Dvorana opere i teatra "Madlenijanum" u Zemunu, bila je mesto na kome je održana
centralna svečanost obeležavanja pete godišnjice rada IKS - Dan Komore - 14.
jun. Naravno, glavni događaj tog dana bilo je uručivanje nagrada i priznanja
najistaknutijim inženjerima onima koji se bave izgradnjom građevinskih objekata.
U gotovo do poslednjeg mesta popunjenoj dvorani, laurate i goste, prisutne članove
i prijatelje Komore, zabavili su odlični vokalni interpretatori: Merima Njegomir,
Ekstra Nena i Oliver Njego, koje je na klaviru pratio dr Nikola Rackov,koji
je i svirao i bio uspešan konferansije, dok su "za šalu i sitnu komiku" bili
zaduženi glumci Seka Sabljić i Milenko Pavlov. Uz njihove "lake note" i satirične
glumačke radove (legendarni Zoran Radmilović sebe je opisivao kao "izvođača glumačkih
radova"), gotovo je proletelo dva sata programa od 18 do 20 časova. Bilo je
sjajno, baš kako i dolikuje obeležavanju prve "poludecenije" rada najvećeg intelektualnog
i stvaralačkog potencijala države Srbije.
"Koleginice i kolege, dragi prijatelji, želim da vam se najtoplije zahvalim što
ste večeras ovde sa nama, što ste došli da uveličate ovaj naš jubilej, pet godina
postojanja Inženjerske komore Srbije", rekao je Dragoslav Šumarac, predsednik
IKS, otvarajući Dan Komore. "Pozivam vas da pozdravimo naše drage goste: gospodina
Dmitra Načeva i delegaciju Inženjerske komore u investicionom projektovanju
Bugarske, i gospodina Milana Jankovića, predsednika Privredne komore Beograda.
Molim vas i da posebno pozdravimo predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti,
akademika profesora Nikolu Hajdina, našeg prvog dobitnika Nagrade za životno
delo. Pozdravljam sve drage goste i ostale koji prisustvuju ovom našem prazniku
- Danu Komore.
Pre pola decenije, 14. juna 2003. godine, počeli smo da projektujemo i gradimo
zgradu naše Inženjerske komore Srbije. I pored problema koje imamo i danas, mislim
da je ona sasvim dobro utemeljena, da dobro izgleda. Dokaz za to je što smo postali
uvaženi član Evropskog saveta inženjerskih komora. I danas bi sa nama bili predstavnici
svih komora u okruženju i, pre svega, predstavnici Izvršnog odbora, da nije,
koincidencijom, baš danas u Briselu sastanak Upravnog odbora ECEC-a. Danas smo
potpisali i sporazum o saradnji sa Inženjerskom komorom Bugarske iz Sofije, a
nešto slično smo, tokom proteklih godina, uradili i sa inženjerskim komorama
Hrvatske, Crne Gore, Mađarske i Slovenije. Pored toga, u protekloj godini smo
usvojili, zajedno sa Ministarstvom za infrastrukturu, Pravilnik o minimalnom
sadržaju tehničke dokumentacije, a samostalno Cenovnik o izradi projektne dokumentacije.
Održan je veliki broj predavanja koja se odnose na permanentno usvaršavanje članova
Komore, dok je u akcijama i aktivnostimaregionalnih kancelarija učestvovalo više
od pet hiljada naših članova.
Ono što nam predstoji u narednom periodu, pre svega u sledećoj godini, jeste
dalje intenziviranje rada na pripremi i primeni evropskih normativa evrokodova,
njihovom prilagođavanju i primeni u projektovanju i izgradnji objekata u našoj
zemlji, i zato je tu gospodin Slobodan Cvetković, od strane Upravnog odbora zadužen
za taj posao. I dalje ćemo podržavati štampane medije, pre svega časopise koji
su značajni za našu struku, ali i rad svih udruženja i aktivnosti koje ona imaju.
 Prava je prilika da se osvrnem na izvrsne stručnjake, nekadašnje odlične studente naših fakulteta, koji su svojim znanjem i sposobnostima svoju struku uzdigli na visok nivo i postali poznati i van granica naše zemlje, rekao je akademik Zloković, zahvaljujući se u ime nagrađenih |
Kao što znate, u toku je rasprava o izmenama i dopunama našeg Statuta, kojom želimo da na demokratski način, posle pet godina, preispitamo našu organizaciju, da vidimo da li nešto treba unaprediti ili ćemo možda stvari ostaviti kakvim su do sada bile. Rasprava je trebalo da se završi u julu, ali ćemo je produžiti do kraja septembra, kako bismo dobili što više kvalitetnih predloga, ideja, rešenja...
Kao i protekle godine, i ove ćemo dodeliti nagrade, i to u više kategorija: Nagrada na početku karijere, zatim Nagrada za stručna ostvarenja, koju će dobiti tri naša člana, i najveće priznanje naše organizacije Nagradu za životno delo. Svi nagrađeni će, kao i prošle godine, zapravo biti inspiracija svim članovima Komore u njihovom budućem radu. Uostalom, trajni cilj naše organizacije jeste lepša i modernija Srbija, i dvadeset hiljada članova koliko nas sada ima danonoćno će raditi na ostvarenju tog cilja. Hvala vam, još jednom, što ste došli."
Kao što i dolikuje ovakvim slavljima, krenulo se sa pozdravima, mada ih nije bilo mnogo tek dvojica: Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda, i Dmitar Načev, predsednik Komore inženjera za investiciono projektovanje Bugarske.
"Dobro veče, poštovana pameti Srbije iz više razloga, nikako drugačije ne mogu da vas oslovim", rekao je Milan Janković, predsednik Privredne komore Beograda. "Mi, ekonomisti uvek dolazimo posle vas i vaše rezultate sabiramo, proizvode statistički obrađujemo, a uspehe ponekad prisvajamo i njima se hvalimo. Zato sam i rekao 'poštovana pameti', a moram da priznam da mi je izuzetno zadovoljstvo što govorim pred ovakvim skupom. Ipak, odlučio sam da vam ne govorim ja, već sam, kao dobar organizator, uradio dve stvari: pozvao sam dvojicu vaših kolega, dokazanih, verifikovanih u struci, u privatnom biznisu, ali i nosilaca najvećih nagrada i priznanja u Beogradu laureati su Velike nagrade Privredne komore Beograda i Srbiji. Prvi je Mirko Latinović, vlasnik "Trejdunika", a drugi Branislav Grujić, suvlasnik "PSP Farmana". Mirko Vas pozdravlja iz Sankt Petersburga i kaže: 'Danas sam lično zadovoljan, ali u isto vreme poslovno nezadovoljan. Ovde sam mogao da dogovorim posao gde mogu da zaposlim pet hiljada radnika, inženjera, tehničara, kontrolora, ali ja to ne mogu da prihvatim zato što nemam dovoljno kvalifikovane radne snage u svim segmentima. Zato je potrebno školovati kadrove u najširem dijapazonu, pa preporučujem i savetujem da Inženjerska komora Srbije bude inicijator, a Skupština Grada, Republika Srbija i Ministarstvo prihvate da podrže osnivanje najbrže moguće, već od jeseni top škola za top menadžere iz vaše struke, jer za takve kadrove svuda i u svakoj kompaniji ima mesta.' Branislav vam piše iz kvadrata Moskva Cirih Brisel Trst i kaže: 'Vaše znanje i želja da učite su najvrednije prirodno bogatstvo Srbije. Neki imaju naftu ili gas, neki metale ili zlato ili dolare, a Srbija ima vas. Vaše znanje ne poznaje granice i bar je ono u Evropi i svetu, kad Srbija još uvek nije.'"
"Sama činjenica da su komore dve susedne zemlje (Komora inženjera za investiciono projektovanje Bugarske i Inženjerska komora Srbije, prim. aut.) osnovane u približno isto vreme 2003. godine i do ovog trenutka sledile isti put razvoja, daje nam razloga da verujemo da ćemo ubuduće moći da ostvarimo niz zajedničkih inicijativa u interesu naših članova i društvenih zajednica", naglasio je Dimitar Načev. "Moram priznati da se, članovi naše delegacije i ja lično, ovde ne osećamo kao zvanični gosti, zato što smo u poseti kod jednog bratskog, slovenskog naroda. Pred strukovnim komorama Republike Srbije i Republike Bugarske su mnogi zajednički profesionalni zadaci. Strateška uloga naših profesionalnih komora jeste zaštita interesa inženjeraprojektanata i obezbeđenje uslova za njihovu profesionalnu afirmaciju. U svojoj suštini, ta uloga u širem smislu predstavlja zaštitu društvenih interesa, jer su naši članovi ti koji će snositi odgovornost za izgled gradova u dvadeset prvom veku i za život u njima. Članovi naše dve komore moraće da se afirmišu u uslovima velike konkurencije i izuzetno visokih zahteva visokorazvijenih tehnoloških društava. Moramo se zajedno boriti za društveno priznanje, zato što naša profesija nije samo prestižna, nego sa sobom donosi i veliku društvenu odgovornost, pa je njoj potrebna posebna zaštita od strane nacionalnih zakonodavstava. Naša geografska bliskost, sličnost istorijskih sudbina dva naroda i zajednički profesionalni problemi koje moramo rešavati, pružaju nam velike mogućnosti za partnerstva u različitim oblastima, kakve su: realizacija zajedničkih projekata u okviru prekogranične saradnje, zajednički edukativni programi, razmena iskustava eksperata i radnih grupa, učešće u zajedničkim projektima, ali i inicijativa o institucionalnom jačanju dve organizacije."
Cveće kao konačni rezultat
Posle "pozdravnih aktivnosti", prešlo se na suštinu uručivanje priznanja i nagrada Komore. Naravno, taj deo svečanosti nije mogao da počne bez Dragomira Acovića, predsednika Komisije za dodelu nagrada IKS.
"Među nama postoje ljudi koji nam svojim delom, svojim prisustvom, svima čine čast", rekao je Acović. "Stalno se osvrćemo da vidimo gde su, šta rade, šta su novo napravili, a kad hoćemo da se napravimo važni pred drugima ili pred samim sobom, kažemo: 'Znate, mi smo iz iste struke', naglasimo: 'Bili smo zajedno na studijama' ili ponosno istaknemo da smo imali čast i sreću da nam budu profesori. Time ne samo da njima ukazujemo određenu pažnju, ne samo da se kitimo njihovim perjem mi, pre svega, pokušavamo da damo na znanje da smo vazda svesni njihovog dela, njihovog prisustva. Naravno, veoma je teško odlučiti kome treba dodeliti nagradu, ko je nagradu zaslužio, jer uvek je znatno više onih koji su nagradu stvarno zaslužili, nego što je nagrada na broju. Ali u tome i jeste poenta nagrade i nagrađivanja. I ove godine Komisija je imala dosta delikatan zadatak. Kada je odlučila koga će predložiti za ovogodišnje laureate, to nije bilo samo na osnovu jednog kriterijuma ili što je to bila jedina mogućnost. Naprotiv, iz mnogo aspekata bilo je procenjivano ko među ravnopravnima, među kandidatima koji su zaista izuzetni, među ljudima koji su mnogo uradili, jeste i najbolji reprezent stanja naše struke. I ove godine, i svaki put kada takvu odluku donosimo, mi se nadamo da ćemo iduće godine biti u prilici da nepravdu koju smo, nevoljno i hotimice, nekome učinili time što ga nismo ove godine predložili, iduće godine, ako Bog da, ispravimo."
A onda su na pozornicu Madlenijanuma izašli prvi dobitnici: Snežana Vesnić i mr Vladimir Milenković, diplomirani inženjeri arhitekture za ostvarenje izuzetnih rezultata na početku stručne karijere, za zapaženo stručno delovanje u periodu posle sticanja kvalifikacije i zvanja diplomiranog inženjera, a posle brojnih priznanja na javnim i pozivnim konkursima i stručnim izložbama, posebno zbog realizacije poslovne zgrade "Tekstil" u Užicu, čime su dokazali svoj značajan stručni i stvaralački potencijal i najavili svoje uspešno profesionalno angažovanje u vremenu koje dolazi. Nagradu je uručio gospodin Acović, a o nagrađenima rekao:
"Pokazati se na početku karijere, u onim prvim radnim godinama, koje su uvek i obavezno i najteže, jer treba stvoriti ime, kada pokušavate da vas ljudi iz struke posmatraju sa pažnjom, neki i sa strahom, sa zebnjom; kada počinju da o vašim ostvarenjima govore sa divljenjem, sa priznanjem, sa pohvalom to je verovatno najviše što čovek u svojoj profesiji može da doživi. Sve posle toga je ponavljanje već viđenog. Ovaj korak, ovaj prvi korak, kada vam vaša profesija odaje priznanje, jedinstven je korak, jedinstven je događaj u karijeri jednog inženjera. U slučaju Snežane i Vladimira, put kroz struku biće im posut ne samo cvećem, nego i trnjem, ali nemam nikakvih sumnji da će cveće biti konačan rezultat."
Tri ravnopravna priznanja
Mr Aleksanadr Vučićević, diplomirani prostorni planer, bio je prvi među jednakima, kom je uručena Nagrada za izuzetno dostignuće u struci, a za rukovođenje izradom Regionalnog prostornog plana administrativnog područja Grada Beograda, kao i prostornih planova gradskih opština Obrenovac i Surčin; sve je to ocenjeno kao značajno ostvarenje u domenu prostornog planiranja kod nas i kao vredan doprinos teorijskom i organizacionom modelu izrade veoma složenih i zahtevnih kompleksnih prostornih planova.
"Komisija je i ove i prošle godine bila u jednoj vrsti nedoumice kad se radi o delima iz oblasti urbanizma i prostornog planiranja",
rekao je Acović uručujući nagradu Vučićeviću. "Naime, uvek se podrazumeva da postoji čitav tim koji radi na ovakvim projektima i radnim zadacima,
jer su to vrlo kompleksni poslovi koji podrazumevaju učešće mnogih struka. Zato se uvek postavlja pitanje kako izdvojiti, na koji način apostrofirati jednog u timu. To ne znači da se ne može nagraditi čitav tim, ali do ove godine stav Komisije i Upravnog odbora je bio da je potrebno i važno da ova nagrada bude strogo personalizovana. Znači uvek pojedinačna. Ove godine, Komisija je Upravnom odboru predložila da taj stav modifikuje, u okviru postojećeg Pravilnika i Statuta, što je on i učinio. Time smo se složili da je neopravdano, nekorektno i, u krajnjoj liniji, nije dobro da Komora ljude koji rukovode određenim kompleksnim projektom ipak zanemari, da ih ostavi po strani zbog te, da kažem, formalne i delimično statusne procedure.
Zbog toga smo sa velikim zadovoljstvom prihvatili predlog koji je došao, da se za ovu godinu nagrada dodeli u oblasti prostornog planiranja. Prostorno planiranje, i kao disciplina ali i kao najmanja od naših matičnih sekcija, zahteva da mu se posveti puna pažnja kako bi životni prostor, naš životni prostor, odavao utisak i svedočio o tome da smo u našem vremenu svesno, da smo bili svesni da je potrebno učiniti jako mnogo kako bi zemlja koju smo nasledili i zemlja koju ostavljamo u nasleđe onima koji dolaze posle nas, njima ostala u stanju boljem nego što smo je mi dobili, boljem nego što smo je mi održavali i boljem nego što smo zaslužili da je imamo. Ovom Nagradom, nadam se, sve ovo i postižemo."
Najlakša odluka Komisije za nagrade
Predsednik Skupštine IKS, profesor Branislav Mitrović, uručio je Nagradu za izuzetno dostignuće u struci za unapređenje struke u oblasti geodetske nauke, a posebno za projekat razvoja kapaciteta u upravljanju zemljišnim i katastrom nepokretnosti, profesoru dr Ivanu Aleksiću. Narečeni "Twining Project" bitno unapređuje teorijske postavke i praktičnu realizaciju modela modernizacije poslova i radova geodetske struke, što je ocenjeno kao ostvarenje od posebnog značaja.
S obzirom da predsednik Mitrović, osim zvanične formulacije, ništa posebno nije rekao o laureatu, profesoru Aleksiću, predsednik Komisije za nagrade, gospodin Acović, preuzeo je i to na sebe:
"Odmah moram da kažem da je ovo bila najlakša odluka koju je Komisija ove godine donela. U uslovima u kojima mi danas obavljamo našu profesiju, stanje Katastra, izvođenje i postavljanje geodetskog sistema, toliko je značajno, toliko je bitno i toliko predstavlja i postavlja zahteve koji se dosta razlikuju od onoga što smo do sada navikli da radimo i sa čim smo do sada imali posla. Komisija je sa zadovoljstvom dočekala predlog kojim je profesor Aleksić bio sugerisan kao mogući laureat Nagrade za ostvarenje u struci. Njegov je lični dosije, stručni dosije, izuzetno bogat, on je već sam po sebi literatura za koju vam treba i vremena i strpljenja da je pročitate. U svakom slučaju, čovek čiji posao će i nama i onima koji dolaze posle nas, umnogome olakšati obavljanje svojih dužnosti."
Jedan duh u dva tela
Milenija i Darko Marušić dobitnici su Nagrade za izuzetno dostignuće u struci za realizaciju upravnog i poslovnog objekta Metals banke u Novom Sadu, koji je ocenjen kao značajan doprinos struci, kao i za brojna i izuzetno zapažena arhitektonska ostvarenja čija je realizacija okončana ili je u toku. Priznanje je uručio prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Komore, ali je o laureatima govorio predsednik Komisije za nagrade.
"U poslednih godinu i nešto dana, kada se među arhitektima, ali i među građevincima, priča o nekom objektu, što se kaže unutar struke,
možete se kladiti da je u 80 odsto slučajeva u pitanju Metals banka", rekao je Acović. "Imam privilegiju da Mileniju i Darka Marušića poznajem praktično čitav svoj stručni vek, što je kompliment za mene, i tako se dogodilo da sam učestovao u donošenju odluke o njihovom priznanju. Moram da kažem da sam imao izuzetno zadovoljstvo da prisustvujem trenutku gde se nekome koga znate, cenite i poznajete čitav stručni i životni put, odaje priznanje ove vrste. Bračni par Marušić je toliko dugo prisutan na arhitektonskoj sceni, oni su kao tim potpuno nerazdvojni, oni su jedan duh u dva tela jedan jedinstven autor. U tome među kolegama možda ne predstavljaju toliku retkost, ali su apsolutni vrhunac te retkosti po upornosti, jedinstvenosti, po rezultatima koje su postigli. Siguran sam da među arhitektima u Srbiji nema nikoga ko ne bi sa odobravanjem i velikim zadovoljstvom prihvatio dodeljivanje nagrade Mileniji i Darku Marušiću."
Pomiritelj arhitekture i građevinarsta
Inženjerska komora Srbije uspostavlja pravila u radu i ponašanju svojih članova, a jedno koje tek počinje da živi, sa nadom da će postati sastavni deo duge i uspešne tradicijea, jeste uručivanje Nagrade za životno delo. Naime, prethodni laureat u obavezi je da potonjem preda najveće priznanje struke.
Profesor Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, imao je posebnu čast, gotovo privilegiju, da bude prvi nosilac Nagrade za životno delo. Vidno radostan, izašao je na pozornicu da "slavom struke" ovenča kolegu i prijatelja, akademika Đorđa Zlokovića, drugog nosioca Nagrade za životno delo.
"Dozvolite da kažem nekoliko reči o akademiku Đorđu Zlokoviću", rekao je akademik Hajdin, posle uručenja nagrade. "Velika mi je čast što sam danas dodelio, bolje reći, uručio ovu najveću Nagradu jednom naučnom i stručnom radniku veoma širokog dijapazona. Mislim da svi prisutni znaju da je kolega Zloković po struci arhitekta, da nosi genetsko nasleđe iz te oblasti; međutim, on je svoj život od početka posvetio i nauci. Pored arhitekture, završio je i građevinski fakultet i kao konstrukter se predstavio, u našoj sredini i mnogo šire, na mnogim projektima koji spajaju arhitekturu i građevinarstvo. On je pomirio te dve oblasti, tu prividnu konkurenciju dveju oblasti, koje služe istom cilju kod njega je taj cilj jedinstven. Međutim, to nije sve što je uradio i postigao, sve to ne bi bilo dovoljno da postane akademik SANU, da se nije bavio i fundamentalnim stvarima koje pogađaju ove dve struke. Naime, bavio se teorijskim problemima i u tom pogledu postigao zavidan uspeh. Znači, pred sobom imamo jednog čoveka koji je ovu Nagradu za životno delo, nadamo se da to nije kraj, zaslužio i koji, u najboljem smislu, spaja nekoliko, najmanje dve ili tri, oblasti kojima se bavi Inženjerska komora Srbije."
Poslednji govornik na obeležavanju pete godišnjice Inženjerske komore Srbije bio je akademik Đorđe Zloković, koji se zahvalio u ime svih nagrađenih.
"U ime nagrađenih kolega i u moje ime, zahvaljujem se Inženjerskoj komori Srbije na dodeljenim nagradama, kojima nam je odato veoma značajno priznanje. Ovim nagradama je našem radu pružen novi podsticaj, na naučnim i stručnim unapređenjima oblastima kojima se bavimo. Ovo je prilika da se osvrnem na izvrsne stručnjake, nekadašnje odlične studente naših fakulteta, koji su svojim znanjem i sposobnostima svoju struku kod nas uzdigli na visok nivo i postali poznati i van granica naše zemlje. Oni su, ubeđen sam, potencijalni kandidati za buduća priznanja Komore koja mnogim aktivnostima značajno pomaže svim strukama u svome sastavu. Na kraju, želim da se još jednom zahvalim na zaista izuzetnoj časti koja nam je ukazana nagradama Inženjerske komore Srbije."
|
Odštampaj
