Savez građevinskih inženjera i tehničara Srbije (SGITS), osnovan 1890. godine kao "Prvo srpsko indžilirsko drustvo", poslednjih
nekoliko godina imalo je unutrašnjih smetnji u radu i neregularno stanje, održao je 14. decembra u Svečanoj Sali Građevinskog
fakulteta u Beogradu, Izbornu Skupštinu na kojoj je za predsednika izabran Anđelko Kovačević, dugogodišnji rukovodilac u
"Energoprojektu", trenutno potpredsednik Privredne komore Srbije zadužen za međunarodne odnose.
Izborna skupština, koja je okupila više od 80 članova esnafskog udruženja, imala je osnovni zadatak da donese novi Statut i izabere
nove organe Saveza, a pre svih predsednika koji će na pravi način zastupati interese 30.000 srpskih inženjera i tehničara. Taj zadatak
je obavljen brzo i efikasno, pa sada novom rukovodstvu ostaje da prvo sanira veoma teško stanje u kome se nalazi SGITS, a onda i da
mnogo više učini na reafirmaciji struke i poziva.
Govoreći o radu SGITS-a u prethodnom periodu, Pero Mrgud, član predsedništva, kao najvažnije rezultate označio je održavanje dve
Konferencije građevinara Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, organizovanje polaganja stručnih ispita, velikog broja seminara, stručnih
prezentacija, okruglih stolova, međunarodne saradnje (Rusija i Grčka), izdavačke i publicističke delatnosti (časopis "Izgradnja",
publikacije, priručnici...). Reagovao je dr Dragan Arizanović, konstatacijom da "samo blagonakloni mogu dati pozitivnu ocenu
prethodnom vremenu, pa je najbolje sve prethodno zaboraviti i okrenuti se budućem vremenu", a prva stvar koju novo rukovodstvo mora
da uradi je donošenje globalne strategije razvoja SGITS-a za narednih pet godina, a u okviru nje strategijske ciljeve i politiku
realizacije tih ciljeva. Međutim, ocena "da sve prethodno treba zaboraviti", nije prihvaćena, jer su pobrojane aktivnosti SGITS-a
značajno uticale na mnoge događaje u društvu, od formiranja ministarstva građevina, preko donošenja zakona, do stvaranja
Inženjerske komore Srbije, istakli su Velibor Pecija i Ljiljana ?oković. Ipak, svi su se složili da je nezdravo stanje u SGITS-u,
izazvano sitnosopstveničkim interesima pojedinih članova predsedništva, predugo trajalo i da je konačno prekinuto izborom novog
rukovodstva i donošenjem Statuta.
U raspravi koja je otvorena pre usvajanja novog Statuta SGITS, uvodne napomene je dao dr Miško Gunjača, rekavši da su se trudili da
naprave moderan esnafski dokument koji korespondira sa sličnim organizacijama u svetu, ali vodi računa i o korenima, pa su na
kreativan način koristili i prvi dokument ove staleške organizacije iz 1890. godine, koji se tada zvao - Ustav. Ključne odredbe
novog Statuta su 13. i 16. član, koje donosimo u celini.
"Radi ostvarivanja ciljeva i zadataka, i u skladu sa programom rada, SGITS može da obavlja sledeće delatnosti: izdavanje knjiga,
brošura i drugih publikacija; izdavanje časopisa i sličnih periodičnih publikacija; ostale aktivnosti u vezi sa štampanjem; delatnost
putničkih agencija i turoperatora; izgradnja baza podataka; istraživanje i eksperimentalni razvoj u tehničko-tehnološkim naukama; ostali
sudski poslovi (usluge sudskih veštaka i drugo); konsalting i menadžment poslovi; priređivanje sajmova; ostale usluge reklame i
propagande; obrazovanje odraslih i ostalo obrazovanje; delatnost strukovnih udruženja (udruživanje u okviru profesije i tehničkih
oblasti, uključujući i udruženja specijalista angažovanih u naučnoj delatnosti); delatnost sindikata - prikupljanje članarina i
zastupanje inženjera. Za obavljanje delatnosti i pružanje usluga SGITS može osnivati preduzeća, agencije i slično, sa drugim pravnim i
fizičkim licima u zemlji i inostranstvu. SGITS može ostvarivati i druge oblike poslovno-tehničke i druge saradnje, kada je to u
njegovom interesu, odnosno, u interesu članstva. Aktivnosti i poslovi SGITS odvijaju se kroz profesionalni i volonterski rad". (član 13).
"Specijalizovana udruženja, odnosno društva iz oblasti građevinske struke su pridruženi članovi SGITS kada za to izraze interes i prihvate Statut i Kodeks. (član 16).
Jednoglasnom odlukom za predsednika je izabran Anđelko Kovačević, kome će pomagati šestorica potpredsednika: prof. dr Mihailo Đurđević,
dr Goran Đirović, mr Pero Mrgud, Zoran Stanković, Živojin Vujanović i Stojan Čolakov. Na isti način, a o znači ednoglasno, izabran je
Nadzorni odbor (Svetislav Sinđelić, Velja Andrić i Ljubomir Lazić) i Sud časti (Velibor Pecija, Dragan Šumarac, Miroslav Bukvić,
Radovan Vujović I Dragan Vukićević), dok je od 40 članova Upravnog odbora izabrano tridesetak muškaraca i žena.
|
Odštampaj