, dobitnici godišnje nagrade

Nagrade su i velika odgovornost i podsticaj
- Svetlana Spasović -
 
Brojni i različiti objekti, ali uvek isti 'Marušića pečat' Zajedno su još od studentskih dana. Već četiri decenije ređaju se projekti. Gotovo da ne postoji nagrada koju arhitekte Milenija i profesor Darko Marušić nemaju u svojoj kolekciji. Za svaku "temu" najpre jedno drugom "izađu na crtu". Uslede dijalog, polemika, a na kraju se iznedri zajedničko rešenje. Kako rekoše u Madlenijanumu, na uručenju nagrade: "Milenija i Darko dugo su prisutni na arhitektonskoj sceni, toliko dugo da su potpuno nerazdvojni, zapravo oni su jedan duh u dva tela."

Brojni su projekti sa potpisom Marušića. Svaki su ispratili od urbanističke postavke do "ključa u ruke". Prate ih i danas, kada zdanja imaju stanare i vlasnike, jer sve mora da ostane kako treba. Učestvovali su na 25 arhitektonsko-urbanističkih konkursa. Kruna uspeha je zgrada Metals banke u Novom Sadu, koja je za godinu dana pobrala čak pet nagrada i priznanja. Poslednje u nizu došlo je 14. juna, za Dan Komore, i kako sami laureati kažu, "ima poseban značaj jer dolazi od struke, od kolega".

"U našoj profesiji, timski rad je veoma prisutan. Retki su usamljeni arhitekti ta potreba za dijalogom, proverom sopstvenih stavova je dragocena i kod nas je stalno prisutna. A priznanja smo uvek doživljavali kao nagrade profesiji, kao afirmaciju arhitekture, a lično daju sigurnost, ulivaju poverenje u samog sebe i u tom smislu snaže, jačaju. Nagrade su i velika odgovornost i podsticaj. Posebno prija kada priznanja daju kolege. Zato nagrada Inženjerske komore ima posebnu vrednost. Bila je to divna svečanost koju je Komora organizovala", navode Marušići.

U zavisnosti od projektne teme, uloge u projektovanju se menjaju. U jednom slučaju je Milenija realnija i racionalnija, a Darko više subjektivan i intuitivan, a u drugom je obrnuto. Ali da su dva autora, vidi se na svakom Darkovom i Milenijinom objektu. Uvek je prisutna dvojna forma, nastala potpuno spontano. Kuća na Dedinju, stambeni kompleks "Cerak I i II", blok u Bulevaru kralja Aleksandra... I Metals banka ima dva krila. Jedno je lepršavo, zatalasano, a drugo čvrsto, stameno i više. Brojni i različiti objekti, ali svi sa prepoznatljivim "Marušića pečatom".
'Bespravna gradnja nije samo ruženje grada, nego rušenje zakona', kaže Darko 'Total dizajn je ono što mi prihvatamo da radimo', kaže Milenija

Republički konkurs za banku u Novom Sadu raspisan je 1998. godine. Rešenje Marušića prošlo je prvi krug i u drugom odnelo prvu nagradu. Dobili su pravo da projektuju idejni, glavni, izvođački projekat arhitekture, enterijera, vizuelnih komunikacija i parternog uređenja. Investitor je napravio pauzu od šest godina. Izgradnja objekta počela je 2005. godine i završena lane. Svakog dana, Marušići su bili na gradilištu. A zdanje od 7.030 kvadrata pre svega izdvaja njegova pozicija u centru Novog Sada. Objekat je eksponiran i nalazi se na "ipsilon" raskrsnici, poput Palate "Albanija" u Beogradu.

"Banka ima repernu poziciju i jedna je od markantnih tačaka Novog Sada", objašnjavaju autori projekta. "Kada se pređe Petrovaradinski most i prođe Banovina, ugledaćete objekat. To pojačava značaj, a samim tim je i odgovorniji čin kakvo zdanje tu treba da se dogodi. Imali smo taj ugao i pokušali da damo odgovor na poziciju, da iskoristimo sve njene prednosti. Dva krila građevine, južno i severno, ostvaruju kontakt sa ulicom i formiraju pristupni hol petoetažni vestibil sa vodenim površinama u prizemlju i zastakljenom krovnom površinom. Zatalasano krilo zgrade uz Stražilovsku ulicu, prati liniju trotoara, dok drugo krilo sledi postojeći urbani tok. Ideja je bila da se duboke vizure uvuku u objekat, te da se kroz njega i provuku. Tako se na vestibil nastavlja svetlosni procep i kada sunce zasija kroz njega, rasvetli se ceo objekat. Pozicija je krajnje privilogovana a time i izazovna, pa je bilo zadovoljstvo raditi na tom projektu. Investitor je bio skeptičan sve dok nisu skinute skele. Osetila se harizma objekta, a onda je svaki naš predlog prošao. Pratili smo izvođače, instalatere, greške nije smelo da bude jer i najmanja bode oči. Ima i ekskluzivnih detalja poput svetiljki Svarovski ili svetlećih tela prema dizajnu Renca Pijana. Prošao je i naš predlog da zgrada noću bude osvetljena iznutra, a ne spolja tako se vestibil noću ispuni svetlošću, kao odškrinuta kutija sa odsjajem dragocenosti koje sadrži. Na taj način, banka ne samo da privlači klijente, već i uliva sigurnost da se novac čuva kako treba. U svakom slučaju, objekat se izdvaja i po jedinstvu prostora, nema granice između urbanizma i arhitekture. Spoljašnji prostor se preklapa sa unutrašnjim preko staklenog hola. Lokacija je maksimalno iskorišćena. Različiti su ambijenti u zdanju, svaki je priča i doživljaj za sebe."

1Raspoloženje je bilo sjajno, od prvog susreta pred Beogradskom arenom, bez obzira što je vreme bilo kišovito, a nebo oblacno ljudi su bili vedri

"Total dizajn je ono što mi prihvatamo da radimo", ističu Marušići. "Nikada nismo radili samo idejne projekte, uvek smo se borili i za glavne i izvođačke projekte. Kontrolišemo i kordiniramo sve učesnike u izradi projekte dokumentacije. Sa investitorima u startu imamo dobar kontakt, tako da možemo da razgovaramo, pa čak i da utičemo na izbor izvođača. Kada gradilište oživi, mi smo uvek prisutni, bilo da smo ugovorili projektanstski nadzor ili prosto pratimo šta se događa. Kroz taj nadzor, mi ispratimo projekat dok se objekat ne završi do 'ključa u ruke'. Različiti su odnosi arhitekata po toj temi. Na svakoj građevini stoji potpis i pečat arhitekte. Nažalost, ima kolega koji završe posao tako što predaju projekat i dalja sudbina objekta je u rukama isključivo investitora i izvođača. Iza svih objekata, pa čak i nelegalno izgrađenih, stoje arhitekte. Arhitektura se različito tretira: sa jedne strane, kao jedan vrlo odgovoran posao, svi ti objekti grade grad, a sa druge ima naših kolega koji na to gledaju kao na biznis. Tako arhitekte proizvode dve vrste arhitekture jednu za Salon arhitekture, to je ono što žele da pokažu, iza čega stoje, odnosno kvalitetna arhitektura, a drugu za investitora, arhitektura koju 'proizvode', ali koja nije za izlaganje. Mislimo da takav pristup nije nimalo naivan, jer zalazi u pitanje etike struke."

Kako im je stanogradnja velika ljubav, Marušićima posebno "bode oči" bespravna gradnja, za koju dobrim delom, osim investitora i građana koji svesno kupuju "divlje" kvadrate, krive i arhitekte. Slažu se sa konstatacijom da nije najgora posledica nelegalne gradnje samo ruženje grada, već potpuno rušenje pravnog sistema. Ranije je bilo kontrola, svaki projekat je išao na reviziju, dnevna soba nije smela da se projektuje sa manje od 18 kvadrata, a danas imamo "kaveze" stanove od 30 kvadrata, sa zvučnim imenom "dvosobni", dnevne sobe od sedam, osam kvadratnih metara...

"Profesor Dragoslav Šumarac nam je predložio da se više aktiviramo u Komori, što smo prihvatili, i pokrenućemo to pitanje: kako da reagujemo na sve te pojave, kako da poboljšamo kvalitet, kako da se postave i uvažavaju opšti kriterijumi koji će pomoći u stvaranju pravih vrednosti, da se obnove normativi", ističe profesor Darko Marušić. "Društvo arhitekata Novog Sada (DANS) već je napravilo jedan predlog. Mi proizvodimo ogroman građevinski fond koji će za jednu deceniju, kada se poveća standard građana, biti neupotrebljiv. Sve evropske zemlje rekonstruišu stambeni fond, povećavajući standard i poboljšavajući termička svojstva, da kuće troše manje energije (energetska efikasnost). Reč je o zaista ogromnim, gigantskim zahvatima. Redizajniraju čitave blokove u istočnom Berlinu, na primer, i to fantastično izgleda. A u Srbiji se pravi 'nearhitektura' i to je jedan društveno neodgovoran čin koji će nam se sutra sigurno olupati o glavu."

Postoje normativi iz 1983. godine, ali ih niko ne poštuju i ne kontroliše iako nisu stavljeni van snage. Milenija Marušić navodi da je verovala da će se posle 5. oktobra 2000. godine nešto uraditi i na tom polju. Založila se da se zaustavi nelegalna gradnja, a legalizacijom, koliko toliko, isprave loše urađeni objekati i čitava naselja. Ali nelagalna gradnja i ruženje ulica, blokova, kompletnih nasela, i dalje se nastavlja.

Pročitajte iz oblasti "Godišnjice" i:
  • Nagrade daju novi podsticaj našem radu
  • Privilegovani obilazak Beogradske arene
  • Katastri bitni za razvoj Srbije i članstvo u EU
  • Nema razvoja bez prostornog plana
  • <<< Nazad na sadržaj
     
    22. avgust 2019.