Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj10 > Anketa - Odnos arhitektonskog obrazovanja i profesije
 
ANKETA
Odštampaj
 
 

Odnos arhitektonskog obrazovanja i profesije
- Marko Savić -
 
U periodu 2003-2006. godine, Evropska asocijacija za arhitektonsku edukaciju (EAAE), u okviru tematske mreže ENHSA (Evropska mreža rukovodilaca arhitektonskih škola), sprovela je istraživanje o kompetencijama koje se očekuju od studenata arhitekture u Evropi. Istraživanje je zasnovano na metodologiji "Tuning", razvijenoj u okviru projekta Evropske asocijacije univerziteta i nacionalnih rektorskih konferencija zemalja učesnica.

Okvir istraživanja
Inicijalni cilj programa bio je identifikovanje referentnih tačaka za opšte i predmetnospecifične kompetencije u nekoliko profesionalnih oblasti. Naziv "Tuning" izabran je kako bi se naglasilo da projekat nema nameru da nameće ujednačavanje, propisivanje ili definisanje "evropskih" visokoškolskih kurikuluma, već samo da analizira tačke referentnosti, preklapanja i opšteg razumevanja. Međutim, razvoj programa prevazišao je svoje prvobitne ciljeve, i u okviru posebnih sukcesivnih evropskih projekata postao je metodološki okvir za istraživanja u različitim disciplinama, uključujući i arhitekturu.
Regionalni TEMPUS SCM projekat "Reformae2" osmišljen je radi upoznavanja sa rezultatima procesa reforme i usaglašavanja visokoškolskih studijskih programa između arhitektonskih škola iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Albanije. Pored ovog, ciljevi projekta jesu i upoznavanje sa obrazovnom paradigmom Bolonjskog procesa, mapiranje studijskih programa radi boljeg usaglašavanja ishoda učenja, ali i analiza odnosa učesnika u profesionalnoj praksi, prema rezultatima visokog obrazovanja arhitekata i kompetencija sa kojima studenti završavaju studije.

Realizacija
Kao osnovni metod, u okviru projekta "Reformae2" primenjen je obrazac iz EAAE/ENHSA istraživanja. Predviđeno je da se predstavnicima akademske (nastavnici i saradnici fakulteta) i profesionalne (arhitekte sa licencom) zajednice distribuiraju upitnici sa listom kompetencija koje studenti arhitekture stiču tokom visokog obrazovanja.
Upitnik za nastavnike sadržao je posebne liste opštih, profesionalnih i istraživačkih kompetencija, čiji je značaj u realizaciji studijskih programa trebalo oceniti u skali od 1 do 4. Lista na upitniku za profesionalce redukovana je i svedena na spisak od 34 kompetencije, čiji je značaj za kvalitetno bavljenje praksom trebalo oceniti na isti način. Pored ovoga, za svaku od navedenih kompetencija trebalo je proceniti da li je, i u kojoj meri, obrazovni proces doprineo njenom sticanju.

1 Inicijativu Arhitektonskog fakulteta u Beogradu podržao Regionalni odbor podsekcije arhitekata za region Beograd

Najveći deo aktivnosti u okviru ovog projekta realizovan je u okviru izbornog predmeta "Kompetencije u arhitekturi" na drugoj godini diplomskih studija na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, uz izuzetno angažovanje grupe od 32 studenta. Svakako, ovako složeno istraživanje, naročito u sferi profesionalne prakse, nije bilo moguće realizovati bez saradnje sa Inženjerskom komorom Srbije. Inicijativu Arhitektonskog fakulteta podržao je Regionalni odbor podsekcije arhitekata za region Beograd. Dogovoreno je da se svim licenciranim arhitektama - članovima Komore distribuiraju upitnici, kako bi se obezbedio što ozbiljniji uzorak i kvalitetniji rezultat.
Odziv članova Komore bio je impresivan. Preko 150 registrovanih arhitekata dostavilo je ispunjene upitnike. Još pedesetak upitnika prikupljeno je akcijom studenata na izbornom predmetu "Kompetencije u arhitekturi". S obzirom da su predstavnici Fakulteta procenjivali dostignuća studenata koji se obrazuju po reformisanim studijskim programima, a profesionalci dostignuća studenata koji su studije završili po starim nastavnim planovima, poređenje ovih rezultata ne daje realnu sliku odnosa između obrazovanja i profesije. Međutim, značaj kompetencija rangiranih od profesionalaca, kao i procena kvaliteta realizacije nastave u njihovom sticanju, predstavljaju veoma koristan rezultat za obrazovnu instituciju koja ima cilj da unapređuje svoje obrazovne procese. Verujem da će Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu ozbiljno uzeti u razmatranje rezultate ovog istraživanja, kako bi studenti koji izlaze sa fakulteta bili sve bolje pripremljeni za izazove profesije.

U prilogu je lista deset kompetencija koje su, prema rezultatima istraživanja, procenjene kao najbitnije za profesionalnu praksu u Srbiji, sa procentualnom ocenom u kojoj meri je stečena tokom obrazovnog procesa.

Br. Kompetencija ocena%
7. Planiranje i upravljanje u praksi 56
19. Planiranje i upravljanje vremenom 55
20. Sposobnost za kreiranje arhitektonskih projekata koji zadovoljavaju i estetske i tehnieke zahteve 69
3. Kapacitet razvoja analitickog i kritickog razmišljanja i razumevanja 65
24. Visok nivo kompjuterskih veština, uključujući i sposobnost kritičke upotrebe Interneta u cilju komunikacije i kao izvora informacija 54
21. Neophodna projektantska znanja u cilju ispunjavanja potreba korisnika, u okviru ograničenja prouzrokovanih faktorima koštanja i građevinskom regulativom 57
1. Sposobnost za rad u interdisciplinarnom timu 64
4. Lične i društvene veštine u prikazivanju i komunikaciji, putem govora, pisanja i skiciranja 63
5. Sposobnost za rad u režimu visoke autonomije i u saradnji sa drugima 65
26. Razumevanje projektovanja konstruktivne strukture, inženjerskih i drugih problema izgradnje povezanih sa projektovanjem zgrada 69

Zaključak
Pojmovi ishoda učenja i kompetencija još uvek nisu dovoljno prihvaćeni u akademskoj zajednici u Srbiji. Implementacija tek reformisanih studijskih programa, manje ili više usklađenih sa principima evropskog prostora visokog obrazovanja, kao i procesi nacionalne i međunarodne akreditacije, dovode do promene gledanja na paradigmu visokog obrazovanja. Istraživanja kao što je ovo, kursevi koji studentima otvaraju drugačije poglede na odnos obrazovanja i profesije, sigurno su koraci koji će dovesti do unapređenja u ovoj oblasti. Značajne su činjenice da je grupa od preko 30 studenata diplomskih studija Arhitektonskog fakulteta u Beogradu detaljno apsolvirala ovu temu, ali i da je oko 200 nastavnika i oko 1000 arhitekata u Srbiji pročitalo upitnik, upoznalo se sa pojmom kompetencija i bar na kratko razmislilo o kvalitetu obrazovanja. Samo ukoliko ovakve inicijative uključe dovoljan broj učesnika i dovedu do određenih pomaka na nacionalnom nivou, projekti regionalne i međunarodne saradnje predstavljaće adekvatan put ka usklađivanju principa visokog obrazovanja arhitekata i boljoj saradnji među arhitektonskim školama i tržištima.

Pročitajte iz oblasti "Anketa" i:
  • Za anketiranje pozvano 1.020 članova
  • <<< Nazad na sadržaj
     
    16. septembar 2019.