Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 1 > Ostalo - Integrisanje različitih struka u jedinstven sistem
 
OSTALO
Odštampaj
 
Integrisanje različitih struka u jedinstven sistem
- Dr Miodrag Ralević, redovan profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i pomoćnik ministra za kapitalne investicije Vlade Srbije -
 
1. Koja je uloga i koji je značaj Inženjerske komore Srbije?

ralevic Komoru vidim kao formalizovan oblik uspostavljanja direktne relacije sa državom, odnosno, povezivanje struke i države, tako da je postala, uslovno rečeno, formalno mnogo značajnija nego što su to ikada bila strukovna udruženja, organizacije koje su bile vezane za državne institucije, ali ne ovako formalno. Komora je, od države, preuzela veliku odgovornost prema struci. Njena uloga je dvostruka jer povezuje struku sa državom i državu sa strukom (Komorom). Da je drugačije, mislim da bi Komora izgubila na značaju. To ne znači da Komora treba da bude poslušnik bilo kog sistema. Ona prvenstveno mora da odgovara struci. Komora je onoliko vredna za državu koliko je stručna. Sve drugo ne bi valjalo.
Mi do sada nismo imali, na jednom mestu, prisustvo tolikog broja različitih struka, mogućnost da dođe do integrisanja svega onoga što je do sada rađeno sektorski, segmentarno, fragmentarno (po pojedinim strukama), i da se ukrste sve ove dimenzije (standardi, norme, pravila) kako bi se napravio jedinstveni sistem. Dešava se da se, radeći bilo projekat, bilo plan, struke, tek tu, malo uklapaju. Komora će, po meni, baš zbog svoje složenosti, moći da poveže sve struke u jedinstven sistem.


2. Kako vidite dosadašnju saradnju Komore i Ministarstva za kapitalne investicije?

Vidim je kao interaktivnu saradnju, ali mislim da mi nismo na takvu saradnju navikli. Primera radi: dobili smo od Komore zahtev za davanje saglasnosti na Statut i cene, a da pre toga nismo, ni IKS, ali ni Ministarstvo za kapitalne investicije, smatrali da bi trebalo da sednemo i prosto debatujemo o tome kakvi su aspekti jednih i drugih. Naravno da Ministarstvo ima odgovornost prema struci, ali zahvaljujujći Komori, sada je ona indirektna. Zahvaljujući predsedniku Vukoviću i potpredsedniku Vukobratoviću, naišli smo na izvrsnu saradnju, dogovorili smo se da to bude interaktivan odnos, bez nametanja rešenja, jednostavno razumevanje tema. Ministarstvo nema nameru da ulazi u nadležnost Komore ili struke, ali smatramo da imamo dozu odgovornosti koja mora da se prihvati kao deo "pravila igre". I mislim da se sve više i više razumemo. Tako smo krenuli da zajednički pripremamo Skupštinu, na kojoj ćemo sve sporne teme i dileme da razlučimo, a time i da razrešimo.
Pojavila se još jedna tema, radi se o regionalizaciji, koju moramo zajedničkim naporima da razrešimo. Konkretno, reč je o zahtevu Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, u kome traže svoju Inženjersku komoru Vojvodine. Potpuno sam uveren da ćemo zajedničkim delovanjem doći do rešenja koje će dati odgovor na pomenuti zahtev. Takođe, mislim da će taj odgovor biti praktične prirode, pogotovo u, tako da kažem "prvoj fazi", da IKS ostane jedinstvena celina. To rešenje bi istovremeno moralo da obezbedi, ne samo u Vojvodini, nego i drugim delovima Srbije, mogućnost da se određene stvari obavljaju na onom nivou gde struka deluje, gde su neposredni problemi pojedinaca i organizacija. Smatram da ne bi trebalo "veštački" vršiti decentralizaciju, nego funkcionalno. Ideja je Komore da se uradi klasična regionalizacija, gde bi se određena ovlašćenja i nadležnosti preneli na regionalne komorske organizacije, što Mininistarstvo podržava.


3. Šta očekujete od Inženjerske komore Srbije u narednom periodu?

Mi do sada nismo imali takvu koncentraciju znanja, ali mislim da je došlo vreme da se ta koncentracija usmeri ka struci, da IKS nikako ne uđe "u politiku", da se jedino zadrži u kontekstu jačanja struke - integrisanje različitih struka u jedinstven sistem. Što kažu - širenja programa delovanja. Najbolji primer je inicijativa za pokretanje "Glasnika" jer je informisanje članstva nešto što je apsolutno neophodno. To su stvari kojima bi Komora trebalo i moralo da se bavi.

Pročitajte iz oblasti "Ostalo" i:

<<< Nazad na sadržaj
17. septembar 2019.