Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 11 > Permanentno usavršavanje - Savremeni koncepti u postavljanju instalacija
 
PERMANENTNO USAVRŠAVANJE
Odštampaj
Savremeni koncepti u postavljanju instalacija
- Slobodan Pavlović -
 
Kabliranje U Svečanoj sali Građevinskog fakulteta u Beogradu, na Dan pobede nad fašizmom - 9. maja, realizovan je stručni skup pod nazivom "Telekomunikaciona instalacija u poslovnim i stambenim objektima - savremeni koncepti". Izlaganja su imali domaći i inostrani stručnjaci, a sve u okviru permanentnog usavršavanja članova Komore.
Na Stručnom skupu se govorilo o zakonskoj regulativi koja se koristi u projektovanju i izvođenju telekomunikacionih instalacija i potrebi da se unaprede standardi i preporuke za ovu oblast (pod patronatom RATEL-a - Republičke agencije za telekomunikacije). Inženjeri "Telekoma" dali su pregled telekomunikacionih servisa iz ponude "Telekoma a. d.", ali su i prezentovali najbolji načine za dostupnost servisa krajnjim korisnicima.

Predavači sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu predstavili su savremene tendencije u strukturnom kabliranju i korišćenju optičkih i bakarnih komponenti. O evropskim iskustvima i trenutnim aktivnostima u velikim evropskim gradovima, vezano za telekomunikacione infrastrukture i FTTH rešenja, govorili su predstavnici kompanije "orning Cable System".
Iskustva iz područja realizacije računarskih mreža u velikim poslovnim objektima preneo je predstavnik firme "Bit Projekt".
Usledila su dva, možda najzapaženija izlaganja na Stručnom skupu "Telekomunikacije", a prisutnima su ih izložili mr Dejan S. Vujić ("Trendovi u strukturnom kabliranju"), odnosno prof. dr Petar Matavulj ("Optičke komponente u pristupnim mrežama i važeći standardi").
Predavanje "Trendovi u strukturnom kabliranju" prikazalo je osnovne elemenate standarda ISO/IEC 11801, odnosno CELENEC 50173.

Kabliranje Značaj strukturnog kabliranja poslednjih godina raste, pre svega zbog činjenice da krajnji korisnici, kako u poslovnim tako i u rezidencijalnim objektima, imaju potrebu za širokopojasnim pristupom i novim, multimedijalnim servisima. Dosadašnja realizacija telekomunikacione infrastrukture upotrebom bakarnih parica, odnosno telefonskih kablova, uvodi ograničenja vezana za dostupnost protoka i uvođenja novih servisa. Zbog toga autor predlaže izgradnju telekomunikacione infrastrukture u poslovnim i rezidencijalnim objektima, upotrebom paričnih kablova kategorija 5E i 6, a u posebnim slučajevima, kod korisnika kojima je potreban protok od 10 Gb/s, upotrebom kategorije 6A. Dalji napredak u povećanju protoka u okviru pristupne mreže, kako za poslovne tako i za rezidencijalne korisnike, ostvariće se uvođenjem optičkih kablova u pristupnu mrežu, prvo do isturenog stepena, zatim do zgrade, a u konačnoj fazi i do samog stana ili kuće korisnika.

1 Visok nivo predavača

Učesnici Stručnog skupa "Telekomunikacije" bili su: prof. dr Jovan Radunović, predsednik UO Republičke agencije za telekomunikacije - RATEL; prof. dr Borislav Odadžić, direktor Sektora za standarde i sertifikate RATEL; mr Dejan Vujić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, Katedra za telekomunikacije; prof. dr Petar Matavulj, sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu; Clemente Moise i Oben Uluc, iz kompanije "Corning Cable Systems Gmbh", iz Berlina; Slobodan Pavlović, generalni direktor firme "Bit Projekt d. o. o."; prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske komore Srbije.

Razlozi za uvođenje optičkih kablova u poslovne i rezidencijalne objekte mogu biti ne samo potrebe korisnika za većim protocima, što je određeno ekonomskom isplativošću servisa, već i potrebama zadovoljenja elektromagnetne kompatibilnosti i izbegavanju smetnji. Bez obzira na način fizičke realizacije pristupne mreže, uočljiva je opšta tendencija izgradnje jedinstvene infrastrukture za pružanje svih telekomunikacionih servisa, kao i za pružanje servisa vezanih za osnovne poslove održavanja (upravljanje klimatizacijom, protivpožarnim sistemom, zvučnim sistemom itd.), koja se zahvaljujući primeni Internet protokola, ponaša kao transparentna i praktično sveobuhvatna mreža.

Drugo predavanje - "Optičke komponente u pristupnim mrežama i važeći standardi" - odnosilo se na optiku u pristupnoj ravni, odnosno na objašnjenje optičkih pristupnih mreža i mogućnosti njihove realizacije.

Kabliranje Hijerarhijski gledano, optičke pristupne mreže predstavljaju najniži nivo optičke infrastrukture i ostvaruju direktnu vezu korisnika sa širokopojasnom telekomunikacionom infrastrukturom. Od svih vrsta optičkih mreža, pristupne optičke mreže mogu biti: LAN (lokalne informaciono - komunikacione mreže), PON (pasivne optičke mreže) i WON (bežične optičke mreže). Arhitektura, struktura i optičke komponente koje se koriste u ovim pristupnim mrežama, bile su predmet pomenutog izlaganja. LAN mreže su podesnije za korišćenje u poslovnim objektima, dok pri povezivanju stambenih (rezidencijalnih) objekata, prednost imaju PON mreže. Objašnjena je i struktura i standardizacija GPON (Gb/s PON) i EPON (Eternet PON) mreža.
WON mreže mogu da se koriste kao alternativa za obe vrste pristupnih mreža. Tokom izlaganja razjasnilo se šta je sve neophodno uraditi kako bi se postigao cilj - da svaki korisnik postane "širokopojasni korisnik", tj. da mu bude omogućen pristup 100 Mb/s, što predstavlja dovoljan propusni opseg za zadovoljenje svih razvojnih potreba društvene zajednice u narednih 10-15 godina. Ovako postavljen zadatak donekle prevazilazi zahteve definisane nekim važećim međunarodnim aktima.

U drugom delu predavanja posebno su objašnjavani važeći međunarodni standardi koji se primenjuju u konstrukciji i izgradnji svake od pomenutih vrsta optičkih pristupnih mreža. Za LAN mreže su definisane i preporuke koje bi trebalo koristiti u izgradnji, dok za PON i WON mreže ove preporuke nisu definisane, jer su iskustva u njihovoj konstrukciji za sad još uvek minimalna. Pojašnjeni su i svi važniji standardi, pri čemu su za PON mreže prikazani i najnoviji ITUT standardi koji su stupili na snagu tek od marta 2008. godine.


<<< Nazad na sadržaj
 
21. novembar 2019.