Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 4 > Godišnjice - Tek danas ljudi mogu da shvate i razumeju Tesline ideje
 
GODIŠNJICE
Odštampaj
Beseda dr Nikole Hajdina, predsednika SANU, na Svečanoj akademiji povodom 150 godina od rođenja Nikole Tesle

Tek danas ljudi mogu da shvate i razumeju Tesline ideje
- Dr Nikola Hajdin -
 
Čudesno je to što je Nikola Tesla zavoleo i udubio se u tehniku, iako za to nije imao ni oslonac u tradiciji, ni primere oko sebe koji bi ga inspirisali. Kao da je želja da se bavi tehnikom potekla iz neke nepoznate dubine njegovog bića, jer sve što je stvarao i izumeo nosilo je jedan specifični pečat retke individualnosti i originalnosti.

Trojica velikih naučnika i mislilaca srpskog roda spadaju u sam vrh svetske nauke: Mihailo Pupin, Milutin Milanković i Nikola Tesla koji su zadužili čovečanstvo, svaki na svoj način, za sva vremena, ali sa gledišta ljudskih potreba i sposobnosti da sagleda budućnost Nikoli Tesli pripada izuzetno mesto. Velika dela koja je Nikola Tesla ostvario na polju elektrotehnike nastajala su uporedo sa razvojem nauke o elektricitetu sa kraja XIX i početkom XX veka. Prvi veliki podvig "svetskih razmera" bilo je Teslino otkriće obrtnog magnetnog polja i čudesno jednostavnog indukcionog motora koji je omogućio primenu polifaznih naizmeničnih struja i prenos električne energije na, do tada, nezamislivu daljinu. Ono što je izuzetno retko u potonjem burnom razvoju elektrotehnike, i danas je Teslin polifazni sistem i indukcioni motor prisutan svuda oko nas: trofazni dalekovodi rasprostrti su po kontinentima kao paukova mreža i prenose električnu energiju od hidroelektrana, termoelektrana (uključujući i nuklearne elektrane), vetro-elektrana, i sunčanih "elektrana" do svake tačke na zemljinoj kugli. Na velikim daljinama za prenos koriste se milionski naponi, a u primeni to su naponi reda stotinak volti.

tesla Gotovo sve elemente polifaznog sistema proizvodnje, prenosa i korišćenja razradio je Nikola Tesla u nekih četrdesetak patenata. Kada je 1917. godine Nikoli Tesli uručena Edisonova medalja, Berend je izrekao čuvene reči: Još od pojave Faradejevog dela "Eksperimentalna istraživanja o elektricitetu", nijedna velika eksperimentalna istina nije bila kazana tako prosto i tako jasno kao što je to bio opis Teslinog otkrića proizvodnje i iskorišćavanja višefaznih i naizmeničiih struja. Onima koji su došli posle njega on nije ostavio ništa da dopune. Njegov rad obuhvatao je čak i nacrt jedne matematičke teorije... Teslin izum obrtnog magnetnog polja uneo je revoluciju u gradnji motora i to ne samo obrtnih motora, već i takozvanih linearnih motora koji imaju razne primene od onih za pokretanje kliznih vrata do ekspresnih vozova koji lebde iznad jedne šine koja igra ulogu kratkospojenog rotora obrtnih motora. Takvi vozovi još uvek su u domenu budućih vozova i danas ih je mali broj u praktičnoj primeni.

Teško je nabrojati mesta gde se ugrađuju indukcioni motori, a još manje moguće proceniti njihov ukupan broj. Savremeno domaćinstvo ima desetak motora ugrađenih u razne kućne aparate (kao što su mašine za pranje rublja i posuđa, ventilatori, frižideri, kaloriferi, kosilice za travu, pumpe za vodu i sl,). U industriji ovi motori pokreću praktično sve mašine radilice od najmanjih do onih koje melju kamenje i imaju dimenzije velike sobe! Od prvih Teslinih motora naizmenične struje do današnjih velika je razlika u dimenzijama, odnosu težine i snage, ali to je posledica primene boljih materijala i optimizacije konstrukcije, a ne promene tehničke koncepcije koja je ostala onakva kako je Tesla postavio pre više od sto godina. Teslina je zasluga i za nove višefazne transformatore koji i danas liče na one iz Teslinog doba. I danas se namotaji svih većih transformatora potapaju u ulje koje služi za hlađenje i kao izolator u namotajima visokonaponskih transformatora, isto onako kako je to Tesla predložio i eksperimentalno potvrdio pre više od sto godina. Takođe, čitav niz raznih prekidača sa uljem i komprimovanim vazduhom datiraju iz Teslinih osnovnih istraživanja.

Još u toku objavljivanja izuma u oblasti elektroenergetike, Tesla je počeo da se bavi naizmeničnim strujama, viših frekvencija od onih primenjenih u elektroenergetici. Sa neverovatnom energijom i brzinom ušao je u potpuno novu i nepoznatu oblast gde je ubrzo napravio nove alternatore struja visokih frekvencija i realizovao nove izvore svetlosti. Za neobično kratko vreme otvorio je novu oblast istraživanja naizmeničnih struja i otkrivao njihove velike mogućnosti za dobijanje ekonomičnog svetla u cevima sa razređenim gasom, kao i njihove mogućnosti za primene u industriji i medicini, a nadasve i najvažnije, za bežični prenos električne energije koja je krčila put radiotehnici. Danas se ne čudimo brojnim izvorima svetla i znamo da je električno osvetljenje oblast bez koje se ne može zamisliti život savremenog čoveka. Znamo da električna sijalica ima korene u Edisonovom izumu sijalice sa ugljenim vlaknom, ali svi ne znamo da je moderno osvetljenje sa raznoraznim fluorescentnim cevima začeto i razvijeno do praktične primene od Nikole Tesle 1890-ih godina.

Prvi generator visokofrekventnih struja Tesla je patentirao kao izvor za pogon bešumnih lučnih lampi! Zatim je usledio i patent novog i dalekosežnog otkrića varničnog generatora sa Teslinim transformatorom bez gvožđa. Danas ovu napravu srećemo na bezbroj mesta: od onih u automobilu za paljenje smeše u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, do onih u svakom radio aparatu i svakoj radio stanici, u lakim izvorima napajanja u računarima i raznim elektronskim napravama, u avionima, brodovima, a da ne pominjemo i primene u brojnim vojnim uređajima i sistemima. Ideja modernog radija potiče iz jednog Teslinog govora koji je održao u Americi 1893. godine, a objavio u dva patenta iz 1897. godine. Kada se u svetu pročulo da je italijanski izumitelj Markoni 1896. godine patentirao osnovni koncept radija, Tesla je već imao ono što je, u stvari, osnova rada svakog radija danas: ne samo da je koristio generator na bazi svog "Teslinog transformatora" i povezao ga sa antenom i uzemljenjem, čime je ostvario da radio stanica radi na određenoj talasnoj dužini, već je izumeo i prijemnik koji koristi dva rezonantna kola - jedno otvoreno antensko i drugo prijemno, koristeći rezonansu za selektivni prijem. Markonijev prijemnik i predajnik iz tog doba nisu imali ni jedan od ovih bitnih elemenata da bi postali savremeni radio.

Jedna značajna činjenica koja ide u prilog velikoj Teslinoj ulozi u razvoju savremenog radija i telekomunikacija je njegov proglas ciljeva Svetske radio stanice koju je pokušao da sagradi na Long Ajlendu. Tesla je, pre više od sto godina, planirao da uvede nove primene radija u telekomunikacijama koje, u svakom detalju, nisu ni do danas sasvim ostvarene. A kako je to zvučalo ljudima pre sto godina, teško je i zamisliti. Kada je Tesla govorio novinarima da će svaki čovek moći da ima malu kutijicu koja će ga povezivati sa svakim drugim u svetu, novinari su ga ismevali. U tom periodu i Tesla je sve više izgledao ljudima onoga doba kao neki fantasta. Malo je bilo onih koji su u njegovim rečima prepoznavali budući svet koji im je Tesla lansirao. Bila je to sudbina čoveka koji je od tada bio imenovan kao "nenadmašni genije", "čovek koji je izumeo dvadeseti vek", "čovek van svog vremena", "genije elektriciteta", itd.

Danas ljudi mogu da shvate i razumeju Tesline dalekosežne ideje i pun značaj njegovih otkrića u oblasti proizvođenja, prenosa i korišćenja električne energije, njegovih izuma i vizija za primene struja visokih frekvencija u radiju, industriji, medicini. Kada više nije imao podrške u ostvarivanju svetskog radio sistema, Tesla se prebacio na područje mašinstva i u nekoliko godina stvorio niz originalnih pumpi, turbina i raznih naprava hidraulike. Osnovni cilj bio mu je da stekne sredstva i nastavi rad na razvoju bežičnog prenosa energije, ali to, na žalost, nikad nije ostvario. Kao znak priznanja za svoje stvaralaštvo, Tesla je dobio niz počasnih doktorata i medalja još tokom života, a naročito u povodu 80. godišnjice rođenja, kada je održan veliki međunarodni skup u Jugoslaviji i osnovano Društvo Nikola Tesla, čiji je cilj bio osnivanje Instituta "Nikola Tesla" u Beogradu.

Posle Tesline smrti, velika proslava održana je povodom obeležavanja 100 godina od njegovog rođenja (1956.), kada je otvoren Muzej Nikole Tesle u Beogradu i objavljena odluka o proglašenju jedinice magnetne indukcije "Tesla", koja je postala izvršna 1961. godine. Oktobra ove godine održaće se VI međunarodni simpozijum "Nikola Tesla" u organizaciji Vlade Republike Srbije, Srpske akademije nauka i umetnosti i niz drugih institucija. U sklopu simpozijuma u SANU se priprema treća velika izložba o životu i delu Nikole Tesle.

Srpska akademija nauka i umetnosti kao ustanova dugog trajanja imala je u svojim redovima niz svetskih veličina iz oblasti nauke i umetnosti i time svakako možemo da se ponosimo. Trojica velikih naučnika i mislilaca srpskog roda spadaju, po mom mišljenju, u sam vrh svetske nauke. Mihailo Pupin, Milutin Milanković i Nikola Tesla zadužili su čovečanstvo, svaki na svoj način, za sva vremena. Sa gledišta ljudskih potreba i sposobnosti da sagleda budućnost Nikoli Tesli pripada izuzetno mesto.

Proći će još mnogo vremena a niz stvari koje je izumeo Tesla ostaće i dalje deo naše civilizacije i sećanje na njega neće se nikad ugasiti poput sijalice koja nas osvetljava. Mi smo ponosni na našeg najvećeg Srbina koji je mnoge od nas inspirisao na rad i kreativnost i želimo da se to prenese i na mlađe koji tek dolaze i koji treba da upoznaju grandiozno delo Nikole Tesle.

Divljenje u nekoliko reči
U svojoj besedi na Svečanoj akademiji povodom veka i po od rođenja Nikole Tesle, profesor Hajdin, koji i sam pripada uskom krugu stvaralaca srpskog porekla koji su ostavili planetarni trag, krenuo je od početka, od pozdravljanja prisutnih, od "časti i zadovoljstva", odnosno, od osnovnih biografskih podataka velikog naučnika. Rođen u Smiljanu 10. jula 1856. godine, u domu plemenitog srpskog pravoslavnog sveštenika Milutina Tesle i majke Đuke, rođene Mandić, koja je, mada nepismena, poznavala tradicije svoga naroda i imala veliki uticaj na mladog Nikolu. Vaspitavala ga je da bude plemenit i duboko napojen tradicijama svoga naroda. Nikola je tvrdio da je od majke nasledio izumiteljski dar, a divio se ocu, vrsnom govorniku i poznavaocu dela svetskih pisaca i filozofa. Odgajan u takvoj sredini mladi Nikola je već u ranoj mladosti mnogo saznao o svetu iz knjiga u biblioteci oca Milutina i do kraja života to mu je bila potpora da izdrži sva iskušenja, pobede i poraze u životu, koji je sam on opisao kao "treperenje između blaženstva uspeha i agonije neuspeha".

<<< Nazad na sadržaj
 
20. septembar 2019.