Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj10 > Permanentno usavršavanje - Ocena rizika od požara
 
PERMANENTO USAVRŠAVANJE
Odštampaj
 
 

Ocena rizika od požara
- Milovan Vidaković -
 
Milovan Vidaković Ima već više godina da inženjeri koji rade na riziku požara, pokušavaju da pronađu matematički model određivanja veličine rizika.
Metodologija za ocenu rizika požara je postavljena ne samo da bi odredila veličinu rizika pre nego što bi rizik bio u funkciji, već i da bi se pomoću ovog sistema odredio nivo preventive za budući rizik. Metoda se može primeniti najpre na industrijske i komercijalne objekte, a zatim i na stambene i administrativne zgrade.
Začetak takvih istraživanja pripisuje se švajcarskom inženjeru E. Geilingeru (Geillinger), još davne 1950. godine. Njegova preokupacija se u prvom trenutku odnosila na industrijske objekte metalne kostrukcije.
Nastavak istrživanja preuzima nemački inženjer V. Halpar (Halpaar). Njegova preokupacija bila je objedinjavanje i ostalih građevinskih konstrukcija u već predloženu metodoligiju. Prednost u istaživanjima predstavljala je i njegova pozicija koju je tada zauzimao komandir vatrogasnih brigada. Radovi su doveli do pojave prvih standarda 1964. godine u Nemačkoj (DIN 18230), koji su tokom godina unapređivani, te su sve do današnjih dana u upotrebi.
Evropski komitet osiguranja (Comité Europeen des Assurances CEA), na predlog švajcarskog inženjera M. Gretnea (Gretener), doneo je propise za tu oblast 1961. godine. Pionirski rad Gretenea doveo je do primene ove ideje, pre svega, u Švajcarskoj. Ne treba se zavaravati da ovakva ideja ocene rizika može da uradi sve, pa i da spreči pojavu požara, ali predstavlja dobar put za stvaranje predstave o riziku.
Kod nas su određene problematike zaštite od požara već obrađene kroz JUS standarde (požarne otpornosti, zapaljivost, požarna vrata i drugo), koji predstavljaju zakon za izgradnju objekata.

1 Na poziv Inženjerske komore Srbije, a u okviru projekta permanentnog usavršavanja, profesor dr Milovan Vidaković, predsednik Društva inženjera i tehničara za upravljanje rizicima (DITUR), u Beogradu i Vranju je, u novembru 2007. i februaru 2008. godine, održao nekoliko predavanje o primeni metodologije za ocenu rizika od požara.

Sa druge strane, kod nas se javlja još jedna grupa standarda, koji su doneseni od strane osiguravajućih kuća Jugoslavije, a odnose se na rizik požara. Ovi standardi su bazirani na statističkim podacima požarnih katastrofa i obuhvataju neke delove koje JUS standardi ne mogu da obuhvate.
I jedni i drugi standardi se stvaraju na istom mestu, u Parizu, od strane CEA komiteta. Standardi stvoreni u CEA šalju se na doradu u Evropski komitet normativa (CEN), da bi se na kraju usaglasili kao međunarodni standardi ISO. Nivo zahteva kod standarda za zaštitu od požara se koriguje tokom tog procesa usaglašavanja, tako da su zahtevi u komitetu CEA daleko jači, od usaglašenih minimalnih zahteva na međunaraodnom nivou, ISO standarda. Danas svaka država, na bazi minimalnih međunarodnih zahteva ISO, stvara svoje standarde koji ponovo dobijaju na oštrini zahteva u saglasnosti sa iskustvima, tehnikom i kulturnoekonomskim nivoom konkretne države. Tako dolazi do razlike između državnih standarda i internih standarda osiguranja.
Do danas se pojavilo nekoliko metoda određivanja veličine rizika za jedan objekat. Prema sadašnjim sagledavanjima, metoda koja je razvijena u Švajcarskoj dobila je najviše pristalica. Ne može se reći da je ova metoda savršena, jer je bazirana na empirijskim podacima. Pored svih mana, metoda ipak daje jednostavan postupak bazne analize, mogućih mernih vrednosti, nastanka, razvoja, kao i efekte razornog dejstva požara.
Bitno je napomenuti da je Jugoslavija imala svog predstavnika u CEA komitetu do 1991. godine. Profesor Vidaković je od te godine izgubio stolicu u CEA komitetu zbog početka raspada SFR Jugoslavije. Do danas niko nije delegiran od udruženja osiguranja Srbije da popuni to mesto i da nastavi rad u CEA komitetu. I pored toga, predsednik DITURa, prof. dr Milovan Vidaković, održava kontakte sa vodećim ljudima iz CEA komiteta i povremeno organizuje zajedničke sastanke sa našim ekspertima u toj oblasti.
Za ovu metodologiju upravljanja rizicima od požara u građevinarstvu bitno je direktno učestvovanje predstavnika DITURa u izradi metodologije osamdesetih godina, jer je metodologija dopunjena termodinamičkim proračunima razvoja požara od strane prof. dr Milovana Vidakovića, redovnog profesora Visoke tehničke škole strukovnih studija iz Novog Sada.

Pročitajte iz oblasti "Permanentno usavršavanje" i:
  • Normativ i komentari
  • Opšti komentar na cenovnik za minimalne cene za izradu tehničke dokumentacije po odluci IKS 3707/1-4 od 17.07.2006. godine
  • <<< Nazad na sadržaj
     
    22. novembar 2019.