Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 4 > Krupan plan - Prva iskustva u jubilarnoj godini
 
KRUPAN PLAN
Odštampaj
Prof. dr Đorđe Vuksanović, dekan Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Prva iskustva u jubilarnoj godini
- Radoš O. Dragutinović -
 
Građevinski fakultet Beogradskog univerziteta ovog će decembra obeležiti 160. godinu postojanja pošto je daleke 1846. godine, 19. juna, knjaz srpski Aleksandar Karađorđević, potpisao ukaz o ustanovljavanju "Indžinirske škole" u Beogradu. Razvojni put visokoškolske ustanove na Bulevaru kralja Aleksandra ovako je tekao: od Indžinirska škola (1846), preko Tehničkog fakulteta Velike škole (1863), te Građevinskog odseka Tehničkog fakulteta Univerziteta (1905) i Građevinskog fakulteta Tehničke velike škole (1948) do Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (1954).

Građevinski fakultet u Beogradu najstarija je visokoškolska ustanova koja je za 16 decenija izškolovala blizu 11.000 diplomiranih inženjera, odnosno, građevinsku struku, nauku i kulturu podigla na svetski i evropski nivo. Veoma važnu i značajnu ulogu imao je i pri osnivanju, utemeljenju i svim dosadašnjim akcijama i aktivnostima Inženjerske komore Srbije. Zato je bilo sasvim prirodno da za intervju zamolimo prvog čoveka građevine, dekana dr Đorđa Vuksanovića.
"Definitivno smatram da je Inženjerska komora bila neophodna esnafu i mnogo ranije kao jedno strukovno udruženje svih inženjera koji deluju na polju investicione izgradnje", rekao je na početku razgovora dekan Vuksanović. "Samo formiranje i zakonski osnov koji je pronađen u Zakonu o planiranju i izgradnji je neobično važan za stručnu, profesionalnu i esnafsku promociju velikog broja inženjerskih struka. Istini za volju, ja lično se nisam mnogo uključivao u proces formiranja Komore, a s obzirom da sam dekan Građevinskog fakulteta postao, nekako odmah po njenom formiranju, nisam dovoljno pratio rad, jer sam bio izuzetno zauzet na ovom radnom mestu. Postoje različita mišljenja o tome da li bi trebalo da postoje, kao negde u svetu, strukovna udruženja, na primer, posebno građevinski, arhitektonski, mašinski, elektrotehnički inženjeri ili je ovaj naš model dovoljno dobar, odnosno, moguć. To pitanje će se postavljati duži niz godina, a sasvim sam siguran da će vreme pokazati koji je model najbolji za našu društvenu situaciju. Naravno, trebalo bi gledati kako se ovaj problem rešava u svetu, kakva je svetska praksa, pa ga sa njom usaglasiti. Lično mislim, da je bilo bolje da je Inženjerska komora formirana na osnovu Zakona o komorama, ali pošto njega još uvek nema, očigledno je, da je iskorišćena jedina zakonska mogućnost. Da ponovim, Komora je bila neophodna i sa zakašnjenjem je formirana i sada je potrebno "u hodu" regulisati njen rad, akcije i aktivnosti".

Kako vidite i ocenjujete dosadašnju saradnju Komore inženjera i fakulteta kome ste na čelu?

djvuksanovic Naš fakultet, kao najstarija naučna i istraživačka institucija na polju građevinarstva i geodezije pružio je veliku podršku ne samo formiranju, nego i radu, jer je veliki broj naših profesora bio angažovan u raznim telima Komore od prvog dana. Uostalom, osnivačka i sve potonje skupštine događale su se u Svečanoj sali Građevinskog fakulteta.
Naravno, kao institucija koja školuje građevinske i geodetske inženjere ima nesumnjiv interes da im omogući, kasnije kroz aktivnost u Komori, pravilan stručni rad u njihovoj budućoj praksi i da se zaštite sva njihova prava, a da im obaveze budu proveravane preko pravila, institucija i tela Komore. Govorim o licenci koju bi trebalo da poseduju naši studenti koji su diplomirali i to je razlog za vrlo intenzivnu i dobru saradnju između Komore i Građevinskog fakulteta, odnosno, svih inženjerskih fakulteta čiji diplomirani studenti postaju potencijalni vlasnici licenci Inženjerske komore Srbije. Ovde moram da iznesem svoj lični stav koji je identičan stavu većine evropskih tehničkih univerziteta, da ne može dobiti licencu inženjer bez pet godina završenih studija.


Poslednje dve školske godine mnogo se govorilo o takozvanim "reformskim procesima na univerzitetima", odnosno, Bolonjskoj deklaraciji. Dokle se sa tim stiglo na Beogradskom univerzitetu, još pre na Vašem fakultetu?

Od 31 fakulteta Beogradskog univerziteta 28 fakulteta je prilagodilo svoj rad, svoje studije, Bolonjskoj deklaraciji. Građevinski fakultet je prvu generaciju, tako da kažem "bolonjskih studenata", upisao školske 2005/2006. godine. Prema Bolonjskoj deklaraciji nastava na fakultetima je organizovana po dva modela 3+2 ili 4+1, gde prvi broj predstavlja osnovne, a drugi diplomske studije, a naš fakultet je odabrao model 4+1. Znači, počeli smo da izvodimo nastavu po novom planu i programu po kome su svi predmeti jednosemestralni, fond časova je smanjen na 25 nedeljno. Međutim, pošto radna sedmica ima 40 časova, student je u obavezi da sam, individualno, kod kuće to odradi kroz učenje, studiranje, izradu seminarskih i grafičkih radova, i tako upotpuni svoje znanje.
Osnovna prednost novog načina studiranja je u tome da se tokom cele školske godine prati učešće studenata u nastavi preko kolokvijuma, parcijalnog ocenjivanja. Osnovna ideja je u tome da se realnije oceni učešće studenata u usvajanju znanja. Naime, student sada može tokom školske godine da skupi minimum 30, a maksimalno 70 odsto ocene.
Do sada smo imali ispitivanje "ex catedra", pa koliko se student snađe. Prve rezultate imaćemo u septembru, ali definitivno u nekim slučajevima, na nekim predmetima, ima značajnog poboljšanja. Ova situacija, usklađivanje nastave po Bolonjskoj deklaraciji, iskorišćena je da se predmeti malo pretresu, da se oslobode nekih nepotrebnih balasta, da se predmeti smanje, prilagode, modernizuju. Istovremeno je uveden i niz novih predmeta koje je, jenostavno, vreme zahtevalo, u smislu novih tehnologija...


Najčešći prigovor nastavi na državnim fakultetima jeste da ne "izbacuju menadžere", odnosno, moderne rukovodioce koji su kadri da realizuju složene i najsloženije projekte?

Kada sam došao na funkciju dekana, pre dve godine, inicirao sam, a Fakultet je snažno podržao moju ideju, da se otvori odsek za menadžment, tehnologiju i informatiku u građevinarstvu. Taj odsek je počeo da radi pre dve godine. Prvi diplomci će izaći ove godine. Činjenica je da mi iz raznoraznih razloga nismo imali taj odsek, mada smo shvatali potrebu školovanja inženjera za menadžerstvo, za menadžerski pristup poslu. Verujem da smo sada na pravom putu da izškolujemo i menadžere, baš onakve kakve praksa zahteva. Istovremeno je činjenica da se u školi ne može sve naučiti što se tiče upravljanja, rada sa ljudima, što su najteže i nasloženije kategorije posla. I do sada su naši inženjeri uspevali da kroz praksu postani dobri i odlični rukovodioci i organizatori, jer, kako ja mislim, taj menadžerski filing se dobija rođenjem, to je bez sumnje vrsta talenta, darovitosti, pa ako ga čovek (inženjer) nema, teško da ga može u školi dobiti. Moram i to da kažem - jako se mnogo namnožilo u Srbiji, tih menadžerskih fakulteta, ali objektivno to nisu menadžeri za građevinarstvo. Naši studenti, budući inženjeri, bez obzira što su na odseku za menadžment, tehnologiju i informatiku u građevinarstvu, podjednako slušaju predavanja (i polažu ispite) iz bazičnih građevinskih disciplina.
Znači, čuju i betonske i čelične konstrukcije, statiku konstrukcija, hidrauliku, hidrotehniku... Da bi vodili gradilište neophodno je to da znaju, da vladaju tim bazičnim disciplinama, uz znanje koje imaju oko organizacije i menadžerstva.
Znate šta, neko ko ulaže svoje pare i otvara gradilište zna da ipak tu mora da bude građevinski inženjer koji je izašao sa građevinskog fakulteta, jer ima bazično znanje.


Prosek studiranja na Vašem fakultetu je 10,8 godina. Zašto toliko dugo, odnosno, može li brže, bolje i kvalitetnije?

I ja sam čuo za takav podatak, ali odmah moram da kažem da nije tačan, odnosno, u poslednjih desetak godina se promenio nabolje, odnosno, ta dužina studiranja je smanjena za četvrtinu. Podatak da se građevina završava za bezmalo 11 godina datira odranije, kada je bilo znatno više kraćeg i dužeg prekidanja studija (znam primer da je čovek-kolega nastavio studiranje posle 23 godine), boravka u inostranstvu, ženidbi i udadbi, porađanja... Koliko ja imam uvid sada se u proseku studira između 7-7,5-8 godina. Naravno, reč je o deci koja nisu ni jednog trenutka prekidala studije, nisu radila, ženila se, bežala u inostranstvo, rađala. Naravno, i danas srećem svoje studente da rade u nekoj prodavnici, ostalo im par ispita, ali je sve to neka naša priča... Inače, na Fakultetu je trenutno oko 2.000 studenata upisano na sve godine studija.
I ove, kao i nekoliko prethodnih godina raspisali smo konkurs za 550 brucoša, od čega je 280 na budžetu, a 270 su samofinansirajući. Prijavilo se 508 kandidata, a upisalo se 427 - svih 280 sa budžeta i 147 samofinansirajućih koji plaćaju školarinu 85.000 dinara u tri rate (toliko je bilo i prošle godine). Inače, nema nikakve razlike između studenata sa budžeta i samofinansirajućih, svi sve zajedno slušaju, vežbaju, polažu... Kada je reč o zaposlenima ima nas 220, od čega je 140 nastavnika i saradnika, odnosno 80 - nenastavnog osoblja.
Mislim da je odziv srednjoškolaca za upis na naš fakultet bio vrlo dobar zahvaljujući i nekoj vrsti "marketinške kampanje" kojom smo popularisali građevinarstvo, odnosno, inženjersku struku, pokretanjem lista "Postani inženjer" (našem fakultetu je bio posvećen drugi broj), čiji je izdavač Zajednica tehničkih fakulteta. Imali smo "dan otvorenih vrata fakulteta", gde smo zainteresovane srednjoškolce iscrpno informisali o studijama građevine. Predočavali smo im da će društvu uvek biti potrebni inženjeri, građevinci pre svega, jer će se uvek graditi novi objekti, ali i popravljati i održavati postojeći.

Biznis inkubator za četiri tehnička fakulteta
Četiri tehnička fakulteta, Građevinski, Mašinski, Elektrotehnički i Tehnološki, zajedno sa Opštinom Palilula formiralo je "biznis inkubator". Poenta je da se mladi, tek diplomirani inženjeri, vežbaju u biznisu. Namera nam je da opremimo jedan prostor (deo bivšeg Zavoda za fiziku) gde će biti pružena mogućnost mladim i talentovanim inženjerima da formiraju svoja privatna preduzeća, kaže dekan Vuksanović. U toku prve tri godine svako od tih preduzeća imaće podršku u vidu besplatnog poslovnog prostora, opreme u njemu, računovodstvenih i drugih usluga, učenja pregovaranja... Građevinski i ostali tehnički preduzetnici će tokom te tri godine pokušati da uspostave poslovnu saradnju sa privredom (malim, srednjim i velikim preduzećima), da neku od svojih ideja pokušaju da realizuju, da steknu iskustvo i prošire delatnost, obim poslova, odnosno, da postanu pravi poslovni subjekti na tržištu.

<<< Nazad na sadržaj
 
11. novembar 2019.