Inženjerska komora Srbije - glasnik broj 10

:: Naslovna strana > Glasnik broj10 >- Usaglašavanje - Integracije kroz usaglašavanje standarda

USAGLAŠAVANJE

EVROPSKE INTEGRACIJE KROZ USAGLAŠAVANjE SRPSKIH SA EVROPSKIM STANDARDIMA

Integracije kroz usaglašavanje standarda

- Olga Milosavljević -

Procesi približavanja Evropskoj uniji su kompleksni, izvode se po fazama a treba ih uraditi za kratko vreme , stručno i ekonomično. Inženjerska struka je dobila zadatak od Ministarstva infrastrukture da sa Institutom za standardizaciju formira komisije koje će evropske harmonizovane tehničke propise i standarde (EN) usaglasiti sa nacionalnim i preneti na iste.
Upravni odbor Inženjerske komore Srbije je na 10. redovnoj sednici održanoj 31.01.2008. god. doneo odluku o formiranju "Komisije za praćenje aktivnosti na usaglašavanju srpskih standarda sa (EN)" kao stalno radno telo Inženjerske komore Srbije.
Zadatak komisije je da vrši koordinaciju rada na sinhronizaciji srpskih tehničkih propisa i standarda sa harmoni-zovanim evropskim (EN) i učestvuje u formiranju komisija za donošenje nacionalnih dokumenata u vezi sa evropskim a sve u saradnji sa Institutom za standardizaciju i Ministarstvom infrastrukture, koje je dobilo zada-tak od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja da deo tehničkih propisa i standarda koji se koriste u plani-ranju i izgradnji harmonizuje sa evropskim.
Odabrani tim stručnjaka intenzivno radi. Da bi se izbegao problem nedostatka sredstava za finansiranje struč-njaka, čiji kvalitetan rad podrazumeva sistematičnu posvećenost tom poslu, komisija IKS pokušava da obezbedi izvore finansiranja iz trenutno teško dostupnih evropskih fondova, kao i naše privrede, čiji je najveći interes pri-bližavanje (EU) ulaskom naših roba i usluga na evropsko jedinstveno tržište.
Tržište EU karakterišu principi slobodnog kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala. Princip četiri slobode kretanja je obuhvaćen Ugovorom o Evropskoj zajednici a specifična pravila su definisana propisima i direktivama.
Polazne osnove za rad Komisije su "Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti s propisanim zahtevima" ( "Sl.list SCG", br.44/2005 od 22.10.2005.god.) i "Rešenje o označavanju standarda i srodnih dokumenata u Republici Srbiji", koje je potpisao direktor Instituta za standardizaciju RS u Beogradu, dana 23.02.2007.god.
EU je zasnovana na vladavini prava ili komunitarnog prava, koje se sastoji od primarnog i sekundarnog zakono-davstva. Primarno pravo čine svi osnivački sporazumi (EU) i Ustav (EU).Sekundarno zakonodavstvo čine: pro-pisi, direktive, odluke, preporuke i mišljenja. Propise usvaja Savet i Komisija u svim zemljama-članicama i imaju obavezujuće dejstvo; direktive usvajaja Savet i Komisija i obavezne su za sve zemlje članice u smislu cilja koji se njima želi postići, ali članice odlučuju o načinu i sredstvima kojima će ih preneti u svoje nacionalno zakono-davstvo; odluke , kao pojedinačni akti su obavezujuće na konkretne zemlje, pravni subjekt, pojedinca i sl.; pre-poruke i mišljenja nisu obavezujuća akta , već instrumenti usmeravanja ponašanja.
U okviru direktiva postoje direktive opšteg pristupa ( starije direktive, sektorske direktive) sa detaljnim i strogim uputstvima i zahtevima, i direktive novog pristupa koje se ograničavaju na utvrđivanje osnovnih zahteva vezanih za bezbednost, zdravlje i zaštitu sredine.

Oznaka CE

CE je znak kojim proizvođač potvrđuje da je obavljena procedura ocenjivanja da proizvod ispunjava sve zahteve (postavljene tako da omogućuju i obezbeđuju visok stepen sigurnosti) u direktivama koje se odnose na taj proiz-vod,
Direktive novog pristupa u tehnici koje zahtevaju stavljanje oznake CE su: niskonaponska oprema 2006/95/EC , liftovi 95/16/EC, elektromagnetna kompatibilnost 89/336/EEC , lična zaštitna oprema 89/686/EEC,žičara za prevoz osoba 2000/9/EC, uređaji na gasovita goriva 90/396/EEC , direktiva o efikasnosti toplovodnih kotlova 92/42/EEC, oprema telekomunikacijskih terminala i zemaljskih satelitskih stanica 98/13/EC , pakovanje i otpad od pakovanja 94/62/EC, sigurnost igračaka 88/378/EEC, sigurnost mašina 98/37/EC, vrelovodni kotlovi na tečno gorivo ili gas 92/42/EEC , medicinska sredstva 93/42/EEC, plovila za rekreaciju 94/25/EC, oprema i zaštitni sistemi u potencijalnim eksplozivnim atmosferama 94/9/EC, in vitro dijagno-stički medicinski uređaji 98/79/EC, građevinski proizvodi 98/106/EEC , jednostavne posude pod pritiskom 87/404/EEC , neautomatske vage 90/384/EEC , oprema pod pritiskom 97/23/EC, pokretna oprema pod pritiskom 1999/36/EC, eksplozivi za civilnu upotrebu 93/15/EEC, aktivni implemtabilni medicinski uređaji 90/385/EEC, oprema radio i telekomunikacionih terminala 1999/5/EC, veza između direktiva novog pristupa, nacionalnog zakonodavstva i harmonizovanih standarda

veza između direktiva novog pristupa, nacionalnog zakonodavstva i harmonizovanih standarda

kablovske instalacije za prevoz ljudi 2000/9/EC, merni instrumenti 2004/22/EC.
Harmonizacija propisa na nivou (EU) je uslov za pravilno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta. Kada jedna zemlja dobije status kandidata, ona mora da uskladi svoje zakone i propise sa onima u (EU) kako bi, kada postane pu-nopravni član, bila sposobna da se potpuno uključi u unutrašnje tržište.
To znači da zemlja kandidat mora da ima administrativne kapacitete za efikasnu implementaciju evropskih za-kona i vrednosti (Acquis Communautaire).
Primenu direktiva treba posmatrati kao transformacioni proces, kojim privreda i celo društvo treba da se okrenu kvalitetu, zaštiti potrošača, zaštiti okoline i da obezbede slobodan protok roba, usluga i kapitala. Direktive imaju u sebi i neke karakteristike ranijih transformacionih procesa kao što je ušteda energije i novi izvori energije, kon-kurencija bez granica i kvalitet. Posebno deluju na transformaciju tržišta tj. odnosa proizvođač-potrošač ali i na odnos zaposlenih prema proizvodu i prema usluzi.
Proces evropske standardizacije deluje na sledećim principima:otvorenost i transparentnost-svi zainteresovani uzimaju učešće u poslu; konsenzus-standardi se razvijau na osnovu dobrovoljnog dogovora između zainteresova-nih strana; nacionalna obaveznost-zvanično usvajanje evropskih standarda vrši se većinom glasova svih nacional-nih članova i obavezujuće je za sve članove; tehnička koherentnost na evropskom i nacionalnom nivou; efika-snost i internacionalnost.
Evropske organizacije za standardizaciju su:
CEN- Evropski komitet za standardizaciju,
CENELEC- Evropski komitet za standardizaciju u elektrotehnici,
ETSI-Evropski institut za standarde u području telekomunikacija.
Direktiva 98/34EC definiše evropske standarde (EN) kao tehničke specifikacije usvojene od evropskih organiza-cija za standardizaciju, čija primena nije obavezna.
Standardi predstavljaju osnovnu- referentnu ravan za: novi pristup upravljanja na svim nivoima; usaglašavanje-harmonizaciju; prihvatanje i priznavanje, povezivanje i integraciju.
Harmonizovani standardi su evropski standardi, koje su usvojile evropske organizacije za standardizaciju i oni obezbeđuju pretpostavku o usaglašenosti sa suštinskim zahtevima, ukoliko su njihove reference objavljene u "Official Journal" i ukoliko su preneti na nacionalni nivo.
Direktivama novog pristupa pripadaju harmonizovani standardi, kojih za pojedinačnu direktivu može biti i više stotina. Primena ovih standarda je neobavezna.

Dosadašnje aktivnosti IKS

Zaključkom Vlade RS iz oktobra 2007, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je zaduženo za pripremu Akcionog plana izrade tehničkih propisa sa merama za njihovu pripremu. Da bi se definisala polazna osnova za ovaj plan, bilo je potrebno napraviti bazu podataka o trenutno važećim pravilnicima, tehničkim propisima i stan-dardima sa obaveznom primenom. U tom smislu su upućeni dopisi resornim ministarstvima. Ministarstvo za in-frastrukturu je zatražilo od IKS da se uključi u ovaj projekat u saradnji sa Institutom za standardizaciju. U okviru IKS započeo je rad na popisu svih važećih pravilnika, tehničkih propisa, uredbi i naredbi, koji su u funkciji inplementacije "Zakona o planiranju i izgranji". Zakonom o standrdizaciji, svi standardi su sa neobaveznom primenom, bez obzira šta im piše u zaglavlju, izuzev ako njihova primena nije regulisana nekim podzakonskim aktom.. Na osnovu tog spiska, napravljen je spisak srp-skih standarda koji kroz njih, sada imaju status standarda sa obaveznom primenom. Intresantno je, da su čelične i drvene konstrukcije trenutno u zakonskom vakumu, jer je njihovo projektovanje bilo regulisano isključivo preko standarda. Nakon kompletiranja gore pomenute baze i njene verifikacije od strane Ministrstva, planirano je da se ona posta-vi na sajt IKS kako bi bila dostupna svim članovima.
Slobodan Cvetković

<<< Nazad na sadržaj