Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 6 > Meridijani - Primena SO2 za klimatizaciju u automobilskoj industriji
 
RAZGOVORI - PREDAVANJA
Odštampaj
Profesor Predrag Hrnjak održao predavanje u Beogradu


Primena CO2 za klimatizaciju u automobilskoj industriji
- Biserka Švarc -
 

Krajem aprila prof. dr Predrag Pega Hrnjak sa Univerziteta U Urbana–Champaign iz Ilinoisa (SAD), održao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu predavanje pod nazivom "Ejektor kao uređaj za povišenje efikasnosti i učinka rashladnih transkritičnih SO2 postrojenja".

Na vrlo posećenom predavanju, na kome su se okupili stručnjaci koji se bave tehnikom hlađenja i klimatizacije, profesor Hrnjak je u prvom delu prikazao razvoj sistema za hlađenje (klimatizaciju) automobila u proteklih deset godina, a koji koriste ugljendioksid (R-744) kao rashladno sredstvo, predajući toplotu u superkritičnoj oblasti (transkritičnih sistema). Autor je podrobno obrazložio razloge zbog kojih veoma neefikasan termodinamički ciklus postiže neočekivano visoke stepene korisnosti, zahvaljujući dobrim termofizičkim osobinama fluida, koji poboljšavaju razmenu toplote, smanjuju padove pritiska, a i tako mali padovi pritiska još manje utiču na smanjenje koeficijenta hlađenja nego pri upotrebi konvencionalnih rashladnih fluida. Dobrim konstruktivnim rešenjima razmenjivača toplote, kao i modifikacijom ciklusa, te se povoljnosti mogu iskoristiti. To se u prvom redu odnosi na primenu prehlađivača (internih razmenjivača toplote), suprotnosmernim hladnjacima gasa i slično. Nove konstrukcije, koje koriste mikrokanalske razmenjivače toplote i kompaktne kompresore, postižu isti koeficijent hlađenja u istoj zapremini i sa istom težinom razmenjivača.

predavanje U drugom delu autor je prikazao teorijske osnove i eksperimentalne rezultate primene ejektora za povraćaj gubitaka rada pri prigušivanju. To je izuzetno veliki nedostatak termodinamičkog ciklusa. Prikazani ejektor je kompaktan i služi pored povraćaja rada i za kontrolu visokog pritiska kojim se maksimizira koeficijent hlađenja, a i doprinosi boljem radu na strani niskog pritiska (smanjenje pada pritiska, poboljšanje distribucije rashladnog fluida i povećanje razmene toplote).
Može se očekivati da će u budućnosti ugljendioksid kao rashladno sredstvo zauzeti vodeće mesto u rashladnim postrojenjima, naročito ako se uzmu u obzir Montrealski i Kjoto protokol, kojima su se zemlje potpisnice obavezale da će u određenom roku smanjiti ili potpuno eliminisati upotrebu supstanci koje oštećuju ozonski omotač i izazivaju globalno zagrevanje. Podsetimo da Montrealski protokol ima za cilj da smanji i postepeno eliminiše supstance koje oštećuju ozonski omotač (ODS - Ozone Depleting Substances), a Kjoto protokol da smanji emisiju štetnih gasova koji izazivaju globalno zagrevanje i efekat staklene bašte.

Ugljendioksid je prirodni rashladni fluid, ne oštećuje ozonski omotač, njegov potencijal za oštećenje ozonskog omotača (Ozone Depleting Pottential) ODP=0, ima malu vrednost globalnog potencijala zagrevanja (Global Warming Pottential) GWP=1, negoriv je i nije toksičan. Zato se može očekivati da će se SO2 sve više koristiti kao rashladno sredstvo, kada se prevaziđu trenutno postojeći tehnološki problemi, na čemu Predrag Hrnjak sa svojim timom intenzivno radi.

Profesor Hrnjak - "beogradski đak"
Predrag Pega Hrnjak, jedan od vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti rashladne tehnike, rođen je u Beogradu, gde je stekao kompletno obrazovanje: diplomirao, magistrirao i doktorirao na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Svoja prva naučnoistraživačka i praktična iskustva stekao je radeći na Mašinskom fakultetu u Beogradu, a nastavio da se usavršava na svetski prestižnom Univerzitetu Ilinois Urbana-Champaign, gde sada radi kao profesor i kodirektor Centra za klimatizaciju i hlađenje. Rezultate svog uspešnog istraživačkog rada, u meri u kojoj mu dozvoljavaju mnogobrojna istraživanja kojima rukovodi i gostovanja po svetskim skupovima, redovno prenosi i našim stručnjacima, preko predavanja i radova koje objavljuje u našim stručnim časopisima.



Pročitajte iz oblasti "Razgovori-predavanja" i:

 
<<< Nazad na sadržaj
 
16. septembar 2019.