| :: Naslovna strana > Glasnik broj 5 > Meridijani - Austrijska Komora ne prihvata "bečelore" |
MERIDIJANI |
 Odštampaj
|
|
Dani Inženjerske komore Austrije - Beč, 28. septembar Austrijska Komora ne prihvata "bečelore" - Dragomir Acović - |
|
|
U Beču je 28. septembra 2006. godine održan skup austrijskih inženjera, članova tamošnje Komore, instruktivan (i lekovit!) po sadržaju i angažovanosti učesnika.
Gotovo sve teme o kojima se izlagalo i diskutovalo spadaju u oblasti problema koje inženjeri dobro poznaju, po dobru ili zlu, ali je za uši dvojice prisutnih predstavnika Inženjerske komora Srbije (arh. Acović i arh. Leko) posebno ugodno i zanimljivo bilo čuti osvrte austrijskih kolega na tri teme koje, mada nejednako po intenzitetu, imaju i za nas posebnu važnost. Da ne okolišimo, te tri teme, sasvim uprošćeno, su sledeće: prva, šta raditi sa posledicama aktuelne reforme visokog školstva, popularno nazvane Bolonjskom deklaracijom, druga, kako se postaviti prema evidentno izmenjenim karakteristikama klime i godišnjim I sezonskim prosecima na osnovu kojih se vrše odgovarajući proračuni i energetski bilansi I treća, kako zaštititi interese i prava inženjera u situaciji kada se tehnička dokumentacija, pre svega ona koja se u skladu sa zakonskim propisima arhivira kao pravni etalon, formira u elektronskom vidu. U pogledu prve teme, izraženo je potpuno nezadovoljstvo dometima i očekivanim posledicama primene Bolonjske deklaracije u oblasti inženjerstva. Među učesnicima skupa moglo se čuti veoma snažno raspoloženje da se licima obrazovanim po novom modelu, a u kategorji nediplomiranih inženjera, dakle, "bečelorima" (bachelor), ne prizna pravo članstva u austrijskoj Inženjerskoj komori. Jasno je izneta stručna i profesionalna sumnja da se može definisati mesto i uloga nediplomiranih inženjera u praksi, ali je propis već supio na snagu i nezadovoljstvo stručnih krugova zgleda da je u političkim sferama i među pristalicama ovako zamišljene reforme ostalo bez ikakvog odziva. Druga tema je otvorila više pitanja, među kojima i neophodnost izmene propisa i standarda na osnovu kojih se planiraju energetski bilansi, kao i ključni problem alternativnih i kompatibilnih izvora energije. Naime, merenja sprovođena tokom poslednjih deceniju i po jasno su ukazala na razliku između prosečnih normi i stvarnih temperaturnih oscilacija kao posledica fenomena ukupnog zagrevanja naše planete, s tim što su lokalno najveće razlike registrovane u alpskom pojasu austrijske teritorije. Sledstveno, energetski bilansi izvedeni po važećim propisima izazivaju u stvarnosti nepotrebno povećanje utroška energenata i značajno finansijsko opterećenje u fazi investicija i korišćenja objekata. Treća tema je naširoko raspravljana, za reč se javio veliki broj diskutanata, ali nije ponuđeno nikakvo plauzibilno rešenje. Problem je lociran pre svega u domenu očuvanja trajnosti i nepromenljivosti arhiviranih podataka, što otvara pitanje ažuriranja tehničke pristupač nosti baze podataka po isteku određenog vremena. Ažuriranje, naime, može da znači pravo i mogućnost tehničkog osoblja u institucijama zaduženim za arhiviranje tehničke dokumentacije da mogu pristupiti "zaključanim" podacima, čime se otvara mogućnost neovlašćenog intervenisanja u fajlovima i bazi podataka arhiviranog dokumenta, a sa potencijalno opasnim i teškim posledicama po odgovorne inženjere koji su projekat realizovali i overili. Skup nije donosio bilo kakve obavezujuće zaključke ili preporuke, ali je omogućio veoma široku i kompetentnu razmenu iskustava i stavova, što je zna- čajna i korisna praksa, koju bi trebalo intenzivno negovati I ta praksa nam se čini značajnom i korisnom. |
|
| Pročitajte iz oblasti "Meridijani" i: | |
| <<< Nazad na sadržaj | |