| :: Naslovna strana > Glasnik broj 2 > Poslednji pozdrav - Neponovljivi entuzijasta struke i esnafa |
POSLEDNJI POZDRAV |
 Odštampaj
|
Neponovljivi entuzijasta struke i esnafa
|
"Smrtonosan je život, al smrti odoleva", poručuje ti pesnik, dragi moj Milanče, a tvoje prijatelje upozorava da blagost,
dobrota, poštenje, stručno znanje i dela materijalna, nisu dovoljna za večni život, ali za večno pamćenje - jesu.Magistar Milan Đoković (1936 - 2006) poživeo je sedam decenija i pregrmeo mnoga smutna vremena, u kojima je ostavio vidan trag - graditelja i esnafskog aktiviste, partijskom stegom nikad okovan, imao je dve strasti, Savez građevinskih inženjera i tehničara Srbije (SGITS) i GP "Napred", i jednu "ljiljan" ljubav. Za svojom zvezdom je krenuo iz Donje Sabante, da bi u nedalekom Kragujevcu završio nižu gimnaziju i srednju tehničku građevinsku školu. Nije još ni do punoletstva dobacio kada je žitelj prestonice postao zaposlivši se u Komandi ratnog vazduhoplovstva u Zemunu. Posle odsluženja vojnog roka, upisuje se na Građevinski fakultet Beogradskog univerziteta, na kome uz rad studirajući, stiče diplomu građevinskog inženjera 1963. godine. Tada prelazi u GP "Napred" i u njemu ostaje četiri decenije, do penzionisanja 2003. godine. Pošto ga ono "dipl. inž." nije zadovoljavalo upisuje postdiplomske studije i 1980. godine stiče magistarsko zvanje za oblast organizacije i tehnologije građenja. Sledi dugogodišnja saradnja sa Građevinskim fakultetom, u zvanju spoljnjeg stručnog saradnika, na katedri za "Organizaciju i tehnologije građenja". Autor je 30 stručnih radova, tehničko-tehnoloških studija, naučno-istraživačkih projekata i članaka objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima. Bio je član Saveta Građevinskog fakulteta u Beogradu i Izdavačkog saveta časopisa "Izgradnja". Gotovo kompletan radni vek proveo je u "Napredu" i iza sebe ostavio veliki broj objekata, od kojih izdvajamo samo dva - naselje "Cerak - Vinogradi", odnosno, Univerzalnu sportsku dvoranu "Beogradska arena". Iako ovaj poslednji objekat nije uspeo da završi, uspeo je ime da mu da. Naime, kada je dvorana počela da se gradi, daleke 1992/1993. godine, najčešće su je nazivali "Limes", nešto manje "Epna" ili "Sportska hala", samo je Milan insistirao da je to Univerzalna dvorana "Beogradska arena", a to će joj ime danas biti ispisano nad ulazima. Najbolje godine i najviše energije podario je građevinskom esnafu, pre svega kroz rad u Savezu građevinskih inženjera i tehničara Srbije. Zato kada se u inženjerskom okruženju kaže Milan Đoković, kao eho se dobije - "onaj iz SGITS-a". Tako su jedna stara i dobro utemeljena organizacja, osnovana u pretprošlom veku kao "indžilirsko društvo" i jedan šarmantni aktivista, od običnog člana pre pola veka, do čelnika poslednjih deceniju i po, postali jedno te isto. Statistika kaže da odgovorne fukcije u SGITS počinje da dobija kasnih sedamdesetih - u Izvršni odbor SGITS je izabran 1968, sekretar je postao 1983, dok je na čelnu funkciju - predsednik, izabran 1992. godine, na kojoj ga je i smrt zatekla. Posebno će biti upamćen po ogromnoj brizi za struku i esnaf i sjajnim organizatorskim sposobnostima. Realizovao je jugoslovenski graditeljski samit - Prvu konferenciju građevinara Jugoslavije (1994) i tačno deceniju kasnije Drugu konferenciju građevinara SCG (2004). Bio je veliki zagovornik saradnje srpskih građevinara sa svetom, a najbolje rezultate zabeležio je u ostvarenim kontaktima sa Savezom arhitekata Rusije, odnosno, Inženjerskom komorom Soluna (Grčka). Potpisao je kao glavni i odgovorni urednik veliki broj publikacija, među kojima je posebno značajna monografija "Građevinarstvo Srbije na početku 21. veka - stanje i pravci razvoja". Za predani profesionalni rad i angažovanje u strukovnim organizacijama nagrađen je velikim brojem priznanja. Milan Đoković se može smatrati i idejnim utemeljivačem Inženjerske komore, jer je još polovinom devedesetih, znatno pre pojave Zakona o planiranju i izgradnji, kojim je obezbeđen pravni osnov za formiranje Inženjerske komore Srbije, u SGITS-u otvorio razgovore i rasprave o posebnoj inženjerskoj komori, pribavio iskustva i uspostavio kontakte sa već formiranim inženjerskim komorama iz okruženja (Slovenija, Austrija, Mađarska, Češka). Vlasnik je jedne od "prvih 200 licenci", odnosno, bio je osnivač Inženjerska komore Srbije. Mr Pero Mrgud
Radoš O. Dragutinović |
| Pročitajte iz oblasti "Poslednji pozdrav" i: |
| <<< Nazad na sadržaj |