Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 6 > Uvodna reč - Projekat Sava Cards podsliv reke Kolubare
 
RAZGOVORI - PREDAVANJA
Odštampaj
 
Razgovor sa dr Jovanom Despotovićem o trenutnom stanju na "Regionalnom projektu upravljanja rekom Savom"

Projekat Sava Cards podsliv reke Kolubare
- Radoš O.Dragutinović-
 
Plan i sadržaj Izveštaja "brušen" je na brojnim sastancima Uređivačkog odbora, ali i na regionalnim radnim skupovima (Beograd, Zagreb, Sarajevo, Stubičke Toplice, Valjevo, Jajce i Laktaši) sa konsultantima iz redova nacionalnih institucija za vode, nadležnih ministarstava i instituta, kao i hidrometeoroloških zavoda

karta Evropska komisija (ES/Brisel) je poverila izradu projekta "Regionalni projekat upravljanja rekom Savom" (Regional Sava CARDS Pilot Projekat) za Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Srbiju (i Crnu Goru) konzorcijumu u sastavu SAFEŽ (SAFEGE - Francuska/ Belgija), UNESKO-IHE (UNESCO -IHE - Holandija) i Građevinski fakultet u Beogradu. Korisnici su Direkcija za vode Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srbije i odgovarajući u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. U izradi Izveštaja učestvuju nacionalni stručnjaci, dok je rukovodeći tim Projekta sastavljen od eksperata iz zemalja korisnica.

Aktivnosti na slivu reke Save su prednjačile među drugim oblastima tako da je projekat, uz izradu i drugih i formiranje Međunarodne komisije za Savu, solidna podloga za pripremu plana upravljanja.

Imajući u vidu veliki značaj ovog projekta za sektor voda u Republici Srbiji, na slivu reke Save, kao i na slivu Dunava, a ponajviše o karakterizaciji sliva reke Kolubare kao podslivu reke Save, razgovarali smo sa dr Jovanom Despotovićem, ekspertom za upravljanje slivovima za Srbiju i Crnu Goru, docentom Beogradskog univerziteta sa Građevinskog fakulteta.

"Plan i sadržaj Izveštaja za tri podsliva Save (Kupa, Vrbas i Kolubara) tokom realizacije projekta "brušen" je na sastancima Uređivačkog odbora i na regionalnim radnim sastancima (u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Stubičkim Toplicama, Valjevu, Jajcu i Laktašima) sa nacionalnim konsultantima iz redova nacionalnih institucija za vode, nadležnih ministarstava i instituta, kao i hidrometeoroloških zavoda", kaže Jovan Despotović, na početku razgovora. "Izveštaj o Kolubari, tako da kažem, sadrži 11 poglavlja, od uvoda i opšte karakterizacije sliva Kolubare, preko karakterizacija podzemnih i površinskih voda, ekonomskih analiza i ocena rizika do liste zaštićenih oblasti, monitoringa i informisanja i konsultacije javnosti. U toku je izrada finalne verzije koja će biti prikazana na 6. regionalnom sastanku u Banja Luci od 12. do 16. juna 2007. godine".

Kada je reč o prirodnim karakteristikama sliva Kolubare (fizičke, geološke, morfološke, hidrološke, biološke, močvarna područja), kao i socioekonomskim imajući u vidu državne i ekonomske učesnike i grupacije i aspekte mikro i makro ekonomskog razvoja na slivu Kolubare, uočeno je da se podaci i podloge sa administrativnog nivoa, na primer opštinski, raspodeljuju na (pod) slivove i vodotoke.

"U poglavlju "Karakterizacija površinskih voda" izvedena je tipologija, a zatim su definisana vodna tela površinskih voda", kaže Despotović. "U okviru definisanja referentnih uslova, navedeni su ekološki ciljevi. Reka Kolubara i njene pritoke su ocenjene sa aspekta stanja kvaliteta kroz opise i evidenciju. U okviru karakterizacije površinskih voda preliminarno su identifikovana - značajno izmenjena vodna tela (ZIVT) i veštačka vodna tela (VVT). Međutim, kod karakterizacije podzemnih voda urađena su razgraničenja koja su preliminarno izvršena na osnovu tipa poroznosti, tako da su izdvojene stene sa karstno-pukotinskom i intergranularnom poroznošću, radi definisanja granica tela podzemnih voda. U poglavlju "Analiza pritisaka i uticaja" identifikovani su značajniji pritisci na površinske i na podzemne vode, kao što su vodozahvati i ispusti koncentrisanih i difuznih zagađenja, i izvršena procena ukupne emisije zagađenja na slivu prema sadržaju organskih materija i nutrijenata. Takođe su utvrđeni hidromorfološki pritisci na podzemne i površinske vode, bilo da se radi o promenama ili o objektima. U okviru procene uticaja akcenat je stavljen na analizu uticaja na površinske vode".

Naravno, urađene su i ekonomske analize značaja, trendova, korišćenja i nadoknade za vodu, ali i procene rizika, nepostizanja ciljeva životne sredine definisanih Okvirnom direktivom o vodama. Procena rizika ukazuje na ključne probleme koji su uzrok najvećeg negativnog uticaja na slivu. Lista zaštićenih oblasti uklapa se u već pomenutu Okvirnu direktivu o vodama, u kojoj postoji više grupa uslova da se pojedine oblasti označe kao zaštićene oblasti: da se voda koristi za ljudsku potrošnju, za rekreaciju i kupanje, za zaštitu kolonija biljaka i životinja, odnosno da se radi o oblastima osetljivim na nutrijente.

U svim poglavljima su navedeni izvori neizvesnosti u vezi sa raspoloživim podacima u domenu kvaliteta ili količina voda, kao što su kratki nizovi, nizovi sa prekidima, nepouzdani rezultati merenja.

"Smatram da su posebno važna poglavlja o monitoringu i obaveštavanju javnosti", kaže Despotović. "U prvom je dat opis postojeće mreže monitoringa, kao i plan sadašnjih i planiranih merenja na slivu Kolubare. U toku su još tri projekta sa ovom temom u okviru kojih se analiziraju postojeća mreža monitoringa, potrebe za novim mernim profilima uz paralelno analiziranje vodnih tela što je jedna od najvažnijih podloga za definisanje buduće mreže. Drugo poglavlje koje obuhvata obaveštavanje najšire javnosti radi podrške u poduhvatima zaštite životne sredine.

Ideja je da se što veći broj profesionalaca iz različitih oblasti redovno obaveštava o ovom projektu i Okvirnoj direktivi o vodama EU, jer se radi o multidisciplinarnom projektu u kome su zastupljeni mnogi tehnički i biološki aspekti, ali i društveni, sociološki, ekonomski i drugi segmenti".

Za još detaljnije informacije o projektu "Regionaalni projekat upravljanja rekom Savom" zainteresovani se upućuju na portal: www.savariver.net i www.savacommission.org

Pročitajte iz oblasti "Razgovori-predavanja" i:

<<< Nazad na sadržaj
 
15. novembar 2019.