Inženjerska komora Srbije

:: Naslovna strana > Glasnik broj 9 >-Stručne analize- Sektor voda bi morao da bude državni prioritet

STRUČNE ANALIZE

Sektor voda bi morao da bude državni prioritet -Jovan Despotović-

Ideja o organizovanju otvorenog razgovora o položaju sektora voda (vodoprivrede u prethodnoj epohi), o zaštiti voda od zagađenja i neracionalnog korišćenja, o očuvanju količina i kvaliteta vode, kao i o zaštiti ljudi i imovine od velikih voda u svetlu evropskih propisa i regulative, javljala se u hidrotehničkoj, vodoprivrednoj, ekološkoj i srodnim sredinama kad god je dolazilo do značajnih političkih promena ili (pokušaja) velikih reformi. Zaštita i unapređenje kvaliteta voda pripada najvećim delom Republičkoj direkciji za vode, u okviru Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. O njihovim nadležnostima i odgovornostima, ali i o ekonomskim aspektima i o podršci državnog i privatnog kapitala sektoru voda, u stručnim krugovima se ne retko diskutuje, ali obično površno ili parcijalno, i u okviru postojećih institucionalnih šema u Srbiji. Tokom promena u političkim strukturama, a nakon dve decenije slabe i nedovoljne finansijske podrške države rešavanju pitanja vezanih za vodu, smatralo se da treba na neki svrsishodan način izaći iz postojećih šema finansiranja hidrotehničkih i vodoprivrednih poduhvata. Na žalost, uz nedostatak jasne i produktivne institucionalne pozicije vode, njene zaštite, vidova njenog korišćenja i zaštite od poplava, na mnoga pitanja koja se otvaraju, odgovore najčešće nude ili nekompetentne ili politički inspirisane skupine, obično u vreme prekomponovanja sastava Vlade, javnih preduzeća, direkcija, agencija i slično. Iz strogo stručnog i profesionalnog ugla, nakon političkih promena očekivalo se dinamično otvaranje teme o vodama, a naročito aspekta zaštite voda, jer je i u Srbiji, kao i u ostalim zemljama u razvoju, neophodna značajna modernizacija programa i postizanja znatno višeg stepena efikasnosti (povratka) uloženih sredstava. Podsetimo da je novi zakon o vodama, koji bi trebalo da bude usklađen sa evropskim zakonodavstvom, prvenstveno sa Okvirnom direktivom o vodama, u izradi još od 2002. godine. U međuvremenu je donet Zakon o zaštiti životne sredine, koji bi u narednom periodu takođe trebalo da se usklađuje sa evropskim propisima, a verovatno i sa budućim novim zakonom o vodama. Najviši dokument na nivou države u domenu voda je Vodoprivredna osnova Srbije (VOS) koja je urađena početkom 90-ih godina, iako je prihvaćena tek 2002. godine, i samim tim nije usklađena sa evropskim zakonodavstvom. Ona se bazira na normama i principima iz prethodnih vremena, koji nisu bili bez pozitivnih rezultata, na primer, u oblasti zaštite od poplava, snabdevanja vodom i navodnjavanja. Problem voda koliko je akutan i aktuelan, toliko je i složen i osetljiv, jer na jednoj strani su neodgovarajući zakoni i propisi koji nisu usklađeni sa legislativom Evropske unije, a na drugoj mišljenja i stavovi stručne javnosti koji su, u najmanju ruku, neusklađeni. Potvrdu za ovakvu ocenu nalazimo, između ostalog, i u stavovima iznesenim na stručnom skupu "Institucionalni i zakonski okvir sektora voda u Republici Srbiji", održanom početkom godine u Beogradu (Građevinski fakultet u Beogradu, 12. april 2007. godine), kome su prisustvovali i diskutovali "ljudi iz struke" (profesori i drugi stručnjaci), odnosno, predstavnici državnih institucija (direktori JP "Srbijavode" i Republičke direkcije za vode). Na sastanku nisu postavljena ograničenja ni za teme ni za pravac diskusije (iako je naslov sastanka upućivao na cilj). U izjavama velike većine govornika dominiralo je zalaganje za održivo korišćenje voda i poštovanje svetske prakse u ovom sektoru u skladu sa evropskom regulativom, ali je pogled na prelazaksa centralističkog društvenog upravljanja vodama, u kome je dominiralo korišćenje voda, na integralno upravljanje kvalitetom voda, osnova velikih razlika između diskutanata. Međutim, u pojedinim izlaganjima se moglo učiniti da je tema politička, ali je velika većina prisutnih na skupu pokazala interes da se institucionalna i zakonodavna pozicija vode dovede na nivo jasnih nadležnosti radi efikasne upravljivosti i da se finansijski znatno ojača. Tako su predstavnici JP "Srbijavode", RHMZ-a i Republičke direkcije za vode nabrojali objekte i projekte koje je Vlada Republike Srbije podržala u cilju konsolidacije sektora voda nakon dugogodišnje investicione "suše". Iako je opšta ocena da se započeti objekti moraju završiti, postavljen je niz pitanja koja se tiču "transparentnosti", tačnije izbora i načina finansiranja projekata, otvorene i javne kontrole i revizije, odnosno nadzora nad izvođenjem - realizacijom, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Ostala je nedovoljno objašnjena kompletna procedura zauslove raspodele i kontrolu trošenja sredstava u domenu voda. U raspravi se postavilo pitanje u okviru kog domena ili kog ministarstva treba pozicionirati zaštitu voda: da li u domenu opšte zaštite ili zaštite po pojedinim resorima kao što su poljoprivreda, šumarstvo, saobraćaj, građevinartsvo, energetika,... Otvorenim pitanjem se pokazalo i to ko i kako bi trebalo da se bavi integralnim uređenjem, zaštitom i korišćenjem voda i da li uopšte to može da bude jedna institucija (npr. Direkcija za vode), ili bi trebalo formirati i druge institucije (agencija za vode). Čak je traženo i formiranje Ministarstva voda (vodoprivrede), što ne bi bilo prvi put u istoriji Srbije. Sastanak je okončan bez zaključaka, pa je preovladao utisak da posle sastanka "nismo postali mnogo pametniji", jer je ipak otvoreno mnogo pitanja na koja nisu ponuđeni odgovori. Ne želeći da izvodimo naknadbe zaključke, ipak nam se čini da je najvažnije pitanje - da li sektor voda ostaje zarobljen u okoštalim i zastarelim šemama zbog postojeće političke nespremnosti za suštinske promene kojima se može ostvariti savremeni razvoj u skladu sa evropskim standardima, ili još uvek ima dovoljno jeftine vode (kao socijalne kategorije) ne tako lošeg kvaliteta, ili je struka sa svim ljudskim i institucionalnim kapacitetima još uvek nespremna za promene? Odgovor na ovo pitanje, nema sumnje, daće neposredna budućnost. Zato i smatramo da bi bez odlaganja trebalo uraditi sve što je u našoj moći da se pitanja i problemi sektora voda u Srbiji podignu na znatno viši strateški nivo. To bi svakako trebalo da se uradi uz pomoć prvoklasnih strateških dokumenata, blagovremeno verifikovanih u stručnoj javnosti, koji bi služili za direktne pritiske na "vrh" države, ali i na lokalnu samoupravu. Odgovori na najvažnija pitanja u vezi sa količinama i kvalitetom voda mogu se naći, pre svega, celovitim izučavanjem po rečnim slivovima u Republici Srbiji u cilju uspostavljanja dugoročne politike u sektoru voda. Konačno, čini se da je pravo vreme da se u sektoru voda uspostavi stručno telo, na primer, Savet za vode, koji bi trebalo da bude profesionalno, a ne političko, još manje stranačko telo, sa ulogom da osluškuje struku, ali i da je upućuje u savremene zakonodavne, profesionalne i inovativne tokove. Na kraju, mišljenja smo da bi Inženjerska komora Srbije trebalo da preduzme inicijativu u cilju pomoći i podrške sektoru voda, jer sadašnja institucionalna i zakonodavna pozicija vode onemogućuje efikasnu izradu kvalitetnih i velikih projekata i objekata, čak i u drugim oblastima građevinarstva, jer su problemi koje voda predstavlja za poduhvate kao što su izgradnja auto puteva, železnice, mostova, gasovoda ili naftovoda velika prepreka ili izuzetno skupi, čak neracionalni zahvati.

Procitajte iz oblasti "STRUČNE ANALIZE" i:
Tri koncepta remodelovanja socrealizma

<<< Nazad na sadržaj