Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 8 > Krupan plan - Popravljamo saradnju
 
KRUPAN PLAN
Odštampaj
 
Miljan Miljević, državni sekretar za urbanizam i građevinu Ministarstva za infrastrukturu Republike Srbije

Popravljamo saradnju
- Radoš O. Dragutinović -
 

Bili ste prvi predsednik Skupštine Inženjerske komore Srbije, kako iz te pozicije ocenjujete njen četvorogodišnji rad?

Milan Miljević Gost rubrike "Krupan plan" je državni sekretar Ministarstva za infrastrukturu, diplomirani inženjer arhitekture, Milan Miljević, zadužen za urbanizam i građevinu, a ujedno i član Inženjerske komore Srbije.
Za Glasnik govori pre svega o saradnji resornog ministarstva i Komore, ali i o drugim temama vezanim za inženjersku esnaf.
Arhitekta Miljević je gotovo tri godine na mestu državnog sekretara, dok je prethodnih četvrt veka radio kao projektant, izvođač i urbanista. Pre stupanja na ovu funkciju, obavljao je poslove šefa odeljenja za urbanizam u direkciji za izgradnju u Požarevcu.
Gospodin Miljević rođen je 1952. godine u Čačku, gde je završio gimnaziju. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1977. godine.


Inženjerska komora Srbije je sa svojih 18.000 članova, najveći intelektualni i kreativni potencijal u Srbiji. Na koji način bi ono, po Vašem mišljenju, moglo ili trebalo da bude od koristi resornom ministarstvu?

Logično je i nesporno da 18.000 inženjera predstavlja jedan od najvećih resursa Srbije. Činjenica je da zbog jedne nesrećne epohe Srbija nije mogla da u poslednjih petnaestak godina iskaže napredak u razvoju, jer je bezmalo kompletna inženjerska struka došla u podređen položaj. Takva situacija je kao rezultat imala loš razvoj događaja za privredni, tehnički i planerski napredak. Moj stav je da je svaki civilizacijski napredak "skopčan" s inženjerskim stvaralaštvom, jer je to branša koja je svojom kreacijom, znanjem i upornošću spremna i sposobna za stvaranje novih vrednosti. Društvena klima je bila takva da inženjerska struka nije mogla da se probije u prvi plan, što je celu zajednicu, tokom dužeg perioda, unazadilo. Dolaskom demokratije na vlast u Srbiji, stvari su se promenile nabolje, te su primarne vrednosti postale napredak, znanje i stvaralaštvo.

Kada pitate kako bi Komora mogla da pomogne resornom ministarstvu, moj odgovor je da je to pre svega intenziviranje saradnje, jačanje međusobnog poverenja, a pre svega unapređenje zakonske regulative i rad na izradi nedostajućih propisa, standarda, normativa.

Drugi vid pomoći je zajednički rad na unapređenju kriterijuma i merila vrednosti u kompletnoj graditeljskoj oblasti. Nalazimo se u vremenu tranzicije u kome profit dominira nad svim ostalim vrednostima. Nesumnjivo je da za nove investicije moramo da stvaramo klimu, kao i povoljan ambijent za strana ulaganja. Ovo će se, pre svega, postići izradom novih urbanističkih planova, donošenjem zakona o građevinskom zemljištu i pojednostavljenjem procedure za dobijanje potrebnih dozvola za izgradnju građevinskih objekata niskogradnje i visokogradnje. U svim ovim nastojanjima struka mora da investitore kontroliše i usmerava ka poboljšanju nivoa projekata. U urbanizmu i arhitekturi loše posledice se dugo ne mogu sanirati. Naša je uloga da, ako smo već prisutni, uspostavimo vrednosti za koje nas buduće generacije neće osuđivati. Ministarstvo i Komora moraju da manjim sredinama pruže pomoć u izradi planske dokumentacije, koja je osnovni uslov za ravnomerni regionalni razvoj Srbije.


Koliko je u Ministarstvu za infrastrukturu zaposleno članova Komore i kakav je njihov doprinos?

Milan Miljević Veći broj inženjera zaposlenih u Ministarstvu za infrastrukturu poseduje neku od licenci Inženjerske komore Srbije. Uostalom, mišljenja sam da oni koji učestvuju u pregledu tehničke dokumentacije, izdavanju raznih rešenja, aktova, odobrenja za izgradnju, upotrebnih dozvola - trebalo bi da poseduju jednu od licenci, bilo u oblasti projektovanja, izvođenja ili urbanizma, iako to nije propisano sistematizacijom Ministarstva. Mislim da bi ovaj kriterijum trebalo da se primeni i na lokalnu samoupravu.



Ako je suditi po brzini odgovora Ministarstva na zahteve Komore, u protekle četiri godine komunikacija između Komore i Ministarstva bila je prilično usporena. Primera radi, na saglasnost o Statutu, odnosno visinu članarine, Komora je odgovor od Ministarstva čekala 7-8 meseci. Šta bi trebalo uraditi da kontakt bude brži, napredniji, efikasniji?

Statutom Inženjerske komore Srbije, Ministarstvo imenuje jednu trećinu članova Upravnog odbora Komore. Dakle, korespodenciju smo imali preko predstavnika koje smo imenovali. U početku je komunikacija bila prilično birokratska, ali se u zadnjem periodu očigledno popravlja.

Kamen spoticanja je uvek bio finansijski plan Komore, odnosno disproporcija između planiranih i ostvarenih troškova. Stav Ministarstva je bio da se suficit ostvaren u protekle četiri godine, više koristi za potrebe članstva, recimo kupovinu kancelarijskog prostora po regionalnim centrima, finansiranje raznih konkursa, kreditiranje nerazvijenih opština za izradu planske dokumentacije, edukacija i specijalizacije mlađih kolega...
Što se tiče visine članarine, ne bi trebalo smetnuti s uma da smo bili zatrpani zahtevima inženjera da se iznos članarine značajno umanji, te smo u jednom dužem periodu zajedno s Komorom usaglašavali stavove oko samog iznosa.

Govoreći na Danu komore, rekli ste da se od Inženjerske komore Srbije očekuje da učestvuje u pravljenju nove zakonske regulative, kao i u poboljšavanju postojećih zakona, naročito posle donošenja novog Ustava koji je stvorio neophodan okvir i za promenu režima zemljišta, kao i da se očekuje učešće i u razvoju urbanizma i prostornog planiranja.

Kada bi IKS mogla da od Ministarstva za infrastrukturu očekuje poziv za saradnju?


Milan Miljević Dozvolite da malo dopunim ovo vaše pitanje. Mi smo i prilikom izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji Komori poslali poziv da učestvuje u tom izuzetno važnom poslu. Čak su organizovana i 2-3 zajednička sastanka.
Rezultat ovoga rada bio je da smo na gotovo sve predložene izmene i dopune članova Zakona dobili gotovo iste odgovore: Nepotrebno, briše se i slično. Drugim rečima, na predloženu izmenu i dopunu zakona Komora je gledala dijametralno suprotno od Ministarstva za kapitalne investicije.
Međutim, u poslednja dva meseca otpočeli smo rad na Pravilniku o sadržini i načinu izrade tehničke dokumentacije za objekte visokogradnje. Dogovorili smo se da Pravilnik, pre stupanja na snagu, bude dostupan stručnoj javnosti, odnosno da se objavi na internet-sajtu Komore i u "Glasniku".
Po sagledavanju dobijenih sugestija, napravićemo konačnu verziju. Pravilnik ne ide na skupštinsku proceduru, već se donosi rešenjem resornog ministra, tako da se može očekivati njegova brza primena.


Kako ocenjujete dosadašnji rad Inženjerske komore Srbije, odnosno šta su po Vama njeni budući prioriteti?

Mislim da je u toku ove četiri godine Komora uspela da učvrsti svoj položaj, da homogenizuje upravljački aparat, da okupi članstvo, ukratko - da napravi jednu konstrukciju koja opstaje. Uspela je da uvede licence, da na neki način ipak napravi red na tržištu i u profesiji. Uspela je da preko licenci poveća odgovornost projektanata, izvođača, urbanista, planera, zapravo nosioca licenci. Međutim, tokom proteklog perioda rada i aktivnosti, trebalo je da se više otvori prema celom društvu u smislu davanja novih predloga i inicijativa iz svog delokruga. Jedan od instrumenata otvaranja može biti i časopis "Glasnik". Sada on ima karakter glasila koje obaveštava pre svega članstvo o tome šta se dešava u samoj Komori. Mislim da bi "Glasnik" morao da ima širi dijapazon, recimo da saopštava šta se događa u arhitekturi u svetu, u našem okruženju, da donosi male monografije o uspešnim inženjerima, da se više posveti mladim talentima, studentskim radovima, ali i da objavi što više javnih diskusija u kojima bi učestvovali nesumnjivi autoriteti, da se vidi kako oni gledaju ne samo Komoru, već i kompletnu graditeljsku oblast. Mislim da nedostaju takvi tekstovi. S obzirom da sam arhitekta, moram nešto da kažem i o dizajnu "Glasnika". Smatram da je isuviše skroman u prezentaciji i da zaslužuje višu estetsku formu i bogatiju vizuelizaciju.

<<< Nazad na sadržaj
 
13. novembar 2019.