Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 12 >-Krupan plan - Najvažnije je da ima dovoljno dobrih kandidata
 
KRUPAN PLAN
Odštampaj
 
Akademik Đorđe Zloković, ovogodišnji dobitnik Nagrade za životno delo Inženjerske komore Srbije

Najvažnije je da ima dovoljno dobrih kandidata
- Radoš O. Dragutinović -
 
Akademik Đorđe Zloković Akademik Đorđe Zloković, rođen u Trstu 1927. g., doktor tehničkih nauka, arhitekt i građevinski inženjer, redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu (u penziji), dobitnik je najvećeg priznanja Inženjerske komore Srbije - Nagrade za životno delo. Profesor Zloković je u svojoj delatnosti na jedinstven način uspeo da spoji naučno i racionalno sa umetničkim tendencijama u savremenoj arhitekturi. U svojim delima naročito je razvijao matematičko modelovanje u mehanici. Ova orijentacija je rezultat njegovog interesovanja za matematiku, za šta su podstrek dali akademici Vojislav Avakumović, Miodrag Tomić i Radivoje Kašanin. I danas neumorno radi na daljem usavršavanju svog matematičkog metoda. Angažovan je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti na desetogodišnjem projektu Srpske enciklopedije i trenutno na pripremi izložbe posvećene Milutinu Milankoviću.

1Uvek je umeo, i mnogo da se radno angažuje, ali i da vidi i čuje druge lepe stvari zahvaljući jednom svom posebnom daru - dobro isplaniranom vremenu, tačno u sat, ali i da ima rezerve, uz to uspeo je da se tokom proteklih godina tako organizuje da nema - šefa, radno vreme i da radi samo ono što ga interesuje


U neimarstvu sve mora da je u ravnoteži

"Sa zadovoljstvom sam primio nagradu za životno delo koju je dodelila Inženjerska komora Srbije. Posebno mi je milo što u obrazloženju nagrade stoji da sam kao inženjer i arhitekture i građevinarstva u svojoj delatnosti povezao jednu i drugu struku", rekao je Zloković. Smatra da u neimarstvu arhitekt i građevinski inženjer treba od samog početka da rade zajedno na projektu da bi se ostvarilo najbolje rešenje. Bilo o kakvom objektu da se radi, hali, mostu ili brani, izabrani oblici biće proveravani brojnim analizama, a mnoštvo različitih alternativnih oblika treba ispitivati kako bi se pružio izbor između niza dobrih rešenja. Kao kod prirodnih struktura, sve u neimarstvu mora da je u ravnoteži, ali i da bude lepo, funkcionalno, ekonomično i da ispuni niz drugih uslova. Naučno postavljenom optimizacijom traži se rešenje koje maksimalno ispunjava postavljenje uslove i bilo bi dobro da se ovakav egzaktni metod koristi za ocenjivanje projekata na konkursima.
Đorđe Zloković, drugi po redu laureat najvišeg priznanja IKS, potiče iz neimarske porodice Zlokovića, otac Milan projektovao neke od bisera arhitekture srpske Moderne, poput Dečije klinike i Jugoauta u Beogradu. Imao je i gde i od koga da uči, nauči i profesionalno napreduje. Inženjersko obrazovanje stekao je u Beogradu - arhitekturu je završio 1951., građevinu 1955. godine i stekao doktorat tehničkih nauka 1961. godine. Asistent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu postao je 1958., a redovni profesor 1975. godine. Još kao docent (1963) uvodeći dva nova predmeta počeo je da razvija svoju školu konstruktivnih sistema i prostornih struktura, koju je prikazivao na brojnim izložbama studentskih projekata i modela. Ova Zlokovićeva škola traje već četri i po decenije, a u nju se uključio najpre kao asistent i danas redovni profesor dr Miodrag Nestorović, kasnije i dr Taško Maneski, redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Zloković je dobio Sedmojulsku nagradu i Oktobarsku nagradu "Oslobođenje grada Niša". Odlikovan je ordenom Svetog Save I stepena za doprinos na izgradnji Hrama Svetog Save u Beogradu.


Zlokovićeva škola konstruktivnih sistema i prostornih struktura

"Kada se pominje 45 godina trajanja moja dva predmeta, treba napomenuti da su oni u najvećoj meri imali za cilj da u radu približe budućeg arhitektu i građevinskog inženjera, kako bi oni mogli uspešno da sarađuju", kaže akademik Zloković. U koncipiranju pomenutih predmeta težio je da studentima i onima koji se specijalizuju za konstrukcije u arhitekturi pruži znanja o najsavremenijim konstrukcijama koje bi kreativno primenjivali u svojim projektima. Razume se, bilo bi dobro da su i studenti građevinskih fakulteta imali u nastavnom programu najsavremenije konstruktivne sisteme i prostorne strukture iz oblasti arhitekture.
Time što je diplomirao na pomenuta dva fakulteta, Zloković je bio u stanju da objedini naučni i stručni pristup konstrukcijama u arhitekturi i da studentima pruži sveobuhvatnu analizu najvećih konstruktorskih ostvarenja u svetu i kod nas. Naše građevinarstvo je bilo na visokom nivou u projektanskom i izvođačkom pogledu zahvaljujući odličnim inženjerima arhitekture i građevinskim inženjerima koje su školovali naši fakulteti. Knjige akademika Zlokovića našle su čitaoce na svim meridijanima planete
Zloković je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (Odeljenje tehničkih nauka) od 1994. godine (dopisni član od 1985. godine). Još početkom sedamdesetih godina prošlog veka zamislio je i formulisao svoju originalnu matematičku metodu, koju je nazvao grupno supermatrični postupak, predstavljenu u njegovim knjigama publikovanim kod nas, u Rusiji i Engleskoj. Razvio je grupno supermatrični postupak u mehanici i u dinamici, stabilnosti i statici konstrukcija, kao i u analizi konačnim elementima, a njegove matematičke formulacije programirao za kompjutersku analizu. Grupno supermatričnim postupkom proračunavane su velike kompleksne konstrukcije u arhitektonskom, građevinskom i mašinskom inženjerstvu, gde su ovim postupkom ostvarene značajne prednosti u kvalitativnom i kvantinativnom pogledu u odnosu na rešavanje konvencionalnim metodama.
Zlokovićeve knjige Group theory and Gvector spaces in structural analysis: vibration, stability and statics i Group supermatrices in finite element analysis bile su izvor iz koga je proistekao niz radova u časopisima, gde je na nov način dalje razvijao analizu konačnim elementima implementiranjem grupno supermatričnog postupka. Izoparametarski kvadrilateralni i heksaedarski elementi, nesimetrične konfiguracije i modularno strukturisanje dobile su grupno supermatričnim postupkom nove matematičke deskripcije kojima je ostvarena znatno kompaktnija i brža analiza u poređenju sa konvencionalnim postupkom.


Istraživanje oblika na bazi simetrije

"U mom naučnom radu dominiralo je istraživanje oblika na bazi kompleksnih simetrija", kaže akademik Zloković. "To sam razvijao još u svom doktoratu, zatim u svojim knjigama koje su publikovane u zemlji i inostranstvu. Koristio sam teoriju grupa koja opisuje simetrije kristala i drugih prirodnih struktura u kristalografiji, fizici i fizičkoj hemiji. Priroda postavlja elemente po jednom određenom dezenu tako da celina bude u statičkoj i dinamičkoj ravnoteži. Konstruišući veoma ekonomično priroda koristi elemente postavljajući ih prema simetrijama opisanim matematičkim grupama simetrije, tako da se na taj način dobije celina koja uspešno funkcioniše. Ovakvim pristupom i kod struktura u mehanici otvorio sam jedno područje koje mi je pružilo plodno tlo za novo matematičko modelovanje u analizi konačnim elementima, što sam zajedno sa profesorima Taškom Maneskim i Miodragom Nestorovićem primenjivao za kompjutersku statičku i dinamičku analizu arhitektonskih, građevinskih i mašinskih konstrukcija. O tome
sam pisao u svojim radovima i govorio na kongresima i predavanjima u našoj zemlji, Rusiji, Italiji, Grčkoj i Engleskoj".
Kada je reč o projektovanju i realizaciji objekata iz arhitekture, profesor Zloković je vrlo rano ispoljio interesovanje za konstrukterstvo, opredelivši se da posle arhitekture završi i građevinski fakultet. A onda je tokom sedme i osme decenije prošlog veka projektovao i realizovao prednapregnute viseće krovove na sportskim halama u Novom Beogradu i na Čairu u Nišu, kao i na Glavnoj hali i Bazenskoj hali Sportskog centra "Morača" u Podgorici. Na svim ovim objektima raspona 60 do 70 m primenjivao je svoja originalna rešenja za prednapregnute viseće krovove i specijalnu tehnologiju građenja koju je razvijao za svaki objekt posebno.


Angažovanje u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti

Akademik Zloković je zamenik sekretara Odeljenja tehničkih nauka i predsednik Stručnog saveta galerije SANU. Radi na pripremi izložbe posvećene Milutinu Milankoviću, gde će Milankovićev Vrlo rano je ispoljio interesovanje za konstrukterstvo, pa je pored arhitekture završio i građevinukanon osunčavanja biti prikazan dinamičkim modelima na električni pogon, uz izložbeni materijal i monografiju.Na Srpskoj enciklopediji u deset tomova, državnom projektu u saradnji Matice srpske, SANU i Zavoda za udžbenike iz Beograda, radi u svojstvu urednika redakcije za oblast građevinarstva i geodezije. Ova enciklopedija treba da prikaže u biografskim i predmetnim odrednicama ličnosti i materiju koja se odnosi na dostignuća na našim prostorima, kao i značajna dela koja su naši ljudi ostvarili u stranim zemljama.


Na kraju o planiranju vremena

"U svom obimnom i raznovrsnom delovanju morao sam racionalno da isplaniram i sinhronizujem pojedine aktivnosti koje su tekle paralelno - nauka, struka, nastava i drugo", kaže akademik Zloković. Uspeo je da pored pomenutog obimnog angažmana nađe vremena za čitanje knjiga iz svetske literature na jezicima kojima vlada (engleskom, nemačkom, francuskom i italijanskom), kao i da aktivno i vrlo zainteresovano prati umetničke oblasti - slikarstvo, skulpturu, arhitekturu, klasičnu muziku, operu i balet. Vrhunce umetnosti vidi u skulpturi Egipta i u muzici Baha, Mocarta, Bramsa i Čajkovskog, a u baletskoj koreografiji u delima Balanšina, Bežara i Majoa.
S obzirom da dobitnik Nagrade za životno delo IKS uručuje sledećem laureatu najveće Komorino priznanje, pitamo akademika Zlokovića kome bi kao trećem dobitniku voleo da na Dan Komore uruči Nagradu za životno delo. "O tome bih morao da razmislim", rekao je Zloković. "O izboru odlučuje posebna komisija za nagrade i priznanja, koja razmatra i ocenjuje predloge za pojedine kandidate. Kandidata ima, a to je najvažnije, i tada donošenje odluke ne mora da bude teško".

<<< Nazad na sadržaj
 
21. oktobar 2019.