:: Naslovna strana > Glasnik broj 3 > Povod za stav - I vuk sit, i ovce na broju
 
POVOD ZA STAV
Odštampaj
Da li je Trg Republike jedina i najbolja lokacija za buduću operu?

I vuk sit, i ovce na broju
- Ivica Mlađenović -
 
Nedavno, u TV razgovoru o lokaciji Opere, kolege Mitrović, Bojović i Bobić, iznosili su svoje stavove koji su bili sasvim suprotstavljeni. Ovi redovi će pokazati da je zaista moguće različite ideje o mestu i obimu građenja Opere svesti u područje Trga Republike.

Svoj projekat Opere kolega Pališaški je ukotvio na mesto koje mi se od prvog dana nije posebno dopadalo. Autor projekta, i oni koji su branili njegov projekat, nisu komentarisali činjenicu da bi Francuska ulica, između dve teatarske zgrade, bila mrtva ulica... u centru grada!

Problem veličine Opere i kakve će sve ona funkcije imati tek posle TV rasprave je dobio nove dimenzije. Zaista ne verujem da je dobro uz trg graditi Operu sa samo 5.000 kvadrata i bez "logistike". Korišćenje brojnih ili svih tehničkih usluga u Narodnom pozorištu zaista nije primereno. Opera sa 25.000 kvadratnih metara, po mišljenju Bobića, u sferi je fikcije. U jednom času sam pomislio da je planiranje gradnje Opere na Ušću svojevrstan Bobićev marketinški potez. Nećemo Operu na trgu, hoćemo na mestu gde će gradnja započeti jednog lepog dana!

Skupština grada Beograda je dosta brzopleto donela odluku o građenju galerije uz Trg Republike. Ali, katastrofalna je bila i odluka neveštog žirija da se nadgradi "staklenac" naizgled atraktivne forme. Ispod "staklenca" ne verujem da je moguće izgraditi izložbeni prostor. Bavim se svetskom arhitekturom i još se nisam sreo sa ozbiljnom galerijom na čijim fasadama nema ni betona, ni opeke.

Tek, predlažem da se Opera, sa 12.000 kvadrata, izgradi na mestu koje sam obeležio. Opera mora imati najmanje 60 procenata od neophodnog "logističkog" prostora. Vredi napraviti podzemni tunel između dve teatarske zgrade. Operu naslonimo uz novu galeriju. Između Opere i galerije umetnicima dajem art-ulicu.

Primetili ste da u mom predlogu nisu dve zaštićene zgrade u Ulici braće Jugovića (u nastavku Dečanske). U jednoj je bioskop "Balkan". Od tih zgrada zadržao sam samo cele fasadne površine. Bilo bi besmisleno da me stručnjaci i laici kritikuju kako razaram istoriju. Profesor Mitrović je pre podosta godina u Banji Koviljači izgradio nov hotel na mestu starog. Zadržao mu samo postojeću fasadnu površinu! Nepotrebno je da navodim imena velikih arhitekata sveta koji su na sličan način postupali. I uvek ostvarivali sjajne rezultate.

Kao i Bobić, predlažem međunarodni arhitektonski konkurs za projekat Opere. Ali, mi se razlikujemo u bitnom. Ne treba uložiti 300.000 evra, kako misli Bobić, već najviše 100.000 evra. Na pozivnom, a ne na javnom konkursu, sa samo pet učesnika, naši aduti bi bili: Milan Pališaški i tim Drinjaković - Zdravković. Oni su osvedočeni majstori teatarske arhitekture. Čuveni arhitekti Žan-Pjer Šarpantije, Tadao Ando i Vitorio Gregoti su u poslednjih šest godina izveli fascinantne teatarske-operske zgrade. Prvi je gradio u Šangaju, Ando i Gregoti u Milanu. Pozovimo ih.

Sada i o galeriji. Mladim koleginicama, dobitnicama prve nagrade, morao bi se kao vođa tima nametnuti Renco Piano. U Hjustonu je izgradio muzejski i galerijski prostor neprevaziđen u modernoj svetskoj arhitekturi. Sa Pianom i našim devojkama, Beograd će dobiti galeriju za istoriju svetske arhitekture.

Pročitajte iz oblasti "Povod za stav" i:

<<< Nazad na sadržaj