| :: Naslovna strana > Glasnik broj 11 > Regionalne kancelarije - Upravljanje kvalitetom vode vodotokova Vojvodine |
REGIONALNE KANCELARIJE |
 Odštampaj
|
|
Upravljanje kvalitetom vode vodotokova Vojvodine
|
|
|
Izražena degradacija kvaliteta vode vodotoka u
poslednjim decenijama dvadesetog veka, čiji su uzrok različiti izvori, ranije koncentrisani a danas sve češće rasuti, dovela je do razvoja zakonskih
propisa čijom se primenom teži očuvanju kvaliteta vode vodotoka. Ove mere su uglavnom restriktivnog karaktera i najčešće ograničavaju ispuštanje zagađujućih materija
u vodotoke, bilo da je zagađenje kvalitativno ili kvantitativno. Međutim, u mnogim slučajevima, navedene mere nisu dovele do zahtevanog kvaliteta voda, jer je problem
mnogo kompleksniji i prevazilazi granice korita vodotoka i uskog priobalja. Radi rešavanja navedenog problema i postizanja cilja - održivog korišćenja voda,
uveden je integralni pristup pri upravljanju kvalitetom voda, ko ji se izričito zahteva Okvirnom direktivom o vodi EU (Water Frame work Directive 2000, WFD Council Directive
2000/60/EC), kao i američkim konceptom ukupnog maksimalnog dnevnog opterećenja (TMDL - Total Maximum Daily Load).
Ovako kompleksan pristup zahtevao je razvoj kompleksnijih oruđa koja bi se koristila pri obradi brojnih ulaznih podataka, kao i pri uspostavljanju uzročno - posledičnih veza među različitim činiocima. Zato se savremena procena uticaja različitih faktora na životnu sredinu, a time i vodnih resursa, bazira na primeni modela kvaliteta vode. Opisani problemi narušavanja kvaliteta vode vodotoka karakterišu i stanje u kanalskoj mreži Vojvodine, tako da se i većina aktuelnih pristupa koji se odnose na održivo upravljanje vodotokovima, mogu primeniti i u našim uslovima. Ipak, da bi se integralni pristupi koji se primenjuju u EU i SAD uvrstili i našu stručnu praksu, neophodno je izvršiti niz provera i prilagođavanja klimatskim, socio - ekonomskim i drugim uslovima koji vladaju u našoj zemlji.
Proteklih godina na Departmanu za uređenje voda Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu intenzivno je rađeno na problematici modeliranja kvaliteta vode kanalske mreže u Vojvodini. U radu su prikazana relevantna iskustva postignuta na tom polju i izložene smernice za implementaciju novih pristupa u našu stručnu praksu i regulativu. Primena modela kvaliteta voda, u zemljama u kojima su oni u širokoj upotrebi, predstavlja deo jedne šire koncepcije, gde se pored određivanja graničnih vrednosti, za pojedine fluente nalaže sprovođenje i drugih mera na nivou sliva, radi postizanja željenog kvaliteta vodotoka. Planovi za održivo upravljanje kvalitetom vodotoka trebalo bi da integrišu abiotičke, biotičke i antropogene činioce (socio - ekonomske), uz korišćenje modela kvaliteta vode i GIS tehnologija. Pozitivna višegodišnja iskustva Departmana za uređenje voda Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dala su zadovoljavajuće rezultate, te bi ovaj pristup sagledavanja kvaliteta voda vodotoka u Vojvodini trebalo da bude šire zastupljen u našoj stručnoj praksi. Implementacijom adekvatnih modela kvaliteta vodotoka u regulativne okvire, prilikom harmonizacije sa propisima EU, postići će se ne samo efikasnija kontrola zagađivača voda, već i održivo korišćenje pomenutih resursa prema najnovijim svetskim trendovima. U poslednjih desetak godina vrše se veoma intenzivna istraživanja razvoja i poboljšanja postojećih modela kvaliteta voda, sve u cilju celishodnijeg rešavanja problema očuvanja kvaliteta voda u skladu sa zahtevnim pristupima baziranim na slivnom području. U tom pogledu, naša zemlja je u velikom zaostatku, te su neophodne krupne promene pristupa u cilju usklađivanja sa trendovima u EU. Modeli kvaliteta vode koji se primenjuju u zemljama EU i SAD, omogućuju proračun maksimalno dozvoljenih količina opterećenja zagađujućim materijama, a radi primene u uslovima koji karakterišu kanalsku mrežu u Vojvodini, izvršena su prilagođavanja u slučaju modela QUAL2K. Model je linijski (jednodimenzionalan); simulira neravnomerno stacionarno tečenje, bilans toplote i 19 parametara kvaliteta vode, a njihove međuzavisnosti prikazane su na donjoj slici. Da bi se obezbedilo integralno i održivo upravljanje kvalitetom vode u kanalskoj mreži, neophodno je sačinjavanje preciznog katastra zagađivača, obrađenog korišćenjem GIS tehnologija. Zatim, pored procenjivanja relativnog doprinosa svakog zagađivača putem modeliranja, potrebno je načiniti i integralni plan za očuvanjem kvaliteta vode. Plan bi, na prvom mestu, trebalo da obuhvati definisanje maksimalno dozvoljenih količina opterećenja za svakog zagađivača, koristeći samoprečišćavajuću moć vodotoka, ali i druge aktivnosti na nivou sliva. Imajući u vidu direktive EU i iskustva SAD sa pomenutom problematikom, neophodno je sprovesti dalja istraživanja koja će pokazati u kojoj meri i na koji način bi se modeliranje kvaliteta voda vodotoka i primene GIS mogle uključiti u zakonsku regulativu i praksu naše zemlje. |
|
| Procitajte iz oblasti "Regionalne kancelarije" i: | |
|
|
|
| <<< Nazad na sadržaj | |
