Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 6 > Uvodna reč - Prvi kongres mehanike u prvoj srpskoj prestonici
 
AKCIJE
Odštampaj
 
Međunarodni skup Srpskog društva za mehaniku, Kopaonik 10-13. april 2007.

Prvi kongres mehanike u prvoj srpskoj prestonici
- mr Nataša Trišović -
 
Na otvaranju Kongresa prisutnima su se obratili: prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Srpskog društva za mehaniku i predsednik Inženjerske komore Srbije i prof. dr Miloš Nedeljković, potpredsednik Srpskog društva za mehaniku, prof. dr Milisav Damnjanović, predsednik Nadzornog odbora Inženjerske komore Srbije, gospodin dr Bojan Milovanović predsednik Opštine Raška, mr Stevan Šamšalović, predsednik Saveza inženjera i tehničara Srbije. Skup je pozdravio i predsednik Grčkog društva za mehaniku prof. dr John Katsikadelis.

skup Plenarna predavanja su održali domaći akademici dr Vladan Đorđević, dr Teodor Atanacković i uvaženi eminentni gosti iz inostranstva dr John T. Katsikadelis, predsednik Grčkog društva za mehaniku i profesor Nacionalnog grčkog tehničkog Univerziteta u Atini (Structural Analysis, Institute of Structural Analysis and Seismic Research School of Civil Engineering National Technical University of Athens) i dr Robin Tucker, profesor britnskog Lankaster univerziteta (Lancaster University Bailrigg, Lancaster, UK).

Osim uobičajenih sekcija, koje su organizovane i na ranijim (jugoslovenskim) kongresima teorijske i primenjene mehanike: opšta mehanika, mehanika fluida, mehanika deformabilnog tela i multidisciplinarni problemi u mehanici, u okviru ovogodišnjeg Kongresa su organizovani i mini simpozijumi, što je novina u radu Kongresa mehanike. Mini simpozijumi su se bavili sledećim temama:
  • Računskim metodama u analizi konstrukcija i optimizacijom, primenom metode konačnih elemenata,
  • Biomehanikom,
  • Matematičkim metodama u mehanici,
  • Geometrijom u fizici i
  • Mehanikom loma.
Ove godine je preko 250 autora i koautora predstavilo oko 160 radova. Od tog broja više od trećine su autori iz inostranstva. Posećenost skupu je bila izvanredna. Od ukupnog broja radova 80 odsto je saopšteno na Kongresu. Izdat je Zbornik radova na 1.152 strane, u boji, na engleskom jeziku. Zbornik radova se nalazi u biblioteci Inženjerske komore Srbije, a biće i u bibliotekama regionalnih kancelarija IKS.

U okviru rada Kongresa organizovana su i dva okrugla stola sa veoma zanimljivim i aktuelnim naslovima: "Predmeti mehanike na univerzitetima u Srbiji u svetlu Bolonjske deklaracije" i "Design and Construction of Highways in Greece" ("The case of EGNATIA ODOS Motorway in Northern Greece").

Tema prvog okruglog stola je bila posebno zanimljiva za realizatore plana i programa mehanike na univerzitetima u Srbiji po novim, bolonjskim propisima. Svoje stavove i mišljenja izložilo je preko 20 učesnika okruglog stola. Opšti je stav da su predmeti mehanike (statike, kinematike, dinamike, otpornosti materijala, teorije oscilacija, mehanike fluida, teorije konstrukcija i drugo) zapostavljeni ovim promenama i da bi mehanici trebalo vratiti mesto kakvo je oduvek imala u programima tehničkih fakulteta, kao osloncu fundamentalnih znanja svih budućih inženjera u okviru akademskih studija. Drugi okrugli sto je imao stručni karakter. Svoja iskustva u gradnji autoputeva u severnoj Grčkoj vrlo detaljno i inspirativno izložio je profesor dr Asterios Liolios, potpredsednik grčke kompanije EGNATIA ODOS. Predavanje je štampano u materijalima Kongresa i dostupno je svim zainteresovanim inženjerima.

Značaj ovog Kongresa je i u tome što je bio posvećen sećanju na velikana srpske nauke profesora Milutina Milankovića. Milanković je po profesiji bio građevinac (poseduje svoj patent tavanice, projektovao kovnicu novca na Topčideru, mostove, brane i drugo), astronom, matematičar, geofizičar, ali iznad svega utemeljivač moderne klimatologije i klimatskog modeliranja. Poznat je u svetu po teoriji ledenih doba. Milankovićev kalendar je do sada najpreciznije urađen kalendar, ali, na žalost, ni do dana današnjeg, iako je u suštini prihvaćen na Svepravoslavnom kongresu 30. maja 1923. godine u Carigradu, nikada nije primenjen.

Milutin Milanković je svakako naučni genije koga je svet priznao 10. decembra 1976. godine kada su u časopisu "Nauka" objavljeni konačni rezultati opsežnog petogodišnjeg projekta, čiji je osnovni zadatak bio da da odgovor na pitanje: Da li su Milankovićevi proračuni bili tačni ili ne? Danas se u svetu, Milankovićevo delo mnogo više proučava nego u Srbiji. Danas se u svetu Milankovićevo delo mnogo više proučava nego u Srbiji. Medalju "Milutin Milanković" Evropsko geofizičko društvo dodeljuje od 1993. godine na svojim godišnjim skupštinama, dok kod nas ne postoji ništa slično. Opravdano je onda pitanje: Čiji je onda Milanković?

Pročitajte iz oblasti "Akcije" i:
  • Nagrada je dug a ne kapara
  • Odabrane aktuelne i zanimljive teme

  • <<< Nazad na sadržaj
     
    15. novembar 2019.