Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 9 >-Krupan plan- Unificiranje nije moguće, a ni potrebno
 
KRUPAN PLAN
Odštampaj
 
Črtomir Remec, predsednik Inženjerske zbornice Slovenije

Unificiranje nije moguće, a ni potrebno
- Radoš O. Dragutinović -
 
Črtomir Remec Komorska organizacija inženjera Slovenije koja se bavi izgradnjom građevinskih objekata - Inženjerska zbornica Slovenije (IZS) - postoji 11 godina (osnovana je 1996) i okuplja gotovo 6.000 stručnjaka. Tokom protekle decenije na čelnoj, predsedničkoj poziciji imala je samo dvojicu ljudi: Gorazda Pusta i Črtomira Remeca. Magistar Remec trenutno vrši svoj drugi četvorogodišnji predsednički mandat - prvi put je izabran 2000. godine - što pokazuje da uspešno vodi ovu strukovnu organizaciju. Uz to, bio je veoma aktivan i na uspostavljanju međuregionalne komorske saradnje, ali i na jačanju kontakata srpske i slovenačke inženjerske organizacije. To su razlozi da gospodin Remec bude gost Krupnog plana informativnog glasila srpske inženjerske komore.


Kada je osnovana Inženjerska zbornica Slovenije?

Inženjerska zbornica Slovenije je samostalna profesionalna organizacija koja udružuje ovlašćene inženjere i inženjerke koji na području Republike Slovenije sarađuju u izgradnji objekata i koordinisanju izgradnje sa uređivanjem prostora. Osnovana je u novembru 1996. godine na osnovu tadašnjeg Zakona o gradnji objekata, kako bi obezbeđivala stručnost i štitila javni interes na području uređivanja prostora i izgradnje objekata.


Kako je Inženjerska zbornica organizovana?

Inženjerska zbornica Slovenije je organizaciono podeljena na šest matičnih sekcija koje su stručno potpuno samostalne. Matične sekcije su: građevinska, mašinska, elektroinženjerska, sekcija inženjera tehnologa i drugih inženjera, sekcija rudarske i geotehnološke struke i sekcija geodeta. Svaka matična sekcija je stručno potpuno samostalna i udružuje odgovorne projektante, odgovorne vođe radova, odgovorne revidente i odgovorne nadzornike pojedine struke. Na nivou Komore deluje više stalnih radnih komisija i projektnih grupa koje pokrivaju određena područja, a u njih su uključeni predstavnici svih šest matičnih sekcija.


1Članstvo IZS se informiše putem internet-stranice, elektronske pošte, glasila, klasične pošte i, povremeno, putem dnevne štampe







Najviši organ IZS je Skupština koju čine predsednik komore i osam predstavnika iz svake matične sekcije. Ostali organi Komore su: predsednik, Upravni odbor i disciplinski organi. Suština sadržajnog delovanja su stalne radne komisije i projektne grupe. Stalne komisije IZS su: Komisija za statut i poslovnik, za upis u Imenik, za stručne ispite i za obrazovanje.


Koji je broj članova IZS i koliko iznosi članarina?

IZS ukupno ima 5.945 članova, od čega njih 5.763 ima status ovlašćenog inženjera. Status ovlašćenog inženjera sa područja građevinske struke ima 2.387 članova, sa područja elektro struke 1.464, sa područja mašinske struke 1.297, sa područja tehnološke struke 261, sa područja geodetske struke 246 i sa područja geotehnološke i rudarske struke 108. Godišnja članarina, zajedno sa troškovima vođenja u Imeniku, za aktivne članove iznosi 120 evra, a za dobrovoljne članove 42 evra.


Koje pogodnosti imaju članovi IZS za plaćenu članarinu, odnosno - šta dobijaju kao kontra uslugu?

Član Inženjerske zbornice Slovenije sa statusom ovlašćenog inženjera za godišnju članarinu dobije Iskaznicu i pečat ovlašćenog inženjera, 3-4 broja glasila "IZS.NOVO", novosti putem elektronske pošte, besplatno može da učestvuje na Danu inženjera, ima pravo na stručno i osnovno pravno savetovanje, ostvaruje popuste za obrazovanje u okviru IZS-a i ima mogućnost sudelovanja u svim aktivnostima.


Zašto svi članovi IZS nemaju status ovlašćenih/licenciranih inženjera?

U IZS se kao članovi mogu upisati i pojedinci koji trenutno ne obavljaju inženjerske usluge za koje bi im bio potreban status ovlašćenog inženjera. Neki pojedinci se još na početku upišu samo kao članovi, a drugi kasnije zamole za status mirovanja ovlašćenog inženjera, jer ne obavljaju inženjerske usluge za koje im je potreban status ovlašćenog inženjera. Iako članovima bez statusa ovlašćenog inženjera nisu potrebne licence, žele da održe kontakt sa strukom, pa zato i dalje ostaju upisani u članstvo IZS-a. U Komoru su trenutno upisana 182 pojedinca bez statusa ovlašćenog inženjera.


Koji su i kakvi su komunikacioni kanali IZS-a i članstva?

Članstvo Inženjerske zbornice Slovenije informišemo putem internet-stranice, elektronske pošte, glasila, klasične pošte i, povremeno, putem dnevne štampe. Na internet-stranici, osim opšte prezentacije i organizacije Komore, objavljeni su i svi akti IZS-a, sažetak iz Imenika ovlašćenih inženjera, uslovi za upis u Imenik, upisni obrasci za upis u Imenik, sažetak spiska projektantskih i geodetskih preduzeća, uslovi za upis u spisak i upisni obrasci, uslovi za pristupanje stručnom ispitu, opseg i vrste stručnih ispita, tarifni uslovi projektantskih usluga, područno zakonodavstvo, katalog za pristupanje informacijama od javnog značaja - ukratko, sve o obrazovanju i događajima vezanim za IZS. Objavljeni su i slučajevi dobre prakse, a postoji i forum na kojem članovi i ostali mogu da razmenjuju svoja mišljenja. Svaka matična sekcija ima svoju podstranicu na kojoj svoje članove još dodatno upozorava na novitete. Prvi broj glasila izdat je u junu 1998. godine. Glasilo šaljemo putem klasične pošte. Primaoci su članovi Komore (glasilo im šaljemo na kućnu adresu), projektantska i geodetska preduzeća koja su upisana u Komoru, sve upravne jedinice, opštine, ministarstva, tehnički fakulteti i tehničke zajednice. Glasilo se izdaje u 9.000 primeraka, a troškovi izdavanja iznose oko 6.900 evra.


Etički kodeks u ovakvim organizacijama je od izuzetnog značaja. Od kada ga IZS ima?

IZS je etički kodeks usvojila 1997. godine i u njemu odredila najvažnije ciljeve inženjerskog stručnog rada. U njemu su, između ostalog, određena i pravila koja ovlašćeni inženjeri moraju uvažavati prilikom njihovog rada, kao što su poverljivost, neprestani stručni razvoj, nezavisnost i nepristranost. Smatram da je etički kodeks obavezan za svaku inženjersku komoru, jer predstavlja minimalan standard koji je jednak za sve članove i koji obezbeđuje kvalitet obavljenih inženjerskih usluga.


Koliko je do sada bilo čelnika IZS, odnosno, koji ste predsednik po redu?

Moj prethodnik i prvi predsednik Inženjerske zbornice Slovenije bio je gospodin Gorazd Pust, koji je kao iskusan stručnjak i privrednik, uspešno uspostavio poslovanje Komore. Nakon jednogodišnjeg kolektivnog vođenja IZS-a, 2000. godine izabran sam za predsednika i sada protiče moj drugi mandat na čelu Komore.


Šta smatrate najboljim rezultatima u 11 godina postojanja Inženjerske zbornice Slovenije?

Kao najbolje rezultate, izdvojio bih stručnu potporu ovlašćenim inženjerima u obavljanju inženjerskih usluga. U roku od nekoliko godina primetno se povećala i potreba inženjera za sticanjem novih znanja, što sledi i IZS. Smatramo da pozitivan odnos prema obrazovanju svakog pojedinačnog člana može bitno doprineti uspešnom proboju na tržištu rada i potvrđivanju stručnih referenci. Stalnim stručnim obrazovanjem naših članova u okviru Inženjerske akademije IZS i nagrađivanjem najboljih inženjera i projekata, na osnovu stručnosti i odgovornosti, ali i podsticanjem stvaralaštva i inovativnosti, menja se građevinska kultura.


Koji društveni i stručni uticaj IZS ima u slovenačkoj zajednici, pre svega na državne institucije?

IZS za sada nema toliko velik društveni uticaj kao što bi mogla da ga ima, ali struka priznaje pozitivan uticaj, što se pokazuje i povezivanjem IZS sa različitim stručnim, i domaćim i međunarodnim, organizacijama. Navedeni uticaj primećuje se, pre svega, u saradnji u formiranju zakonodavstva, pri čemu više ili manje efikasno sarađujemo sa različitim ministarstvima. Trenutno je u toku kandidacioni postupak za izbore u Državni savet Republike Slovenije u kojem želimo da imamo svog predstavnika. S obzirom na broj elektronskih glasova, postoji velika mogućnost da naš kandidat bude izabran, pa će barem posredno moći da utiče na usvajanje građevinskih i drugih zakona koji su značajni za efikasniji rad ovlašćenih inženjera.


Od kada je Inženjerska zbornica Slovenije članica ECEC (European Council of Engeenering Chamber)?

IZS je sudelovala još u pripremnim aktivnostima za Evropsku inženjersku komoru, pa je članica Evropskog saveta inženjerskih komora - ESES od osnivačke skupštine 2003. godine u Beču, gde smo zajedno sa Austrijom, Italijom, Nemačkom, Poljskom, Češkom, Slovačkom, Hrvatskom i Crnom Gorom potpisali osnivački akt i izabrali prvo rukovodstvo.


Šta je IZS dobila članstvom u ESES-u?

Črtomir Remec IZS je članstvom u ESES-u obezbedila sudelovanje u zastupanju profesionalnih interesa inženjera - članova nacionalnih inženjerskih komora u odnosu sa telima Evropske komisije i Evropskog parlamenta. IZS aktivno sudeluje u podsticanju, davanju predloga i praćenju procesa usvajanja zajedničke Evropske regulative, te u harmonizaciji nacionalnih zakonodavstava na području prenosa javnih ovlašćenja na inženjerske komore u celoj Evropi. S obzirom na to da je ESES osnova na kojoj će se ubuduće graditi Evropska inženjerska komora, članstvo u ESES-u je utoliko važnije, jer na taj način možemo aktivno uticati na organizovanost buduće zajedničke evropske organizacije ovlašćenih inženjera. U kakvom je stanju trenutna saradnja IZS-a sa inženjerskim komorama u neposrednom okruženju? Inženjerska komora Slovenije je u okviru VII Dana inženjera organizovala okrugli sto na temu organizovanosti i rada komora. Na okruglom stolu su, osim predstavnika IZS-a, učestvovali i predstavnici hrvatske, srpske, crnogorske i makedonske komore. Predstavnik svake pojedine inženjerske komore predstavio je zakonska uređenja i uređenja komore, ali i uslove za sticanje određenog ovlašćenja (potreban stepen obrazovanja, trajanje profesionalnih iskustava, stručni ispit i ostalo). Rad Inženjerske komore Srbije predstavio je dr Dragoslav Šumarac. Iz prezentacije proizlazi da su slovenačka i srpska komora organizaciono različito regulisane, a glavna razlika je u povezivanju, odnosno, raspodeli članstva. Predmet rasprave bili su opisi organizovanosti rada pojedinih komora, vrste ovlašćenja, osiguranje ovlašćenih inženjera, ograničenje članstva u Komori na određene struke, uslovi za rad inženjera u drugim državama, način izbora i poštovanje etičkog kodeksa. Nakon rasprave, konstatovano je da svaki sistem ima svoje prednosti i da je sisteme u celosti teško unifikovati.

Stručnjak za potresnu bezbednost

Črtomir Remec rođen je 8. marta 1961. godine u Radovljici, ali se nakon dve godine preselio u Ljubljanu, gde je sa "odlikom" završio Osnovnu školu "Prežihov Voranc" i Šubićevu gimnaziju klasičnog smera, sa latinskim jezikom. Na Fakultetu za građevinarstvo i geodeziju diplomirao je 1983. godine, a tri godine kasnije (1986) magistrirao na području nelinearne analize armirano betonskih konstrukcija.
Prvo zaposlenje mu je bilo na Institutu za metalne konstrukcije, na kome je prešao put od pripravnika, istraživača i vođe odeljenja do direktora Instituta. Znanja o vođenju/rukovođenju dodatno je stekao na postdiplomskim studijama rukovođenja i organizacije - MBA na Ekonomsko-poslovnom fakultetu u Mariboru. Poslednje dve godine radi kao direktor CBS Instituta celovite gradbene rešitve d. o. o., koji je osnovalo preduzeće Trimo d. d.
Kao istraživač, radi na području potresne bezbednosti čeličnih konstrukcija i panela sa naglaskom na momentno otpornim spojevima prečke i stuba okvira. Puno vremena posvećuje i javnom delovanju na području čeličnih konstrukcija i inženjerstva u zemlji i u inostranstvu.

<<< Nazad na sadržaj
 
16. septembar 2019.