Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 6 > Uvodna reč - Decentralizacija i približavanje članstvu u prvom planu
 
KRUPAN PLAN
Odštampaj
 
Profesor dr Dragoslav Šumarac treći po redu predsednik Inženjerske komore Srbije

Decentralizacija i približavanje članstvu u prvom planu
- Radoš O. Dragutinović-
 
Pretežni broj akcija i aktivnosti odvijaće se u regionalnim kancelarijama Komore, sa republičkim, lokalnim i gradskim vlastima, uslediće i izmene u našim dokumentima, kao i mnogo veće prisustvo u medijima
Decentralizacija i približavanje članstvu u prvom planu


Kako ocenjujete rad izborne Skupštine održane 29. marta?

Četvrta redovna Skuptšina Inženjerske komore Srbije je pokazala da smo jaka institucija, pre svega profesionalaca koji rade u građevinskoj struci, a to znači projektovanja i izgradnje objekata, odnosno, planiranja i uređenja prostora. Samo da podsetim, IKS okuplja 14 inženjerskih struka, od arhitekata i građevinaca, preko planera i urbanista, do mašinaca, električara i elektroničara, tehnologa, šumara, geologa, geometara. Osnovana je uz pomoć Zakona o planiranju i izgradnji koji je donela prva demokratska Vlada Srbije dr Zorana Đinđića, u kojoj sam i sam učestvovao baš kao resorni ministar urbanizma i građevina. Sa 17.563 članova koji poseduju preko 27.534 licenci Komora je, nema sumnje, najznačajniji intelektualni, kreativni i stvaralački potencijal u Srbiji. Drugim rečima IKS je velika, stručna i profesionalna snaga, najveća u Srbiji i među najvećim u regionu, institucija koja radi po demokratskim načelima.

Treći ste predsednik Komore od njenog osnivanja - šta su prethodnici ostavili kao temelj, za akcije koje ćete voditi?

Do sada su na čelu Komore bila dva rukovodeća tima koja su dala važan doprinos na utemeljenju, pa i društvenoj promociji IKS. Prva rukovodna ekipa, profesor dr Miloš Lazović i arhitekta Mario Jobst, je trebalo da licencira sve inženjerske struke vezane za izgradnju građevinskih objekata. Tada nismo znali ni kolika je brojčano snaga te struke u Srbiji. Nadali smo se da je reč od 3-4.hiljade, a ispostavilo se da je tri puta više - preko 12.000 inženjera. Ta prva ekipa završila je mandat pre roka. Onda je došla druga rukovodna ekipa, na čelu sa Milanom Vukovićem i Goranom Vukobratovićem, koja je radila sjajno, pre svega na očuvanju, proširenju aktivnosti i članstva, ali se oduprla i izdržala mnogo napada na integritet i posebnost Inženjerske komore Srbije. Setimo se samo ataka na visinu članarine, pa na osporavanje suverenog prava u raspolaganju sredstvima, kada su čak i pojedini članovi tražili da se sav novac usmeri u gradnju socijalnih stanova, zbrinjavanje izbeglica,... Treća rukovodna ekipa, govorim o Upravnom odboru, sukcesivno je formirana. Na Skupštini smo gospodin Milovan Glavonjić i ja izabrani za potpredsednika i predsednika, dvojici članova, dr Igoru Mariću i Draganu Stašiću, potvrđen je mandat. Na dan održavanja Skupštine samo je Matična sekcija planera završila izbore, za predsednika tog IO izabran je mr Nebojša Stefanović, pa je i on postao član UO IKS. Samo da podsetim da Upravni odbor ima 11 članova, od kojih se četvorica biraju (predsednik, potpredsednik i dva člana), preostalim članovima mandat se samo potvrđuje, pošto su predsednici IO matičnih sekcija članovi UO IKS po funkciji, a preostala tri člana delegira resorno ministarstvo. Krajem aprila UO IKS je kompletiran članovima koje biraju i imenuju naši organi, a to znači pored gore pomenutih članovi UO IKS su postali: Tatjana Đorđević kao čelnik sekcije izvođača, Milorad Miladinović iz sekcije urbanista i Dejan Vasović kao predsednik sekcije projektanata. Ministarstvo za kapitalne investicije je takođe imenovalo svoje predstavnike, a to su: Dragomir Acović, Damir Katalinić i Mirko Petrović. Na sednici UO IKS održanoj 18. aprila, novi Upravni odbor je konstituisan i sada, svom snagom, nastojimo da sprovedemo zadatke koje nam je postavila Skupština IKS.

skupstina Koji su primarni zadaci na kojima će se angažovati Upravni odbor?

Naš osnovni, a time i strateški, zadatak biće da decentralizujemo i uključimo što veći broj članova u rad IKS, da najvažnije akcije i aktivnosti pređu na regionalne kancelarije, da im se delegira što veći broj nadležnosti, a u skladu s tim i odgovornosti. U prethodnom periodu se pokazalo da niti je dobro, niti je moguće, sve akcije i aktivnosti voditi iz Centrale, odnosno, iz Beograda. Tačno je da je polovina, ili više od polovine, naših članova "smešteno" u Beogradu, ali je to samo razlog da ta regionalna kancelarija dobije više prostora u svakom smislu (programskom, finansijskom, prostorno-kancelarijskom) za optimalno animiranje članova. Odmah da napomenem, da je regionalna kancelarija Beograda dobila svoju prostoriju u centrali IKS u Knez Miloša 9. Po istom modelu ćemo se baviti i ostalim regionalnim kancelarijama u Subotici, Novom Sadu, Kragujevcu, Valjevu, Čačku, Kraljevu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici.

Sa podizanjem intenziteta i kvaliteta rada u regionalnim kancelarijama direktno utičemo na realizaciju našeg drugog najvažnijeg zadatka - približavanje članstvu, da svaki licencirani inženjer može na "licu mesta", u svom neposrednom okruženju da vidi i oseti da je njegova strukovna i staleška organizacija uz njega. Dakako i on sa njom. Treći važan zadatak je da uspostavimo punu saradnju sa resornim ministarstvom, bez obzira kako bude izgledalo i ko mu bude na čelu. Moram priznati da je IKS i u prethodnom periodu uložila ogroman napor na realizaciji ovog zadatka, ali nisu napravljeni ozbiljniji pomaci. Samo da podsetim da je visina članarine odobrena tek na isteku 2006. godine, iako je u Ministarstvo stigla odmah posle Skupštine koja je održana u aprilu. Mnogo meseci smo čekali i na odobrenje Statuta,... I da ne nabrajam. U okviru ovog zadatka očekuje nas i poboljšanje saradnje sa lokalnim vlastima, sa gradskim upravama, a to će biti prevashodni zadatak regionalnih kancelarija. Četvrti zadatak koji smo sebi postavili je promena i poboljšanje naših dokumenata, između ostalog i Statuta, kako bismo stvorili situaciju da se razdvoje funkcije predsednika UO i predsednika IKS. Možda je ovo "spajanje" funkcija imalo opravdanja na početku, kada smo konstituisali organizaciju, ali se i pokazalo da je veoma mnogo obaveza i odgovornosti "palo" na jednog čoveka. Naravno, ništa nećemo "lomiti preko kolena", ali ćemo se ozbiljno pozabaviti ovim problemom, kako bismo ga razrešili na optimalan način, a to znači da se akcije i aktivnosti Komore, njena efikasnost, ubrzaju i podignu na viši nivo kvaliteta. Peti segment naše aktivnosti biće otvaranje i osvajanje što većeg prostora u medijima (štampanim, elektronskim, javnim tribinama) kako bismo svoj rad predstavili najširem auditorijumu, ali i svim našim članovima. Šesti, prioritetni, zadatak je dalji razvoj međunarodne saradnje, koja je u prethodnom periodu bila izuzetno dobra. Baš zbog toga hoćemo da budemo što aktivniji u Evropskoj asocijaciji inženjerskih komora (European Council of Engineers Chanberg ECEC) u kojoj smo članovi od 2005. godine, kao i da intenziviramo, što češćim susretima i izmenom iskustva, sa inženjerskim komorama u neposrednom okruženju.

Kada ste pomenuli međunarodnu saradnju, kako je kotirana IKS u ECEC i da li postoje konkretni projekti na međunarodnom planu?

Za razliku od 2005. godine kada smo postali član ECEC, sada smo posle razdruživanja sa Crnom Gorom, postali punopravni član sa pravom glasa u ECEC. Svi su u ovoj evropskoj asocijaciji svesni snage koju poseduje naša Komora. Jedan od problema koji će se rešavati u narednom periodu je određivanje odnosa prema svršenim studentima po Bolonjskoj deklaraciji. Tu moramo imati iste stavove kao i druge članice ECEC. Od konkretnih projekata upravo se sprema naša delegacija u sastavu: dr Jovan Despotović ispred regionalne kancelarije Beograd, Srđan Kolaković ispred regionalne kancelarije Novi Sad, Mirko Petrović član UO i Gabor Silađi ispred regionalne kancelarije Subotica, da poseti Segedin 22. i 23. maja u okviru zajedničkog projekta odbrane od poplava na Tisi.

Kako vidite saradnju IKS sa savezima i strukovnim udruženjima?

Svi članovi IKS su pre njenog osnivanja bili, a i sada su, članovi Saveza inženjera i tehničara Srbije. SITS je šira strukovna organizacija, koja obuhvata i druge inženjerske struke, koje nisu u neposrednoj vezi sa projektovanjem i građenjem objekata, kao recimo udruženje za naftu i derivate nafte, motorna vozila i tako dalje. Pored toga članovi SITS-a su i tehničari, koji nisu članovi IKS. Zato smo i Zakonom o planiranju i izgradnji, a ne Zakonom koji reguliše udruživanje građana, i napravili našu organizaciju koja će štititi prava ali i uvesti odgovornost u oblast planiranja, projektovanja i izgradnje objekata. Uostalom to je pokazala i praksa u svim razvijenim evropskim zemljama, da su Inženjerske komore neminovnost. Dobra je bila izmena u Zakonu, po kojoj su i inženjeri sa višom školom postali članovi IKS, i time preuzeli svoj deo odgovornosti. Da budem konkretan, želimo samo saradnju i da kroz dijalog rešavamo sva otvorena pitanja, a to su zakup prostorija i stručni ispiti. Kao što znate, i mi smo se zalagali da IKS bude pod istim krovom sa svim ostalim inženjerima i tehničarima i to nas sada košta oko 10 miliona dinara godišnje. Naime tolika nam je kirija koju plaćamo Savezu inženjera i tehničara Srbije (SITS). Sigurno je da prostor koji sada koristi Komora vredi toliko, ali postavlja se pitanje čiji smo sada mi, da li smo članovi SITS-a ili smo stranci kao i sva preduzeća koja su iznajmila/zakupila poslovni prostor u toj zgradi?

Što se stručnih ispita tiče, nemamo ništa protiv da SITS to obavlja, ali moraju se tačno znati planovi i programi stručnih ispita i da se oni permanentno inoviraju. Ono što IKS mora odmah da uradi je da pomogne da se razreši problem nastao u Savezu građevinskih inženjera i tehničara Srbije (SGITS). Nikakve podele između tehničara i inženjera u građevinarstvu sada nisu potrebne. Mi ćemo prihvatiti sve one organizacije koje će se registrovati ali je besmisleno da se članovi IKS pojave u dve strukovne ortganizacije.

Kakva je saradnja Inženjerske komore Srbije sa Privrednom komorom Srbije?

Kao što znate, članovi naše organizacije su pojedinci, a ne firme. Zato moramo da imamo dobru saradnju sa Privrednom komorom Srbije i posebno sa Udruženjem za građevinarstvo, IGM i stambenu privredu na čijem čelu je Miroslav Brković, predsednik Upravnog odbora Građevinskog preduzeća "Ratko Mitrović", a posebno dobar kontakt i saradnju imamo sa Anđelkom Kovačevićem, potpredsednikom PKS za međunarodne odnose. Na primeru poštovanja minimalnih cena u projektovanju objekata visokogradnje to se najbolje vidi. Mi ćemo sigurno preduzimati mere protiv naših članova koji se ne budu pridržavali cenovnika minimalnih cena, ali kada ponude i ugovore potpisuju pravnici ili ekonomisti direktori građevinskih preduzeća, onda to isto mora da učini i PKS. Posebno pitanje su licence za sama preduzeća. Na tome se mora još puno raditi da bi se uveo potpuni red u ovu našu oblast. Potpis za sliku: Iako smo Komora pojedinaca, trudićemo se da uspostavimo što bolju saradnju sa Privredno komorom Srbije.

<<< Nazad na sadržaj
 
16. septembar 2019.