Inženjerska komora Srbije

:: Naslovna strana > Glasnik broj 7 > Uvodna reč - "Glasnik" u novom izgledu i formatu

UVODNA REČ

"Glasnik" u novom izgledu i formatu - Profesor dr Dragoslav Šumarac -

"Glasnik" u novom izgledu i formatu Ono što smo obećali na Četvrtoj izbornoj Skupštini Inženjerske komore Srbije i u prošlom broju "Glasnika" sada ispunjavamo. Pred Vama je sedmi broj "Glasnika", ali u novoj formi. Želimo da boljim kvalitetom našeg informativnog glasila pokažemo da smo jedna od najboljih organizacija, koja okuplja tehničku inteligenciju u Srbiji. Odmah da kažem da nas kvalitetniji izgled " Glasnika", neće ujedno i više koštati. Naprotiv, zahvaljujući sponzorima, našim prijateljima u CIP-u, Banci intezi (Banca Intesa), Knaufu (Knauf Inuslation), on je za članove komore mnogo jeftiniji, ali sadržajniji i vredniji. Posebno želim da naglasim značaj saradnje sa velikim građevinskim preduzećima kao što je CIP (broj članova Komore zaposlenih u CIP-u je 250). Sa Knaufom smo već dogovorili zajedničke kurseve iz oblasti energetske efikasnosti objekata, a u okviru našeg programa permanentnog usavršavanja. Zato ćemo se truditi da sa takvim kompanijama imamo posebne odnose, da svojim aktivnostima, pa i reklamiranjem pomognemo u dobijanju većeg posla za same kompanije, a time i članove naše Komore. Sa Bankom intezom već imamo dobru saradnju i to od samog osnivanja. Ono što će biti praksa od ovog broja je i da će svi članovi IKS na srednjim stranama dobijati neki značajan dokument. Za "Glasnik" koji je u vašim rukama pripremili smo "Cenovnik minimalnih cena izrade prostornih i urbanističkih planova, urbanističkih projekata i projektne dokumentacije za stambene i stambeno-poslovne objekte", kojeg se moraju pridržavati svi naši članovi jer je usvojen Odlukom UO IKS. Ovom Odlukom na najbolji način štitimo struku i interes licenciranih inženjera. U nekim od sledećih brojeva će biti neki od pravilnika koji su neophodni za svakodnevne aktivnosti članova Komore. Broj 7. je specifičan i po tome što izlazi na četvrtu godišnjicu postojanja Inženjerske komore Srbije. Zato će svi tekstovi u njemu biti prožeti analizom proteklog perioda dugog 48 meseci: osvrćemo se na rad Skupštine, ali i razgovaramo sa Dragomirom Acovićem, PRVIM predsednikom Skupštine IKS-a. Sveobuhvatno izveštavamo i omeđunarodnim aktivnostima Komore, od učlanjenja u Asocijaciju inženjerskih komora Evrope (ECEC) do poslednjeg sastanka u Beču. Optimalan prostor posvećujemo aktuelnim događanjima - pripremi za realizaciju velikog projekta o Eurokodovima, koji će voditi gospodin Slobodan Cvetković, zatim novostima iz izvršnih odbora matičnih sekcija kao i o najnovijim aktivnostima vezanim za regionalne kancelarije. O laureatima novoustanovljenih nagrada Inženjerske komore Srbije, koje se prvi put dodeljuju ove godine i njihovom delu biće reči u "Glasniku" broj 8. U "pismu glavnog urednika" samo ih nabrajamo - akademiku Nikoli Hajdinu, nosiocu licence broj 1. nagrada se dodeljuje - za životno delo, Mileni Praštalo, dr Milanu Rakočeviću i Zoranu Radojičiću za izuzetna dostignuća u struci i delatnosti Komore i Slaviši Kondiću za izuzetan rezultat na početku karijere. Ne mogu, a da i ovom prilikom, i ovim povodom, ne ponovim da je Osnivačka skupština održana 14. juna 2003. godine. Tada sam u svojstvu ministra urbanizma i građevina Vlade Srbije dodelio 200 "nultih" licenci, zbog čega su me mnogi napadali, mada više iz nerazumevanja ili političke ostrašćenosti, nego iz objektivnih razloga. Međutim, kada se "oluja" stišala, pokazalo se da je to bio ispravan potez. Moram i to da kažem - posebno sam ponosan na to što su četiri "nulte" licence poneli akademici SANU Nikola Hajdin, dipl. građ. inž. Ivan Antić dipl.inž. arh. i Ilija Stojanović, dipl. el. inž. i Titoslav Živanović, dipl. maš. inž. Oni su bili "ugaoni temeljci" za građevinu Inženjerske komore Srbije. Četiri godine kasnije, akademik Nikola Hajdin je prvi nosilac najvišeg priznanja Inženjerske komore Srbije, nagrade za životno delo. To što je profesor Hajdin uradio za građevinarstvo Srbije, biće putokaz svim generacijama, koje su sada, a i onima koje će postati članovi IKS. Na žalost među nama nema akademika Ive Antića, ali njegov doprinos formiranju Komore ostaje upisan zlatnim slovima u njena osnivačka dokumenta. I sada se sećam sa kakvim je entuzijazmom donosio brojna dokumenta u naše Ministarstvo u kojima su opisani pokušaji formiranja inženjerske komore u Srbiji pre II svetskog rata. U periodu koji je pred nama okrećemo se članstvu, podršci i razvoju regionalnih odbora kroz finansiranje projekata predloženih od samih naših članova. Zato ćemo i kao rukovodstvo Komore, njen Upravni odbor, više nego do sada biti na terenu i po regionalnim kancelarijama, uz optimalan boravak u centrali u Beogradu.

<<< Nazad na sadržaj