Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 1 > Ostalo - Odlazak večitog učenika, znatiželjnika zanata i struke
 
OSTALO
Odštampaj
 
Poslednji pozdrav
Odlazak večitog učenika, znatiželjnika zanata i struke
 
antic "... Jedino što sam uvek želeo bilo je da imam geometrijsku formu, čistu. Neku racionalnu formu. Da to bude kvadrat, trougao, krug, elipsa. To se kod mene i vidi..."

Krajem novembra, u Beogradu je preminuo akademik IVAN M. ANTIĆ, jedan od najvećih stvaralaca moderne srpske arhitekture.

Ivan M. Antić (rođen 1923. godine) diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1950. godine. Za vreme studija i neposredno posle diplomiranja radio je u "Jugoprojektu" i "Radu", a od 1957. godine na Arhitektonskom fakultetu, napredujući od asistenta do redovnog profesora. Od 1976. godine je član SANU. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda (1956. i 1979.), Prvomajske nagrade (1969.) i Velike nagrade arhitekture.

Stvaralaštvo akademika Ivana M. Antića je po mnogo čemu posebno za današnje vreme. Veliki je broj njegovih realizovanih dela koja svojim značajem, osobenošću arhitektonskog izraza ostaju naše trajno graditeljsko nasleđe. Međutim, arhitekta Antić je autor velikog broja nerealizovanih projekata i konkursnih radova iza čijih naslova ne stoji više nikakav trag. Naočigled svih nas i njega samog dve trećine njegovih dela je trajno izgubljeno.

Oni koji su ga poznavali prepoznaće u ovoj činjenici njegovu osobinu naročite lične skromnosti, gotovo nehajan odnos prema sopstvenom delu. U isto vreme njegova predanost arhitekturi, stvorila je od njega kako je sam umeo da kaže, večitog učenika, znatiželjnika zanata i struke. Bio je posvećen i najsitnijem projektantskom detalju, ali je u isto vreme svoje objekte smeštao u prostor poštujući početnu superiornu dominaciju okruženja težeći da ih saživi sa prostorom pretvarajući ih u buduće oblikovne, estetske odrednice prostora.

Impersonalnost Antićeve arhitekture je osobina potekla iz njegove eksplicitne racionalnosti, ali i iz porodičnog vaspitanja koje nije sledilo nijedan model jednosmerne pripadnosti jednoj naciji, veri i kulturi. Takvo nasleđe jedne autentične kulturne matrice je dosledno sproveo u svom radu.

Bio je profesionalno neumoljiv, škrt na rečima, ali istovremeno ga je krasila osobina lakog komuniciranja. Gotovo uvek je odavao utisak da zna mnogo više od sagovornika ali to nikad nije isticao. Ono što nije krio bio je njegov ogroman trud stvarajući privid da je njegova arhitektura lišena talenta autora. Ali njegovi objekti i dela su dokazivala suprotno.

Nije bio opsednut ni opterećen svojim radom. Svemu što je radio dodeljivao je atribute pripadajuće epohe u kojima su nastala, postavši prvi koji je težio vremenskoj i stvaralačkoj distanci.

O arhitekturi Antića možemo razmišljati i na način koji podrazumeva odnos etike i estetike, vizionarstva i svakodnevne rutine, funkcionalne i likovne strukture.

Zaključak se ipak svodi na jedno. Retka je pojava jedne ličnosti iz ovog domena ljudskog stvaralaštva čiji život je toliko koincidirao ličnost, prirodni dar i profesionalni stav. Njegov život je jednostavno bio artefakt.

Najznačajnija dela Ivana M. Antića hronološkim redom su: Magacin preduzeća "Vračar" u Beogradu (1953-1954), Muzej savremene umetnosti u Novom Beogradu (1960-1965), Muzej u Šumaricama u Kragujevcu (1968-1975), Dom sportova "Pinki" u Zemunu (1970-1975), Sportski centar "25. maj" u Beogradu (1971-1974), Hotel "Breza" u Vrnjačkoj Banji (1972-1977), Olimpijski bazen na Poljudu u Splitu (1977-1979), Zgrada RSUP Srbije na Guberevcu u Beogradu (1979-1983), Hangar na aerodromu "Beograd" u Surčinu (1986) i Poslovni kompleks Jugopetrol-Hajat na Novom Beogradu (1985-1990).

Pročitajte iz oblasti "Ostalo" i:

<<< Nazad na sadržaj
17. novembar 2019.