Inženjerska komora Srbije - glasnik broj 11

:: Naslovna strana > Glasnik broj 11 > Skupština - Malo čarki i puno efikasnosti

SKUPŠTINA

Povodom ponavljanja Izbora za novi saziv Skupštine Inženjerske komore Srbije

Malo čarki i puno efikasnosti

- Radoš O. Dragutinović -

Kao i sve prethodne, računajući i osnivačku, i Peta sednica Skupštine Inženjerske komore Srbije održana je u Svečanoj sali Građevinskog fakulteta u Beogradu. Sednica je održana 8. maja 2008. godine i njom je rukovodio akademik Branislav Mitrović, predsednik Skupštine. Sa radom se počelo u 11,25 časova i, posle intenzivnog i efikasnog rada, uz jednu kraću pauzu, Skupština je okončala rad u 15,40 časova.

Otvarajući rad Pete Skupštine, njen predsednik Branislav Mitrović je rekao:

"Konstatujem da, od 120 članova, ovoj sednici prisustvuje 65 - na ivici smo kvoruma. Konstatujem i da postoji potreban kvorum, odnosno više od polovine ukupnog broja članova Skupštine (u prvih petnaestek minuta rada registrovano je još deset članova Skupštine). Dozvolite da pozdravim prisutne goste. Takođe, mogu da konstatujem da niko od predstavnika Ministarstva za infrastrukturu nije prisutan, mada su pozvani. Pozdravljam dekane fakulteta, predstavnike našeg Saveza, kao i sve kolege koji su prisutni; naravno, i sve članove Skupštine i predstavnike Upravnog i Nadzornog odbora. Pre prelaska na Dnevni red, podsećam članove Skupštine na odredbe Poslovnika o radu Skupštine, odnosno na član koji govori o glasanju - da se prilikom javnog glasanja, prebrojavaju glasovi manjine, osim ako većina nije očigledna. Glasanje - za, protiv, uzdržani - vrši se pojedinačnim glasanjem članova. U skladu sa odredbama člana 18. stav 5. Statuta Komore, za donošenje svih odluka koje su na predloženom Dnevnom redu ove sednice Skupštine, potrebna je većina glasova prisutnih članova Skupštine." Branislav Karadžić

Osnovna karakteristika Pete skupštine je efikasan rad, mali broj učesnika u raspravi (za diskusiju se javilo tek petnaestak učesnika u radu Skupštine, a najaktivniji su bili Milan Vuković i Goran Vukobratović, čelnici u predhodnom sastavu Upravnog odbora IKS), izbor novog Nadzornog odbora, usvajanje planova rada na svim nivoima, nove cene članarine i nadoknade za izdavanje licenci, ali i neprihvatanje kupovine poslovnog prostora, odnosno Doma Komore. S obzirom da smo u prošlom broju "Glasnika" doneli kompletan izveštaj o radu Komore (osim finansijskog poslovanja i rada Suda časti, iz opravdanih razloga - nisu bili usvojeni na Upravnom odboru IKS), u ovom ćemo prezentovati kompletan korpus planova rada za dolazećih 12 meseci, uključujući i "preskočene" izveštaje.

Glavne karakteristike rada Skupštine: visoka efikasnost - sve se završilo za 250 minuta, i solidna prisutnost jer je od 120 članova bilo 75

Rad Skupštine počeo je usvajanjem Dnevnog reda i, mada je bilo više predloga za njegovu izmenu i dopunu, prisutni su prihvatili samo jednu. Naime, promenjen je redosled tačaka: tačka 4. pomerena je naniže i postala tačka 6, a tačke 5. i 6. preimenovane su u 4. i 5. Smisao izmene (predložio ju je Milan Vuković) sastojao se u tome da se izbor novih članova Nadzornog odbora obavi posle usvajanja izveštaja o radu IKS i finansijskog izveštaja, koje kontroliše Nadzorni odbor. Evo kako je izgledao usvojeni Dnevni red Pete redovne sednice Skupštine Inženjerske komore Srbije: 1. Usvajanje zapisnika sa Četvrte redovne sednice Skupštine Inženjerske komore Srbije, održane 29. marta 2007. godine
2. Donošenje odluke o konstatovanju članstva po položaju:
2. 1. Imenovanog predstavnika Ministarstva za infrastrukturu u Nadzornom odboru Inženjerske komore Srbije
2. 2. Imenovanih predstavnika Ministarstva za infrastrukturu u Upravnom odboru Inženjerske komore Srbije
2. 3. Predsednika izvršnih odbora matičnih sekcija u Upravnom odboru Inženjerske komore Srbije
3. Usvajanje Izveštaja o radu Nadzornog odbora Inženjerske komore Srbije
4. Usvajanje izveštaja o radu Inženjerske komore Srbije u 2007. godini
5. Usvajanje Izveštaja o finansijskom poslovanju Inženjerske komore Srbije u 2007. godini
6. Izbor predsednika i člana Nadzornog odbora Inženjerske komore Srbije
7. Donošenje Plana i programa rada Inženjerske komore Srbije za 2008. godinu
8. Donošenje odluke o članarini za članove Inženjerske komore Srbije u 2008. godini
9. Donošenje odluke o naknadi za izdavanje licenci u 2008. godini
10. Donošenje odluke o pribavljanju poslovnog prostora u vlasništvu Inženjerske komore Srbije
11. Donošenje finansijskog plana Inženjerske komore Srbije za 2008. godinu
12. Razmatranje izveštaja o radu Suda časti Inženjerske komore Srbije u 2007. godini, sa izveštajima tužioca i branioca Komore
13. Razmatranje izveštaja o radu stalnih radnih tela Skupštine Inženjerske komore Srbije i to:
13. 1. Komisije za propise
13. 2. Komisije za informisanje
13. 3. Komisije za predstavke i predloge

Nadzorni odbor

U periodu između Četvrte i Pete sednice Skupštine, Nadzorni odbor je održao osam sednica, o čemu je govorio njegov dvomandatni čelnik, profesor dr Milisav Damnjanović. Gligor Obrenović

"Kao i ranijih godina, Nadzorni odbor se i u ovom izveštajnom periodu redovno bavio pitanjima u vezi sa finansijskim poslovanjem Komore", rekao je Damnjanović. "Izveštaj je pozitivan, a reviziju je obavila ovlašćena revizorska kuća iz Beograda. Pored ovih aktivnosti, Nadzorni odbor je u protekloj godini nastavio i permanentnu aktivnost vezanu za kontrolu i proveru licenci koje izdaje Inženjerska komora Srbije (formirali smo posebnu komisiju). Posebno naglašavam vrlo dobru saradnju sa Upravnim odborom, čiji su članovi redovno pozivani i dolazili na naše sednice, što je doprinelo tome da Nadzorni odbor ovu svoju funkciju ostvaruje mnogo više neformalno, odnosno ne na klasično formalan i administrativan način. Nadzorni odbor je pokrenuo i razmotrio pitanje primene, odnosno poštovanja odredbi člana 50, koji predviđa da član Komore može biti biran, odnosno imenovan, u najviše dva organa, odnosno tela Komore. Na osnovu sačinjenog predloga faktičkog stanja u pogledu sastava organa i tela Komore i mišljenja Titoslav Živanović

a Sekretarijata Komore, Nadzorni odbor je zaključio da se navedena odredba Statuta uglavnom po-štuje. Sa izvršenom analizom stanja, a u interesu koordinacija aktivnosti u oblasti funkcionisanja Komore, Nadzorni odbor je upoznao Upravni odbor."
Posle razrešavanja dvojice članova Nadzornog odbora, dr Milisava Damnjanovića, predsednika, i dr Saše Stošića, člana NO (treći član NO je Snežana Čupić, predstavnik Ministarstva za infrastrukturu, imenovana na predhodnoj Skupštini - mart 2007. godine), izabrani su novi članovi. Skupština je za predsednika Nadzornog odbora izabrala Gligora Obrenovića, diplomiranog građevinskog inženjera, a za člana - profesora dr Titoslava Živkovića, diplomiranog mašinskog inženjera.

Ukupni pojedinačni finansijski izdaci - 10.500 dinara

"Članarinu za 2008. godinu imali smo nameru da vratimo na izvorni, da ne kažem, osnivački nivo - 100 evra!, kaže Dragoslav Šumarac, predsednik IKS. "Zato smo u prvi član Odluke o članarini za članove Inženjerske komore Srbije u 2008. godini stavili da ona iznosi 8.000 dinara godišnje. U Obrazloženju smo naveli da se UO IKS rukovodio podatkom da članarina od 8.000 dinara predstavlja prosečnu članarinu iz 2005. godine, pre uvođenja jedinstvene članarine. Međutim, uvođenjem jedinstvene članarine od 5.000 dinara za 2006. i 2007. godinu, poremećena je ravnoteža realnih prihoda u odnosu na rashode u poslovanju Komore, što je negativno uticalo na realizaciju naših planova i programa. Drugim rečima, članarina je ostala jedinstvena, samo što je povećana na 8.000 dinara godišnje."
S obzirom da Komora ne određuje visinu članarine samostalno, obratila se nadležnom Ministarstvu za infrastrukturu, koje je odredilo da članarina u 2008. godini iznosi 6.000 dinara. Visina drugog izdatka - naknade za izdavanje licenci starim i novim članovima Komore, ona je takođe povećana sa 2.500 na 3.000 dinara. Naime, ranije je obradu zahteva za izdavanje licenci vršilo jedno lice,a sada to radi komisija sastavljena od tri člana, što je dovelo do povećanja troškova na ime obrade zahteva za izdavanje licenci. Istovremeno je došlo i do povećanja materijalnih troškova u vezi sa izdavanjem licenci (troškovi izrade licence, identifikacione kartice, pečata), što će članove koštati 1.500 dinara (do sada je bilo 1.000), uz napomenu da od tih sredstava Komori ne ostaje ni jedna jedina para. Prema tome, ukupna finansijska izdvajanja svakog člana Komore u 2008. godini iznose 10.500 dinara (članarina 6.000, obrada zahteva za licencu 3.000 i matrijalni troškovi 1.500).

O izveštajima samo kroz diskusije

S obzirom da smo u prošlom broju "Glasnika" objavili integralne izveštaje o radu Komore, preciznije rečeno - Direkcije, i sva četiri izvršna odbora matičnih sekcija, kao i sve tri skupštinske komisije, u ovom broju donosimo samo izvode iz diskusija vođenih na Skupštini, a povodom izveštaja. Odmah da kažemo da je bilo malo članova koji su se javili za reč, tek 7 - 8, s tim što su trojica imali kritičkih primedbi na protekli period, dok su ostali više intervenisali na njihove ocene i procene, osporavajući neke njihove konstatacije. Kao što smo već u uvodu rekli, najaktivniji su bili Milan Vuković i Goran Vukobratović, dok je treći diskutant bio Nikola Čiča.
"Aktuelni Upravni odbor IKS je za nešto više od godinu dana (prošla Skupština održana je 29. marta 2007) održao devet sednica i meni se čini da je to nedovoljno, Zorica Savičić

odnosno - da je trebalo da bude aktivniji", rekao je Milan Vuković na početku svog izlaganja. "Mislim da nema opravdanja i za to što Komisija za izmenu i dopunu Statuta nije uradila ništa, a u predlozima - obećanjima je stajalo da će se funkcija predsednika Komore razdvojiti od predsednika Upravnog odbora. Za deset meseci nije urađen čak ni Nacrt za izmene i dopune Statuta. Nikog ne potcenjujem, sada je već sredina 2008. godine, a mi još nismo doneli novi Statut. Znajući dobro proceduru, za donošenje takavog dokumeta neophodno je godinu dana. Posebno me zanima zbog čega nije ništa urađeno na planu osiguranja članstva. Neki izvođači radova su se kod mene interesovali za to osiguranje, a znam i da stvari isto stoje i sa projektantima. S obzirom da je malo nepopularno da se bankovne garancije daju pojedinačno, ideja je bila, a to je podržano kroz Plan i program za 2007. godinu, odnosno data je mogućnost, da se kroz finansijski plan za 2007. godinu uđe u proceduru zaključenja ugovora. Po tome je bilo predviđeno da svaki član

Komore ima odgovarajuću garanciju koja bi iznosila do 5.000.000 evra, da priloži projekat itd. Šta to u ovom vremenima kada svi pričaju o novijim investicijama, Tatjana Đorđević

o ulasku stranih investicija, znači za Srbiju i za sve članove Komore (mogu da budu uporedivi sa kolegama koji će dolaziti iz inostranstva da rade ovu vrstu poslova) koji treba da obavljaju te poslove, o tome ne moram ni da govorim. To je investicija u budućnost za sve članove Komore, a ujedno i vraćanje državi nekakvog obaveznog dela. Trebalo je organizovati nekoliko ekskurzija na sajmove i druge strukovne priredbe. Jedan od takvih sajmova arhitekture održan je u Barseloni, a nas tamo nije bilo. Ideja je bila da se članovi za ovakvu vrstu aktivnosti sufinansiraju iz budžeta Komore, a ona je trebalo da se susretne sa specijalističkim turističkim organizacijama koje se bave sajamskim turizmom, kako bi ostvarila što bolje benefite za članstvo. Mislim da bi trebalo izbegavati praksu održavanja zajedničkih sednica dve najveće matične sekcije - projektanata i izvođača radova, jer na takav način ne može da se ostvari kvalitetan i kvalifikovan rad, ne postižu se one specifičnosti koje pojedinačno ima svaka od sekcija. Mislim da takva praksa dovodi do toga da danas Skupštini od 120 prisustvuje samo 65 članova, što je, priznaćete, minoran broj, s obzirom da je ovo najviše i najvažnije telo naše organizacije koja okuplja 20.000 ljudi. Još smatram da nije dobra ideja izlaziti iz sadašnjih prostorija, jer je to naš esnafski prostor, a to će reći da bi trebalo povući predlog za kupovinu sopstvenog poslovnog prostora. Još bih prokometarisao oglašavanje u "Glasniku", koje je predsednik pohvalio, jer smanjuje troškove potrebne za izlaženje našeg glasila. Šta mi je zasmetalo? Oglasio se Saobraćajni institut CIP, a njihov direktor je predlagao da članarina bude 100 dinara. Bilo je to 2006. godine. Smatram da nije moralno da "Glasnik" ima takve oglašivače, donatore, sponzore."

I Goran Vukobratović se pozabavio brojem sednica UO IKS, izmenama i dopunama Statuta, odnosno razdvajanjima funkcija, ne iznoseći nikakve nove ideje, nego je samo osnažio izlaganje Milana Vukovića.

"Ono što moram na početku da pohvalim jeste sajt Komore, iako se nigde u izveštaju ne spominje, a trebalo je, a moralo je", rekao je Vukobratović. "Sajt je jako dobro organizovan i pruža gotovo sve neophodne informacije vezane za članstvo, plaćanje članarina; zapravo, u njemu se nalaze skoro sve potrebne informacije, tako da svaki član Komore ima mogućnost da se valjano obavesti ako ima mogućnost pristupa internetu. Možemo reći da sa svakog mogućeg mesta u svetu može da se zna šta se dešava u našoj Komori. Što se tiče aktivnosti na planu međunarodne saradnje, dosta je urađeno, jer su zadržani dobri odnosi sa svim članicama ECEC. Jedini peh koji nam se desio je neodržavanje sednice borda ECEC koja je bila planirana u Beogradu. Mislim da je to šteta i ja, kao predsednik Komisije za međunarodnu saradnju, preduzeo sam sve aktivnosti da se ta sednice održi, kasnije ove godine, u Beogradu. Međutim, kada je reč o permanentnom usavršavanju, porazila me je činjenica da je realizovano 11 predavanja i da im je prisustvovalo tek 412 članova, što je manje od četiri odsto članova. Mora se nešto hitno preduzeti, jer će ih ove Milan Vuković

godine biti još manje. Sledeća stvar je Cenovnik (Pravilnik o minimalnim cenama projektovanja...), jer oko njegovog zaživljavanja nisu urađene najvažnije aktivnosti - nisu održani seminari, okrugli stolovi, da bi počeo da se primenjuje. Cenovnik moramo na neki način institucionalizovati i ako to ne uradimo, svaka priča o njemu je uzaludna. Cene koje su danas na snazi su katastrofalne i to ne samo u ostalom delu Srbije, već i u Beogradu. Zbog toga mislim da je Cenovnik morao da uđe u operacionalizaciju na sasvim drugi način. Da odmah nešto kažem i o Pravilniku o sadržini i načinu izrade tehničke dokumentacije. Pitam se da li su ljudi koji su radili na tom Pravilniku ikada zapakovali jedan projekat. Sadržaj idejnog projekta je takav da je praktično nemoguće spakovati ga, odnosno, predati ga i dobiti za njega odobrenje za izgradnju brže od dva - tri meseca. Naravno, ima još mnogo nedostataka i nedorečenosti, te smatram da bi na današnjoj sednici Skupštine trebalo da donesemo inicijativu da se hitno preduzme izmena Pravilnika. Hteo bih nešto da kažem i o aktivnosti planiranoj za proteklu godinu; reč je o polaganju stručnih ispita. Ko se seća, ideja je bila da se polažu u Komori i da se na jednom mestu završava sve - polaže ispit, dobijaju garancije i potvrde, izdaju licence. Da li je nespominjanje stručnih ispita rezultat dobre saradnje sa resornim ministarstvom ili sukoba sa Savezom inženjera i tehničara, ja to ne znam, ali o stručnim ispitima u Izveštaju nema ni reči. Na kraju, ne mogu a da ne konstatujem da je naša organizacija u teškoj (finansijskoj) dubiozi. Jedan diskutant - intervent je saopštio da je razlog takvom stanju loš finansijski plan. Pitam: zašto nije zakazana vanredna Skupština ako je "bio loš", nego je prošlo 14 - 15 meseci od tada? Već pominjani kolega kaže da smo morali da redukujemo programe, mnogi programi nisu rađeni jer je moralo da se štedi. Međutim, ja pitam: zašto je sa 26 zaposlenih, broj uvećan na 32? Nikola Čiča

Treće, naši troškovi po ugovoru o delu, znači: isplate naknada i ugovaranja sa trećim licima po raznim namenama, iznose 36 miliona dinara. Moramo hitno da vidimo zašto smo u situaciji da smo u gubitku, zašto moramo da planiramo gubitke i kako da se vratimo na pozitivnu stranu poslovanja."

"Više sam očekivao od Pravilnika o sadržini i načinu izrade tehničke dokumentacije za objekte visokogradnje, pogotovu posle konstatacije predsednika Komore da je donet sa ciljem da zaštiti projektante od samovolje administracije u loklanim samoupravama", rekao je Nikola Čiča. "Mogu da kažem da su učinjene promene kozmetičke prirode, tako da nas Pravilnik nije dobro zaštitio. Mislim da je bilo potrebno da se precizira kako projekat mora da izgleda, jer ovakav kakav je, ne otklanja stare probleme, već ih zadržava. I još nešto, ono što piše u delu za trične instalacije, mene je, kao inženjera elektrotehnike, sramota da takve stvari pišu u dokumentu ministarstva. Tamo ima i termina i pojmova koje taj koji je to pisao uopšte ne razume. Kada je reč o Cenovniku, on je korektan, ali nije primenljiv, što se najbolje vidi u članovima 6. i 7." Na iznesene primedbe i na pitanja pokrenuta u predhodnim diskusijama, reagovalo je nekoliko članova skupštine (Dragoslav Šumarac, Tanja Đorđević, Slobodan Cvetković, Milovan Glavonjić, Jovan Despotović, Zorica Savičić), dajući više detalja i informacija, precizirajući pojedine segmente u izveštajima, što je, manje - više, zadovoljilo članove Skupštine, ali ne i Milana Vukovića, koji je komentarisao ponuđena objašnjena i odgovore.

Plan i program rada Komore za 2008. godinu

O Planu i programu rada Inženjerske komore Srbije za 2008. godinu govorio je Milovan Glavonjić, potpredsednik Upravnog odbora IKS. Obrazlažući njegove najvažnije delove i poglavlja, rekao je:

"Kao i ranijih godina, i ovoga puta naš Plan i program ima šest poglavlja: rad na zakonodavnoj i normativnoj praksi, organizacija i funkcionisanje IKS, servisiranje potreba članova, licenciranje, usavršavanje i unapređivanje struke i međunarodna saradnja i saradnja sa komorama u okruženju. U svakom od ovih poglavlja, imamo prioritet u radu, odnosno kratkoročne i srednjoročne ciljeve. Sastavni deo Plana i programa 2008. su i planovi i programi rada matičnih sekcija. Sve što su matične sekcije priložile, trudili smo se da ubacimo u ovaj plan."

Finansije - izveštaj za 2007. i plan za 2008. godinu

Predsednik Upravnog odbora IKS, profesor dr Dragoslav Šumarac, "o jednom trošku" govorio je o dve finansijske kategorije - kako i koliko se trošilo u periodu mart 2007 - april 2008, odnosno kako će se obezbeđivati i za šta će se trošiti sredstva od aprila 2008. do šeste redovne sednice Skupštine 2009. godine.

"Na današnji dan Komora ima 19.320 članova, a izdala je 30.712 licenci, što je osnovni izvor - kroz naplatu članarine, odnosno kroz troškove za izdavanje licenci, za ostvarivanje prihoda Komore", rekao je predsednik Šumarac. "Planom za 2007. godinu je bilo predviđeno da se prikupi 145,35 miliona, a ukupno je ostvareno 125,382 miliona dinara. Struktura prihoda je takva da je su samo "ostali prihodi" bili efikasni - planirali smo 500.000, a ostavrili 745.000 dinara, dok su ostali ispod "stotke": prihodi od članarine su 86 procenata ili 88 miliona, naknada za izdavanje licenci - 86 odsto ili 10,55, izrada pečata - 97,8 odsto ili 4,79 miliona dinara, dok je od kamata na oročena sredstva pristiglo 84,4 odsto ili 21,177 miliona dinara. Iako je planom rashoda bilo predviđeno da se potroši 219 miliona dinara, "ostvarenje" je dostiglo tek 146,5 miliona dinara, što predstavlja samo 66,86 procenata planiranih rashoda. Tako je za materijalno poslovanje Komore Vojislav Kujundžić

potrošeno 77,5 miliona dinara, za održavanje, opremanje i uređenje poslovnog prostora 9,3, za rad Suda časti 2,53 (bilo je planirano 10,1), za rad matičnih sekcija 36,11 i za realizaciju programa rada IKS - 21 milion dinara. Moram da kažem da smo se trudili da troškove držimo pod najstrožom kontrolom, što nam je pošlo za rukom, mada su uštede nastale, pre svega, zbog nerealizovanih programa.

Tako je Direkcija IKS potrošila 48,1 odsto planiranih sredstava, matične sekcije 59, Sud časti 25, održavanje, opremanje - 81 i matrijalni troškovi 83,7 procenata." Prva projekcija finansijskog plana prihoda za 2008. godinu pravljena je pod pretpostavkom da će članarina biti 8.000 dinara, ali kada je resorno i domicilno ministarstvo odredilo da članarina za 2008. godinu bude samo 6.000 dinara, usledio je novi proračun. Konačno, od članarine se očekuje 92 miliona dinara, od naknade za izdavanje licenci - 7, izrade pečata - 5,5, kamate na oročeni depozit - 8,5 i ostalih prihoda - 3 miliona dinara. Ukupno - 116 miliona dinara. Planirani rashodi su za tridesetak miliona veći. Naime, za realizaciju programa rada IKS (Direkcija) - 20,9 miliona dinara, za rad matičnih sekcija - 38, za Sud časti - 3,3, dok je za troškove poslovanja IKS namenjeno 81,95 miliona dinara. Ukupno - 144,15 miliona dinara.

"U okviru finansijskog plana za 2008. godinu, planirali smo kupovinu poslovnog prostora - Doma Komore", rekao je Šumarac. "Komora raspolaže sa oko 190 miliona dinara, koja se kratkoročno okamaćuju, pa nam se čini da je naracionalnije da ih uložimo u nekretnine. Imamo ponudu za kupovinu 543,65 "pod krovom" plus 94,7 kvadrata dvorišta - za 1,931 milion evra, na odličnoj lokaciji (Vračar), ali moram da naglasim da, da smo pre 2 - 3 godine kupovali Dom Komore, za toliko para mogli smo da na Terazijama kupimo 2.000 kvadrata. Toliko je cena nekretnina u Beogradu porasla, a finansijski eksperti tvrde da se kapital najbolje čuva - ulaganjem u nekretnine. Drugi razlog je što smo u veoma lošim odnosima sa

Savezom inženjera i tehničara Srbije (SITS), ali je sasvim izvesno da se formalno nećemo iseljavati iz sadašnjeg prostora, jer smo u njega uložili značajna sredstva, jer redovno plaćamo zakup, jer smo i mi, kao inženjeri, baštinici tradicije i materijalnih dobara naših kolega - prethodnika. Naime, prva "indžilirska organizacija" osovana je pre više od 14 decenija i nije prirodno da jedini korisnik i naslednik bude SITS u kome su isti oni inženjeri koji su članovi Inženjerske komore Srbije."

Na Izveštaj o finansijskom poslovanju u prošloj, ali i na Finansijski plan za 2008. godinu, reagovao je Milan Vuković i tom prilikom rekao:

"Mislim da nismo dobili Izveštaj o finansijskom poslovanju i završni račun, već samo računovodstveni izveštaj o realizaciji za 2007. godinu. U Izveštaju revizorske kuće se vidi da je gubitak 15.800.000 dinara, što znači da ukupni poslovni gubitak u 2007. godini iznosi 38 miliona dinara. Prihod od 102 miliona je planiran na osnovu jedinstvene članarine, ali nije ostvaren, zbog nedovoljne aktivnosti na naplati iste. Što se tiče licenci, podsećam da članovi koji su platili dve ili više licenci, imaju pravo i mogućnost za povraćaj tih sredstava, što iznosi 8 - 12 miliona dinara. Zato i insistiram na potrebi pojačavanja aktivnosti u smislu naplate članarina, jer se plašim se da se nije pojavila sumnja da li Komori treba ukazivati poverenje i kroz plaćanje članarine. Mislim da nije sporno da je dobit od svih prethodnih godina raspoređena, ali s obzirom da je ovde predsednik izneo šta će se raditi u 2008. godini sa finansijske strane, nije mi baš najjasnije iz kojih sredstava će se finansirati kupovina poslovnog prostora, kao i aktivnost Komore u 2008. godini."

Posle otvaranja rasprave na temu kupovina Doma Komore, javilo se nekoliko protivnika kupovine (Bratislav Karadžić, Vojislav Kujundžić, Goran Vukobratović, Boban Ilić); naravno, bilo je podržavalaca (Igor Marić), koji su iznosili pro i kontra stavove. Bratislav Karadžić je pitao da li Komora, uopšte, može da ima u vlasništvu poslovni prostor, s obzirom da je neprofitna organizacija, odnosno da li je obezbeđena saglasnost resornog ministarstva. Ipak, najinteresantniji je bio njegov predlog da, ako se kupi Dom Komore, svi članovi postanu vlasnici, odnosno da dobiju deoniceakcije IKS. Vojislav Kujundžić je konstatovao da je nepovoljna struktura ponuđenog objekta, jer od 500 kvadrata, koliko se kupuje, čak 43 odsto je u hodnicima, prolazima, stepeništu, a kvadratni metar košta 5.000 evra. Goran Vukobratović se zapitao da li imamo pravo da ulažemo ovoliko velika sredstva - 2,5 miliona evra - u nekretnine i da bi za sve članove bilo mnogo bolje i korisnije da se ta sredstva ulože u dobrovoljni penzijski fond. Naročito je insistirao da se ne napušta sadašnji prostor, već da se sa ljudima iz SITS započne razgovor i pronađe dogovor za trajnu lokaciju IKS u Kneza Miloša 7. Nišlija Boban Ilić je, protiveći se kupovini poslovnog prostora, konstatovao da je na pomolu "beogradizacija" IKS, jer članovi iz ostalih delova Srbije ne vide nijedan razlog zašto se u Nišu, Kragujevcu,

Kraljevu ili drugim gradovima, ne bi kupovao poslovni prostor za njihove akcije i aktivnosti. Tada je, posle završene rasprave, predsednik Skupštine stavio na glasanje predlog o kupovini poslovnog prostora - Doma Komore; većina prisutnih članova Skupštine je glasala protiv.

Preuzmite plan i progra rada Inženjerske Komore Srbije u 2008. godini ovde

Procitajte iz oblasti "Skupština" i:

Efikasno rešavanje prijava

<<< Nazad na sadržaj