Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 4 > Povod za stav - Komentar na segment legalizacija
 
POVOD ZA STAV
Odštampaj
 
Komentar na segment legalizacija
- Ante J. Terzić -
 
U komentaru ću se uglavnom osvrnuti na segment "Legalizacija izvedenih objekata visokogradnje izgrađenih, odnosno rekonstruisanih bez građevinske dozvole".

U osnovnom zakonu je ovaj segment obuhvaćen u odeljku XI (Prelazne i završne odredbe), dok je u Dopuni to nedefinisano i nedorečeno.

Naime, u Dopuni su svi članovi iz Osnovnog zakona redovno propraćeni sve do broja 170, a onda se pojavljuju novi članovi od 47. do 53. za koje se ne zna da li menjaju neke članove iz Osnovnog zakona ili predstavljaju nove članove iz Dopune, što nije posebno naglašeno.

Zapazio sam da je član 160. iz Osnovnog zakona, po sadržini, sličan članu 48. iz Dopune, a da to nije naglašeno kao zamena članova.

Slična situacija je i sa članovima 161. i 162. sa članovima 49. i 50.

komentar Mislim da ovaj segment, koji je vrlo bitan za oko 400.000 nelegalnih objekata, nije dovoljno preciziran ni u Osnovnom zakonu, a Dopunom je još više zamršen.

Dosadašnja praksa u protekle tri godine je pokazala koliko u ovom segmentu ima nedefinisanosti jer je Zakon različito tumačen i primenjivan od opštine do opštine. Različito je primenjivan počev od cene prijave do izrade projekata izvedenog objekta. Neke opštine su tražile samo skice, a druge Glavne projekte sa svim instalacijama, pa čak i gromobranske instalacije.

Komentare na Zakon i Dopunu sistematizovao bih po materiji i redosledu datom u članovima 48. i 50. Dopune Zakona.

U roku od šest meseci može se uz prijavu dostaviti geodetski snimak sa skicom parcele, ali dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, odnosno pravu svojine na objektu, odnosno pravu korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu, nije moguće ni u 50 odsto slučajeva u Srbiji, odnosno, 90 odsto slučajeva u naselju Kaluđerica. Nije moguće zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa.

Kaluđerica je specifičan slučaj gde su nerešeni imovinsko-pravni odnosi glavni kamen spoticanja za legalizaciju objekata. Naime, u ovom najvećem divljem naselju u Evropi, godine 1977. zabranjen je promet zemljištem tako da od tada nijedan plac nije mogao sudski da se prevede, a to znači ni oko 90 odsto kuća koje treba legalizovati, odnosno njih oko devet hiljada.

Prema postojećim zakonima ovaj uslov za legalizaciju ne može se rešiti ni za nekoliko godina, a kamoli za šest meseci, odnosno za još preostala četiri meseca.

Mislim da ovaj problem nisu rešili ni Osnovni zakon ni Dopuna.

Mislim da bi trebalo iznaći neke mogućnosti skraćenog postupka oko rešavanja ovog problema, bilo u obliku nekog zakona ili odluka.

Verujem da takva rešenja postoje, jer mi logika nalaže da neko koji živi više od 10 godina na nekoj građevinskoj parceli i za nju plaća porez na korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, plaća struju, iznošenje smeća, i tako dalje, istovremeno je i posednik parcele, posebno što svi oni imaju interne ugovore sa bivšim vlasnicima, koje nisu mogli da ozvaniče u sudu zbog zabrane prometa.

Dalje, predviđeno je da opštinska uprava obavesti vlasnika objekta o njegovom statusu u roku od 90 dana. Rok je prekratak, bar što se Kaluđerice tiče, jer bi svakog dana trebalo obraditi oko 100 predmeta (9.000 objekata/90 dana), pogotovo što ne postoje urbanistički projekti već se odluke o mogućnosti uklapanja objekta moraju donositi na osnovu privremenih pravila građenja (privremena pravila građenja traju još 10 meseci - član 52. Dopune).

Rok od 90 dana za izradu projekta izvedenog objekta je takođe pekratak, jer intenzitet od 100 projekata na dan ne bi mogle da isprate, to jest samo Kaluđericu, sve projektantske organizacije Beograda. Što se tiče kapaciteta projektantskih organizacija praksa je pokazala, u protekle tri godine otkako je usvojen Osnovni zakon, da veće projektantske kuće nisu uopšte zainteresovane za ovu vrstu projektovanja, nešto zbog prirode investitora, nešto zbog niske cene projekta i velike administracije koje bi firme imale.

Na taj način raspoloživi kadar licenciranih ljudi je više nego prepolovljen.

Zakonom je predviđeno da projekte mogu raditi samo ovlašćene firme, kojih nema toliko da pokriju ceo posao od 400.000 objekata u roku od 90 dana.

Zakonom je predviđeno da arhitektonsko-građevinski deo mogu raditi samo diplomirani arhitekti i diplomirani građevinski inženjeri konstruktivnog smera.

Dopunom zakona je omogućeno inženjerima (Viša tehnička škola) da mogu obavljati odgovorne poslove samo u izvođenju, ali ne i u projektovanju.

U Inženjerskoj komori Srbije dobio sam informaciju da oni neće izdavati licence za inženjere. Sa druge strane diplomirani građevinski inženjeri hidrotehničke struke i na fakultetu i u praksi su imali kontakta sa objektima visokogradnje pa bi ovaj deo projekata mogli uspešno obavljati.

Isto tako i građevinskim inženjerima (viša škola) bi trebalo dati licencu za izradu ovih projekata.

Na ovaj način bi se povećao broj izvršilaca, bar privremeno rešilo pitanje zapošljavanja kadrova, a legalizacija ubrzala.

Ovaj posao bi trebalo da iznese zaposleni kadar, kao honorarni posao, nezaposleni i penzioneri. Svi bi oni morali da to obave preko ovlašćenih firmi, što dodatno usporava i komplikuje posao, pa bi trebalo predvideti mogućnost da se projekat prihvata samo overom licenciranog projektanta.

Ako je do poreza, može se oporezovati svaki projekat pri prijemu istog na pregled od strane opštine ili preko posebne državne institucije.

Dopunom zakona (član 49), predviđeno je da ministar nadležan za poslove građevinarstava bliže propiše sadržinu i način izrade projekta izvedenog stanja, što bi trebalo učiniti što pre, kako bi proces izrade projekata započeo. Naime, treba očekivati da ni investitori, ni projektanti, ni opštine neće prići poslu dok se ne donese novi pravilnik, jer su najavljivana velika pojednostavljenja, a samim tim smanjenja cene projekta i jednostavnije procedure odobravanja istog. Možda bi u okviru ovog pravilnika mogli da se ugrade i uslovi vezani za licenciranje i overavanje projekta od strane licenciranog projektanta, umesto firmi.

Moj stav je, kao zaključak, da bi za ovaj segmet legalizacije, u okviru Zakona o planiranju i izgradnji, trebalo uključiti, pored arhitekata i sve licencirane diplomirane građevinske inženjere za visokogradnju (konstruktivce i hidraše), trebalo bi dati licence i građevinskim inženjerima, uz ograničenje spratnosti i površine i ogradu da to VAŽI SAMO za legalizaciju objekata.

Takođe bi trebalo uvažiti da se projekti prihvataju sa overom licenciranog projektanta.

Ante J. Terzić, dipl. građ. inž.

Pročitajte iz oblasti "Povod za stav" i:

<<< Nazad na sadržaj
 
12. novembar 2019.