| :: Naslovna strana > Glasnik broj 1 > Ostalo - Uspesi i promašaji na jednom mestu |
OSTALO |
 Odštampaj
|
|
Inženjerska komora Srbije od osnivanja do danas ili
918 dana strukovne organizacije Uspesi i promašaji na jednom mestu
- Ivana Kocić - |
|
|
|
|
Osnivačka skupština održana je 14. juna 2003. godine i tom prilikom licence je dobilo 200 inženjera. Nosioci prvih licenci su naši najveći stručnjaci, akademici Nikola Hajdin i Ivan Antić. Predlozi za druge inicijalne članove Komore stizali su sa matičnih fakulteta, instituta i većih radnih organizacija koje su svoje najbolje stručnjake predlagali za nosioce "nultih" licenci. Istom prilikom, imenovani su za predsednika Skupštine Dragomir Acović, diplomirani inženjer arhitekture, a za predsednika Komore i ujedno predsednika Upravnog odbora profesor dr Miloš Lazović, diplomirani građevinski inženjer. Konstituisan je prvi Upravni odbor koji pored predsednika broji još osam članova, i Nadzorni odbor od tri člana, predstavnika resornog ministarstva. Prva godina rada Komore, protekla je u postavljanju solidnih temelja naše buduće organizacije. Rukovodstvo se bavilo organizacionim pitanjima, izradom Statuta i drugih akata. Najviše posla je bilo oko definisanja uslova i procedure za izdavanje licenci. Napravljen je Informacioni sajt Komore preko koga su članovi, bez obzira gde se nalazili, mogli da dobiju obrasce, odnosno da podnesu zahteve za dobijanje licenci. Organizovani su i regionalni izbori koji su obezbedili formiranje delegatske Skupštine od 120 članova. U junu 2004. godine, održana je Prva redovna skupština, na kojoj je verifikovan mandat svim izabranim članovima Skupštine. Na sednici su sprovedeni izbori i za predsednika Skupštine je većinom glasova izabran profesor Branislav Mitrović, dipl. inž. arhitekture. Resorno ministarstvo je razrešilo, pre isteka mandata, i postavilo nove članove predstavnike ministarstva u Upravnom i Nadzornom odboru. 
Članstvo, nezadovoljno radom rukovodstva, nije usvojilo Izveštaj o radu Komore, kao ni Izveštaj o finansijskom poslovanju,
pa je na istoj sednici formirana Radna grupa sa zadatkom da pruži pomoć predsedniku Skupštine u pripremi vanredne sednice na
kojoj bi se izabralo novo rukovodstvo.Druga godina je protekla u regionalnom organizovanju. Aktivnost je započeta na inicijativu Upravnog odbora koji je definisao konstituisanje regionalnih odbora u 16 regiona (Subotica, Zrenjanin, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Pančevo, Beograd, Požarevac, Valjevo, Kragujevac, Čačak, Užice, Kraljevo, Zaječar, Niš, Vranje, Kosovska Mitrovica). Upravni odbor je doneo odluku o otvaranju regionalnih kancelarija u Kragujevcu, Kraljevu, Nišu, Vranju i Valjevu. Osnivanjem regionalnih centara, koje je u toku, pružila bi se podrška članovima Komore sa regiona da se udruže oko rešavanja zajedničkijh problema. Takođe, iste godine je prvi put uvedeno polaganje stručnih ispita za urbaniste i prostorne planere. Organizaciju oko polaganja stručnih ispita za ove dve struke preuzela je Komora. Izdata je zbirka propisa, kao priručnik za polaganje stručnog ispita koju svaki kandidat dobija besplatno u elektronskoj formi. Januara 2005. godine održana je Prva vanredna sednica skupštine, na kojoj je izabrano novo rukovodstvo. Delegati Skupštine su tajnim glasanjem za predsednika izabrali Milana Vukovića, dipl. građ. inž. iz Kraljeva, a za potpredsednika Gorana Vukobratovića, dipl. građ. inž. iz Novog Sada. Potvrđeni su mandati ostalim članovima Upravnog obora, koji su izabrani na izborima sprovedenim između Prve redovne i Prve vanredne sednice skupštine. Skupština je formirala stalna radna tela i to Komisiju za propise, Komisiju za međunarodnu saradnju, Komisiju za informisanje i Komisiju za predstavke i predloge. Novo rukovodstvo je definisalo ciljeve i proritetne aktivnosti u svom radu. Pokrenut je projekat permanentnog usavršavanja članova. Kroz ciklus jednodnevnih predavanja održanih mahom u Beogradu, prošlo je preko 1.000 članova Komore. Temama su obuhvaćene različite oblasti iz projektovanja, izvođenja radova, urbanizma, prostornog planiranja, menadžmenta, informacione tehnologije, kao i problemi vezani za pravne procedure. U najskorijem roku, očekuje se objavljivanje Predloga cenovnika projektantskih usluga za stambene i stambeno-poslovne objekte, kao i Cenovnika urbanističkih usluga članova Inženjerske komore Srbije. Do sada je urađen i objavljen Cenovnik minimalnih cena izrade planskih dokumenata. Od početka 2005. godine, Komora je uložila preko dva miliona dinara u razvojne programe koji su bili od interesa za članstvo. U cilju unapređenja struke, Komora je bila pokrovitelj mnogim savetovanjima, konferencijama. U saradnji sa strukovnim organizacijama više puta se pojavila kao suorganizator raznih manifestacija. Članstvu je obezbeđen besplatan ulazak na najposećenije sajmove u Beogradu, Novom Sadu i Nišu (Beogradski sajam građevinarstva, tehnike, energetike, nameštaja, Sajam knjiga, Novosadski mađunarodni sajam nameštaja i građevinarstva, Jesenji specijalizovani sajmovi u Novom Sadu, Sajam građevine i opreme u Nišu). Na Drugoj redovnoj skupštini, održanoj krajem juna 2005. godine usvojen je Izveštaj o radu, kao i Izveštaj nezavisnog revizora o finansijskom poslovanju Inženjerske komore Srbije u 2004. godini. Odobreno je umanjenje članarine za tekuću godinu, tako da članarina za prvu licencu iznosi 5.000 dinara, za drugu 3.750 dinara, za treću 2.500 dinara, a za četvrtu i svaku narednu 2.000 dinara. Usvojen je nov Statut Komore kojim su otvorena vrata za rešavanje mnogih materijalno-pravnih pitanja, a omogućeno je i konstituisanje Suda časti. Osnivanjem Suda časti, prvi put se uvodi lična odgovornost u proces prostornog i urbanističkog planiranja, projektovanja i izvođenja objekata. Sud časti ima 25 sudija, a pored njih u postupku učestvuju Tužilac koji zastupa interese Komore i Branilac, koji pruža pomoć u odbrani okrivljenom. Pored toga, započeta je međunarodna saradnja sa komorama u okruženju. Inženjerska komora Srbije je na Drugoj skupštini Evropskog saveta inženjerskih komora (ECEC) u Varšavi, postala punopravni član ovog udruženja, uz ostale članice, komore Poljske, Mađarske, Češke, Slovačke, Austrije, Nemačke, Italije, Hrvatske i Slovenije. U okviru manifestacija "Nedelja ruskog graditeljstva", u Komori je organizovan okrugli sto na kome su razmenjena iskustva i dogovorena dalja saradnja. Rusku delegaciju predstavljali su akademik Longvinov, predsednik Saveza moskovskih arhitekata, akademik Belusov, potpredsednik Ruske akademije arhitekture i građevinskih nauka, akademik Voskresenski, zamenik glavnog arhitekte grada Moskva, akademik Šugajev, sekretar za umetnička pitanja i informisanje Međunarodne asocijacije saveza arhitekata, iz Saveza moskovskih arhitekata bili su prisutni i potpredsednik Taranov, kao i Tatjana Leonidova, sekretar. Još jedna povoljnost za članove Komore je dobijanje Delta "Master" kreditne kartice po povlašćenim uslovima (bez žiranata i depozita od 250 evra), a sa njom i "Europ Assistance" međunarodnog zdravstvenog osiguranja. Posebna pažnja je posvećena unapređenju informatičkog sajta Komore. Svakodnevno se Internet ažurira novim podacima, obaveštenjima i pozivima za nova predavanja ili skupove, aktuelnim konkursima, izveštajima o radu Upravnog odbora. Svaki član Komore ima mogućnost da na sajtu postavi ličnu prezentaciju. Lični podaci, kompletni podaci o referencama, radnom iskustvu, objavljeni radovi, dobijene nagrade, sve to predstavlja internet sliku inženjerstva u Srbiji. |