Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 9 >-Stručne analize- Tri koncepta remodelovanja socrealizma
 
STRUČNE ANALIZE
Odštampaj
 
Oblikovni aspekt izvedenih nadgradnji stambenih objekata u Beogradu

Tri koncepta remodelovanja socrealizma
-Mr Željko Gašparović-
 
Nadgradnja nekog objekta je urbanističko-arhitektonski, tehnički i socijalno-ekonomski poduhvat u cilju dobijanja novih korisnih stambenih prostorija na najekonomičniji način

Željko Gašapović Arhitektonsko preoblikovanje postojećih stambenih objekata nadgradnjom jeste tendencija koja u samoj arhitekturi primenjuje određeni stil sa svom njegovom složenošću i eventualnom protivrečnošću u sopstvenom manirističkom repertoaru. Na delu je jedan sasvim drugi modernizam univerzalnih predstava i, uprkos otporima, prisutan je i kod nas u Srbiji i Beogradu. U pitanju je remodelovanje objekata iz perioda socrealizma nadgradnjom. Nadgradnja nekog objekta je urbanističko-arhitektonski, tehnički i socijalno-ekonomski poduhvat u cilju dobijanja novih korisnih stambenih prostorija na najekonomičniji način. Sa oblikovnog stanovišta, postoje tri krajnja koncepta u pristupu projektovanju nadgradnje: potpuno prilagođavanje postojećem stanju, potpuno zanemarivanje postojećeg stanja i potpuna rekonstrukcija celokupnog objekta i formiranje nove celine. Kakve su, u oblikovnom smislu, utiske i posledice ostavile nadgradnje, možemo videti u analiziranim primerima koji su bili izabrani za prevashodni cilj istraživanja - za izbor konstruktivnih sistema za serijsku primenu, koji su pokazali svu različitost savremenog arhitektonskog izražavanja.

Opredeljenje za rešavanje stambenih problema nadgradnjom potkrovlja

Nadgradnja je vrsta rešavanja dvostrukog stambenog problema: sa jedne strane, tehničkih oštećenja ravnih krovova, a sa druge - nedostatka stanova. Novi Beograd Banovo brdo Tehnička prinuda za nadgradnju leži u činjenici da su se ravni krovovi, veoma mnogo korišćena rešenja u doba Moderne, uprkos novim materijalima i idejama, pokazali nedovoljnim i nesigurnim. Potrebe za intervencijama u vidu rekonstrukcije, adaptacije ili dogradnje, javile su se onda kada je bilo potrebno racionalnije i ekonomičnije iskoristiti postojeće slobodne prostore. Raspon samih intervencija kretao se od preuređivanja potkrovlja i mansardi postavljanjem ležišnih otvora ili krovnih badža, sve do nadgradnji jedne ili dve, retko kada više, etaže. Tim intervencijama na objektu je dolazilo do promene izgleda i samog objekta i bliže okoline. Na ovo se nadovezalo pitanje da li se ovakvom intervencijom postiglo poboljšanje estetskog izgleda objekta ili se on pokvario. Nadgradnja (odnosno nadziđivanje) uslovljena je stvaranjem posebnog dela objekta kao integralnog dela nepokretnosti podizanjem visine te nepokretnosti. Ona može da se javi kao novi kvalitet nametnutih vrednosti ili da se izrodi u razgradnju grada i suprotnosti Vitruvijevim postulatima o bezbednosti, stabilnosti i lepoti grada, te redu, rasporedu, euritmiji, simetriji, primernom obliku i ekonomiji kao konstitutivnim elementima arhitekture. Koncept nadziđivanja uslovljen je prostornim i arhitektonskim svojstvima objekta. Svodi se na isticanje postojećih venaca ili povlačenje od njih, neznatno nadvišenje postojećeg venca, stvaranje periferne krovne ravni u određenom padu i blagi dvovodni krov u središtu gabarita. Problem nadgradnje objekata sadrži više aspekata: imovinsko-pravni, estetsko-kulturološki, inženjersko-konstruktivni i ekonomski.

Oblikovni aspekt

Stvaranje nadgradnje predstavlja složen umetničko-inženjerski proces u kome, pored likovnog talenta stvaraoca, postoje i mnoge druge komponente i činioci koji utiču na kvalitet izgrađenih objekata. Sa projektantsko-kreativnog stanovišta, nadgradnja zahteva povećani projektantski napor, a može da predstavlja i stvaralački izazov. Svaka nadgradnja predstavlja novu oblikovnu komponentu određene mikrourbanističke celine. Intervencija na objektu nadgradnjom znači da se deluje u smislu promene izgleda i namene elemenata spoljašnjih površina, koji zajedno sa volumenima i oblicima arhitekture, čine jednu vrednosnu celinu. U konceptu arhitektonskog oblikovanja nadgradnje, može da bude prihvaćen pristup izraženijeg akcentovanja završne etaže. Oblikovno naglašavanje potkrovlja može biti urađeno u meri i obimu koji ne narušavaju ukupne proporcije objekta. Oblikovno naglašavanje mansarde unapređuje postojeći kvalitet arhitekture, ublažava raskorak u odnosu na visine susednih objekata i smiruje i ujednačava naglašenu disproporciju i harmoniju uličnog fronta. U novim naseljima, kod monotonih istovetnih objekata, eliminiše se efekat "anonimnosti prostora" i dobija se bolja identifikacija prostornih vrednosti u urbanom ambijentu. Bulevar kralja Aleksandra Konjarnik Fasada i krovna zona objekta podređene su oblikovnim zahtevima i imaju ulogu povezivanja nadgradnje sa objektom ili više objekata u urbanističku celinu. Fasadni omotač i krovni pokrivač sa spoljne strane su kao ljuska ili šator oko nadgrađene etaže i kontinualno prate gabarit objekta. Način materijalizacije krovnih i vertikalnih ravni definiše odnos nadgradnje i prema postojećem objektu (izgledom) i prema životnoj sredini. Tako se nadzidani objekti posmatraju i ocenjuju više po izgledu, vrednosti i utisku koji ostavljaju spoljašnji omotači, nego po unutrašnjosti tih objekata. Moderna je zapostavila motiv kosog krova kao završetka kuće, zamenivši ga ravnim krovom. Ona je bila oslobođena kompleksnosti oblikovanja i međusobnog uklapanja krovnih ravni stambenih objekata. Sve veća orijentacija arhitektonskog stvaralaštva ka obnovi i realizaciji gradskog tkiva, kao i zamorenosti ljudskog oka i uma estetskim principima Moderne, u arhitekturu ponovo uvode tradiciju, kontekstualizam i vizuelnu saglasnost sa postojećim. Savremeni princip organizacije prostora i jedinica u krovnom prostoru postavlja specifične zahteve za krovno oblikovanje. U sadašnjoj arhitekturi, kod nadgradnje, krov i tipske etaže često deluju kao dve celine jednog objekta: krov se najčešće ne uklapa u celinu, ne korespondira ili je u konfliktu sa ostalim delovima. To se ogleda kako u smislu tehnike gradnje, tako i u oblikovnom smislu, odnosno - vizuelnom skladu. Estetsko razrešenje nadziđivanja je poseban problem, koji je sam po sebi složen, jer bi trebalo novi deo uskladiti sa starim, što zahteva natprosečno projektantsko umeće. Estetski kvalitet pojedinog objekta ima svoje određene kriterijume koji se mogu analizirati i valorizovati prema tipologiji osnove, konstruktivnoj složenosti, izboru materijala, kvalitetu telo, kruna, ritmu otvora, punom i praznom, plastičnosti volumena ili prema odnosu između zida i dekorativnih elemenata.

Procitajte iz oblasti "STRUČNE ANALIZE" i:
  • Sektor voda bi morao da bude državni prioritet

  • <<< Nazad na sadržaj
     
    22. novembar 2019.