Ovogodišnji zajednički sastanak članova Regionalnih odbora održan je u terminu obeležavanja četvrte godišnjice Komore. Izuzetnost ovog susreta bila je kako u broju članova koji su se odazvali, tako i u veoma kreativno osmišljenom celodnevnom programu koji je kvalitetno realizovan, na zadovoljstvo skoro 250 prisutnih gostiju iz cele zemlje.
Druženje je počelo na Svetosavskom platou, gde smo se oko podneva okupili, a potom, po planu i programu, nakon osveženja u foajeu Narodne biblioteke, održan je radni deo sastanka, gde smo, kroz kratko usmeno obraćanje zaduženih članova, kao i preko video zapisa, bili informisani o aktuelnim zbivanjima iz prethodnog perioda, ostvarenim rezultatima u radu, kao i o nekim predstojećih zadacima i planovima.
Zatim je usledio drugi, moglo bi se reći stručno-informativni, deo programa, jer je naš grupni obilazak Svetosavskog hrama bio potkrepljen "majstorskom" prezentacijom arhitekte Dragomira Acovića, koji nas je, i kao arhitekta i kao domaćin, podsetio na bitne specifičnosti višedecenijske izgradnje katedralnog hrama, na aktuelne izvođačko-enterijerske radove, ali nas je obavestio i o onome što predstoji da bi se Hram konačno završio!
U svetlu ovih informacija, osećanje sinergije među nama, prisutnim "ljudima od struke", bilo je vrlo posebno, jer je za graditelje, koji profesionalnim opredeljenjem učestvuju u rađanju i životu različitih objekata tokom čitavog svog radnog veka, uvek zadovoljstvo da saznaju nešto više o takvom raritetu kakav je najveći pravoslavni hram ne samo u Srbiji, nego i celom regionu, a čijoj izgradnji smo svi mi savremenici.
Treći deo programa takođe je organizovan u ambijentu prijatnom za druženje - u jednom od skadarlijskih restorana, u kom nam su organizovani odmor i ručak. Inače, beogradska Skadarska ulica, poznatija kao Skadarlija, autentična je boemska četvrt s kraja 19. veka, do današnjih dana očuvana u svoj svojoj specifičnosti i kreativnosti, i po objektima i po sadržajima, što je svakom od nas stvorilo dodatni užitak.
 Ovaj izvanredno osmišljen dan zaokružen je sa još nekoliko sati boravka u Narodnom
pozorištu, još jednom u nizu značajnih objekata Beograda s kraja 19. veka, u
kom smo opet imali više jednako zanimljivih i impresivnih sadržaja. Prvo su to
bila pozdravna obraćanja predstavnika Komore i Vlade, zatim predstavnika Asocijacije
inženjerskih komora Evrope (ECEC), dok je "pozdravnu završnicu" predstavljalo uručivanje Priznanja Komore kolegama koji su u nekoj od oblasti inženjerskog rada postigli posebne rezultate, bilo tokom svog celokupnog radnog veka, bilo u nekoliko poslednjih godina ili na samom početku karijere.
Bravurozno izvedenom baletskom predstavom Ko to tamo peva, baletski stvaroci
nacionalnog teatra na najbolji mogući način čestitali su Inženjerskoj komori
Srbije četvrtu godišnjicu rada i postojanja. I zaista, baletska predstva bila
je istinska kadenca čitave kompozicije ovog predivnog dana, 14. juna.
Usledilo je još malo ćaskanja na banketu posle predstave, još malo razmene utisaka o svemu, još poneko prepoznavanje starih znanaca iz studentskih dana, neko novo poznanstvo... Verujem da će Dan Komore, 14. jun, svima nama ostati u prijatnom sećanju i trajnoj uspomeni, ali i stvoriti potrebu da se tako lepi trenuci ponove i budu brojniji i češći.
|
Odštampaj