Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 6 > Uvodna reč - Mora se obezbediti ubrzani razvoj IKS
 
DOKUMENTI
Odštampaj
 
Mora se obezbediti ubrzani razvoj IKS

- Radoš O. Dragutinović-
 

Četvrta redovna sednica Skupštine Inženjerske komore Srbije, Beograd 29. mart 2007. godine Mora se obezbediti ubrzani razvoj
IKS Inženjerska komora Srbije održala je 29. marta Četvrtu redovnu sednicu Skupštine kojoj je, u Svečanoj sali Građevinskog fakulteta u Beogradu, prisustvovalo 85 od 120 izabranih delegata. Na dnevnom redu je bilo 17 tačaka koje su "skupštinari" razmotrili, pretresli, odbili ili usvojili za nešto više od pet sati rada. Najzanimljiviji i najneizvesniji bio je izbor čelnika ove strukovne organizacije, predsednika i potpredsenika i članova Upravnog odbora IKS. U demokratskoj i transparentnoj utakmici od četvorice predloženih kanditata po dvojica u obe kategorije (I - predsednik, II - potpredsednik), delegati su se opredelili za prof. dr Dragoslava Šumarca, predsednika UO i predsednika IKS, dobio je 50 glasova, odnosno, Milovana Glavonjića, potpredsednika UO - 58 glasova.

kongres U prvoj izjavi odmah posle izbora dr Dragoslav Šumarac je rekao: "U protekle dve godine IKS je zabeležila veoma dobre rezultate, ali za još bolju pozicioniranost u društvu, za veće benefite članova, potreban je brži i intenzivniji razvoj. Zato je potrebno izvršiti reorganizaciju, a time i decentralizaciju Komore, što praktično znači - jačanje regionalnih kancelarija, koje će obezbediti približavanje članstvu. Ako kažemo da je to prvi koridor promena, drugi je bolja saradnja sa resornim ministarstvom i sa administracijama gradova (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac), naravno i sa svim ostalim opštinskim centrima. Treći koridor je dalji razvoj međunarodne saradnje. Sledeći, ne možda koridor, ali izuzetno važan segment za efikasniji, zašto da ne, i efektniji rad Komore - razdvajanje funkcija predsednika IKS od predsednika UO. Posebno ću se potruditi da u rad involviram mnogo veći broj članova (sada je aktivno oko dva odsto), posebno mladih inženjera i stručnjaka koji su budućnost Komore. Ako smo mogli da osnujemo IKS, da je učlanimo u Evropski savet inženjerskih komora (ESES), sigurno je da možemo i moramo da unapredimo njen rad u narednom periodu".
Ipak, da krenemo od početka. Radom Četvrte redovne Skupštine rukovodio je prof. Branislav Mitrović, predsednik, uz pomoć i podršku tri dame: Ljiljane Beloš, potpredsednice Skupštine, Natalije Stojanović, generalnog sekretara IKS i Irine Rašović, sekretara Skupštine
Pripremajući Četvrtu skupštinu Upravni odbor je predložio 14 tačaka, ali su delegati kandidovali još tri nove tačke, tako da je 85 registrovanih delegata krenulo da prorađuje i pretresa 17 tačaka. Prve dve tačke su se odnosile na usvajanja: prvo, Zapisnika sa Treće redovne sednice Skupštine IKS, održane 13. aprila 2006. godine, odnosno, Izveštaja Nadzornog odbora IKS o radu u 2006. godini. Profesor dr Miroslav Damjanović, predsednik NO IKS, kratko je prokomentarisao da su "UO i cela Komora radili legalno, poštujući sopstvene propise i pravilnike, naravno, i društvenu zakonsku legislativu, što nikako ne znači da se radilo formalistički. Naprotiv. Po proceni NO, rad IKS u 2006. godini - pozitivno je ocenjen".

Izveštaj o radu IKS u 2006. godini kvalitetno pripremljen

Iako je Izveštaj o radu IKS u 2006. godini bio veoma kvalitetno pripremljen u skupštinskom materijalu, dodatna pojašnjenja izneo je Milan Vuković, predsednik Komore.

"Upravni odbor je održao 15 sednica u 2006. godini, od svog konstituisanja 38, a u ovoj kalendarskoj godini - četiri. Na mestu predsednika sam dve godine, dva meseca i osam dana (ukupno 798 dana) i za taj period u prostorijama Komore proveo sam 551 dan. Koliko se ozbiljno i odgovorno radilo, najbolje govori količina materijala koji treba da se "proradi" na godišnjim skupštinama. Zato mi se čini da bi trebalo razmisliti o dve sednice Skupštine, prolećnoj i jesenjoj, što bi obezbedilo još veću dinamiku u radu IKS. Za kvalitetnije vođenje akcija i aktivnosti u dolazećim mesecima i godinama povećali smo za 360 kvadrata radni i poslovni prostor. UO se posebno angažovao na donošenju cenovnika usluga. Za taj posao angažovani su stručnjaci "Energoprojekta", ali do cenovnika nismo došli. I posle mnogo molbi i opomena, nikada nam nisu dostavili traženi i obećani dokument. Kao i prošle godine i u 2007. svi naši članovi moći će besplatno da vide Sajam tehnike, Sajam energetike, odnosno, Sajam knjiga (već su bili na Sajmu građevinarstva). Zanimljivo je da je gotovo isti broj članova Komore posetio "Građevinarstvo 2006" i Sajam knjiga.

Prva ozbiljnija varnica kresnula je u raspravi oko saradnje IKS i domicilnog ministarstva (dodata tačka dnevnog reda). Dok su delagati konstatovali da je reč o "katastrofi, jer saradnje nije ni bilo, ako se ne računa opstrukcija koja je dolazila iz ministarstva" (Slobodan Cvetković), na optužbe je odgovorio Dragomir Acović, član Upravnog odbora koga delegira miinistarstvo, da je "saradnja daleko od idealne", da je kontakata bilo i da su vladini predstavnici u UO, dali maksimalni doprinos u radu IKS, što nije malo, odnosno, da bi u narednom periodu, svakako, trebalo uspostaviti što neposredniji kontakt sa nadležnim ministarstvom". Posle okončane rasprave, zbog proceduralnih razloga, predsednik Skupštine skinuo je ovu tačku sa dnevnog reda.

IKS je lane ostvarila prihod od 191,5 milion dinara

Iako je u javnosti najviše glasina da IKS raspolaže sa mnogo para, a da članovi od toga nemaju velike vajde, rasprava o finansijskom izveštaju bila je mirna, čak nije imala ni jednog diskutanta, osim "pojašnjivača" u liku Milana Vukovića. IKS je lane ostvarila prihod od 191,5 milion dinara što je 3,5 odsto više od plana. Najviše je "zarađeno" od članarine - 102 miliona dinara, na drugom mestu je "preneti prihod iz prethodnog perioda" - 53,4 miliona dinara, dok je treći po značaju 25,4 miliona dinara, prihod od kamata na oročeni depozit. Planirano je da se potroši 178 miliona, a stvarno je potrošeno 117 miliona dinara. Kao što je za očekivati najviše para je potrošeno za akcije i aktivnosti matičnih sekcija - 33,5 miliona dinara, ali to je tek 54 odsto planiranih sredstava (62 miliona dinara). Najaktivniji su bili planeri koji su iskoristili 75 odsto planiranih sredstava, na drugom mestu su urbanisti sa 64 odsto, treći izvođači - 57 i najmanje aktivni su bili projektanti - 43 odsto od planiranih sredstava.

Kako to obično biva najuzbudljiviji su bili izbori za dve vodeće funkcije predsednika i potpredsednika UO. Kandidati za predsednika su bili Goran Vukobratović, dosadašnji potpredsednik UO i prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Komisije za međunarodnu saradnju IKS. I za potpredsedničku funkciju konkurisala su dvojica kandidata: Milan Vuković, doskorašnji predsednik Komore i dr Milovan Glavonjić, čelnik Matične sekcije projektanata. Kandidaturu Vukobratovića i Vukovića podneo je predsednik Skupštine, dok su Šumarca i Glavonjića predložile regionalne organizacije iz Beograda, Valjeva, Niša, Kragujevca i Subotice. Posle izmenjenih pohvala za "podržavajuće" kandidate, odnosno, odapetih "otrovnih strela" prema protivnicima, diskusija je svedena i prešlo se na glasanje.

Rezultat smo saopštili na početku.
Kada je reč o ostalim članovima Upravnog odbora (ima ih ukupno 11: predsednik i potpredsednik, četvorica po funkciji - predsednici UO matičnih sekcija, trojica predstavnika resornog ministarstva i dvojica "običnih" članova IKS), samo je potvrđeno članstvo dr Igoru Mariću i Draganu Stašiću, kome se pridružio još samo predsednik UO Matične sekcije planera - mr Nebojša Stefanović. Sekcije projektanata, izvođača i urbanista nisu završile izbore, a ni domicilno ministarstvo nije predložilo svoje kandidate. Drugim rečima, novi UO ima petoricu izabranih i šest neizabranih članova. Na novim čelnicima IKS je da sve izborne procese i konstituisanje najvažnijih organa bude "odrađeno" u najskorije vreme.

Sredstva su se trošila pažljivo i racionalno

Izveštaj o finansijskom poslovanju Komore u 2006. godini, usvojen je bez primedbi i diskusije. Planirani prihod je bio 184,9 miliona dinara, a ostvarenje je 103,55 odsto, a izvori su bili: članrina 102,1 miliona dinara, naknada za izdavanje licenci 6,587, izrada pečata 3,882, kamate na oročena sredstva 22, preneti prihod 53,347 miliona i ostali prihodi 500.000 dinara. Za rad matičnih sekcija utrošeno je: projektanti - 10,927 miliona dinara ili 43 odsto od planiranih sredstava za akcije i aktivnosti; izvođači - 11,048 miliona dinara ili 56,66 odsto od plana; urbanisti - 8,11 miliona dinara ili 64,27 odsto planiranih sredstava; planeri - 3,4 miliona dinara ili 74,69 procenta od plana. Kada se sve sabere i oduzme, za aktivnosti matičnih sekcija bilo je planirano da se potroši 62,08 miliona dinara, ali je programa, predloga, želja bilo za svega 33,848 miliona dinara ili 53,94 odsto od plana. Najaktivniji su bili planeri, a najneaktivniji projektanti, mada su sve četiri sekcije pokazale nedovoljnu aktivnost u animiranju svojih članova. Dobro je to što ni jedna matična sekcija, a posebno one najveće po broju, nisu svoju (ne)aktivnost pravdale konstatacijom - "nismo hteli uzalud da krčmimo zajedničke pare".

Posebno štedljiv bio je Sud časti, jer mu je za rad bilo namenjeno 10,1 miliona dinara, a potrošio je samo šesti deo - 1,636 milion dinara, odnosno, 16,21 procenata.

Za rad Komore, a to će reći za plate zaposlenih i onih članova-aktivista koji imaju pravo na materijalnu nadoknadu, putne troškove, razne vrste zakupa, od poslovnog prostora, preko provajdera i PTT usluga, potrošeno je 66,806 miliona dinara što je 87 odsto od planiranih sredstava. Drugim rečima, sredstva su se trošila pažljivo i racionalno. Poslednji trošak bio je onaj namenjen opremanju, održavanju i uređenju poslovnog prostora za koji je bilo planirano šest, a potrošeno je 5,43 miliona dinara ili 90,5 odsto.

U realizovanju godišnjih programa za što uspešniji rad Inženjerske komore Srbije, Skupština je na prošlom zasedanju izabrala tri komisije: za propise, predstavke i predloge i informisanje. Prva komisija je bila izuzetno vredna i održala tri sednice na kojima su razmatrani sledeći predlozi: odnos Komore i resornog ministarstva, inicijativa za osnivanje posebne komore arhitekata, revizija procedura za polaganje stručnih ispita, analiziran je Zakon o standardizaciji, o donošenju odvojenih zakona o planiranju i izgradnji objekata. Druga komisija uzela je u razmatranje tri predstavke koje su uputili Tomislav Milošević (da IKS uputi zahtev Ministarstvu finansija kako bi se privredna društva i samostalne radnje koje su registrovane za pružanje projektantskih i srodnih usluga - oslobodila obaveze izdavanja fiskalnih računa), Gavro Baroš (izmene u opisu poslova i obaveza za licence broj 450 i 451) i Slavko Dubačkić (preispitivanje tehničkih propisa unutrašnjih telefonskih instalacija stambenih i poslovnih objekta). Sve tri predstavke su prihvaćene i podržane, ali i upućene nadležnim institucijama na realizaciju. Poslednja komisija za informisanje nije podnela izveštaj o radu, ali je pokušaj predsednika dr Jovana Despotovića da usmeno obrazloži razloge za nepodnošenje izveštaja, predsednik Skupštine akademik Branislav Mitrović - odbio oduzimanjem reči.

Sud časti je do sada doneo sedam pravosnažnih odluka

Na samom kraju rada Skupštinskog zasedanja izveštaj o svojim akcijama i aktivnostima podeo je i "prvi čovek" Suda časti IKS, predsednik Miroljub Gaon. Podsetio je da je reč o nezavisnom i samostalnom organu Komore koji utvrđuje odgovornost i izriče mere članovima, zbog povreda profesionalnih standarda i normativa. Od osnivanja IKS, juna 2003. pristiglo je ukupno 136 prijava. S obzirom da je Sud časti konstituisan 16. decembra 2005. a stvarno počeo da radi u februaru 2006. godine, kada su "istrijerisane" pristigle prijave i kada je konstatovano da 14 prijava nije u njegovoj nadležnosti, u postupak je uzet "ostatak" - 122 prijave. Sud časti je do sada doneo sedam pravosnažnih odluka, odnosno, mera: četiri oduzimanja licence, po jedna javna opomena sa objavljivanjem u štampanim medijima, oslobađanje od optužbi i obustavljanje postupka zbog odustajanja tužioca. Kada je reč o Planu i programu rada za 2007. godinu, s obzirom da su ga sačinili Vuković i Vukobratović, koji nisu više članovi UO, postavilo se pitanje - treba li "novi tandem na vrhu", Šumarac-Glavonjić, da ponudi svoj autohtoni dokument? Dilemu je razrešio novi predsednik IKS, saopštivši da prihvata ponuđeni "Plan i program rada", uz neophodne korekcije koje su u skladu sa "izbornim obećanjima".


Preuzmite fajlove iz oblasti "Akcije":
  • Strategija kratkoročnih i dugoročnih ciljeva
  • Međunarodni susreti u septembru
  • Usavršavanje "proizvodnje prostora"
  • Kontinuirano usavršavanje struke
  • Utvrđivanje novih vrsta licenci
  • <<< Nazad na sadržaj
     
    15. novembar 2019.