Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 2 > Poslednji pozdrav - Čovek koji je Prostorni plan Srbije doveo do cilja
 
POSLEDNJI POZDRAV
Odštampaj
 
Čovek koji je Prostorni plan Srbije doveo do cilja
 
perisic Smrt profesora Dimitrija Perišića (1932 - 2006) je povod za zahvalnost urbanista i prostornih planera jednom od nosilaca ovih delatnosti u Srbiji na isteku drugog milenijuma. Institucije u kojima je radio sačiniće svakako pregled njegovih dela. Ovo je samo deo ličnih sećanja urbaniste koji je tokom četiri decenije često ukrštao svoje radne puteve sa Dimitrijevim aktivnostima.

Upoznao sam ga sredinom šezdesetih godina. Prostorni plan Republike Srbije. Elemenat 1 - Dokumentaciona osnova. Obrađivač: Zavod za unapređenje komunalne delatnosti Srbije. Nosilac: mlad geograf dr Dimitrije Perišić. Agresivan. Briljantan. (Kasnije sam saznao od njegovih školskih drugova da su ga oni zvali Perikle!). Za nas u urbanističkim zavodima susret sa obrađivačima PP Republike Srbije bio je susret sa prostornim planiranjem. Počinjemo da svoje gradove sagledavamo u sistemu naselja Srbije.

Od 1969. godine sam na postdiplomskim studijama na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Profesor Borko Novaković je starešina. Tema kursa - prostorno planiranje. Elitni predavači iz cele SFRJ. Naravno, i dr Perišić. U njegovim predavanjima otkrivam temu karakterističnu za moj Kragujevac, ali i za sve srpske gradove u industrijskoj fazi urbanizacije - rubne zone. Rast gradova je velika tema. Proces je zamenio shvatanje o gradu kao idealizovanom statičnom projektu.

U smenjivanju urbanista-projektanata u Srbiji urbanistima-planerima, veoma je značajna uloga profesora Dimitrija Perišića. Tih godina on putuje od grada do grada i od savetovanja do savetovanja, često spajajući dane i noći. Stvarajući prijatelje i protivnike. Moram da pomenem njegova druženja sa urbanistima Zrenjanina (na čelu sa Mišom Berbakovom), Kragujevca (Dule Milosavljević i magistar Veljović), Užica (Gaga Petronijević), Niša (M. Medvedev) i brojnim drugim kolegama.

Sredinom sedamdesetih u Kragujevcu počinje ciklus kontinuiranog planiranja grada. GUP "Kragujevac 2000. godine" dr Dimitrije Perišić je pratio kao najbliži saradnik nadležnog republičkog ministra Ratka Vujnovića. Razmatranje GUP-a na Republičkoj komisiji bilo je pod predsedništvom samog ministra a uz učešće eminentnih profesora i eksperata. "Velika parada" - govorio je Dimitrije. Urbanizam je imao visok tretman u republičkim organima vlasti.

Od 1991. godine živi značajna urbanistička manifestacija Salon urbanizma u Nišu. Predsednik žirija je više puta bio dr Perišić. Svojim ličnim integritetom i stručnim autoritetom pomogao je da Salon prohoda. Odluke žirija bile su obojene njegovim uticajem. Tako je na prvom Salonu odbio da potpiše prvu nagradu za GUP "Kragujevac 2005." - drugi ciklus kontinuiteta. Valjda je ostao privržen konceptu onog prethodnog. Samo je rekao: ..."Seljački plan...". Nismo se ljutili - Mita je bio iznad svake zamerke.

Profesor Dimitrije Perišić je doktorirao sa dvadeset osam godina. Bio je prvi saradnik ministrima za urbanizam Peneziću, Vujnoviću i Ivkoviću. Predsedavao je Urbanističkom savezu i predstavljao ga na Brionima. Radio je brojne planove. Zasnivao je studije za prostorne planere. Pisao knjige...

Međutim, uveren sam da mu je ključan doprinos srpskom urbanizmu rad na Prostornom planu Republike Srbije. Imao je snage da taj posao započne 1960-ih i dovede ga do kraja 1996. godine. Pune tri decenije je trajala priprema prvog Prostornog plana Republike. U konfuznim srpskim državnim okolnostima Srbija je dobila plan. U PPRS je ugrađen i rad timova koje su vodili pokojni Stevan Jovanović, pa pokojni Borko Novaković, pa Kosta Vujović, ali profesor dr Dimitrije Perišić ga je doveo do cilja. To je njegovo kapitalno delo.

Tokom 1994. godine imali smo muke da ubedimo tim dr Perišića da prihvati neke sugestije koje smo u Kragujevcu davali boreći se za položaj grada i regije. Profesor je bio najtvrđi, ali i najdobronamerniji. Kragujevac i Šumadija su našli odgovarajuće mesto u PPRS.

Na 11. salonu urbanizma održanom 2002. godine u Kragujevcu imali smo zadovoljstvo da dr Dimitrija Perišića pozdravimo u pobedničkoj ekipi kategorije prostornih planova. Bio je najstariji učesnik među pobednicima. Briljantan i oštar kao i uvek.

Pre neki dan, 11. januara 2006. godine, dok je na stručnoj komisiji razmatran PPPPN Koridora Beograd-Južni Jadran, javili su njegovom Marku da je Dimitrije blizu kraja.

Valjda je profesor otišao zadovoljan da se prostorno planiranje ukorenilo u Srbiji.

Hvala Ti, Dimitrije, za sve što si doprineo srpskom urbanizmu. Kao savremenik mogu da svedočim da spadaš u najuži krug zaslužnih.

Dr Veroljub Trifunović

Pročitajte iz oblasti "Poslednji pozdrav" i:

<<< Nazad na sadržaj
16. septembar 2019.