1. Koja je uloga i koji je značaj Inženjerske komore Srbije?
Komoru vidim kao formalizovan oblik uspostavljanja direktne relacije sa državom, odnosno, povezivanje struke i države,
tako da je postala, uslovno rečeno, formalno mnogo značajnija nego što su to ikada bila strukovna udruženja, organizacije
koje su bile vezane za državne institucije, ali ne ovako formalno. Komora je, od države, preuzela veliku odgovornost prema
struci. Njena uloga je dvostruka jer povezuje struku sa državom i državu sa strukom (Komorom). Da je drugačije, mislim da bi
Komora izgubila na značaju. To ne znači da Komora treba da bude poslušnik bilo kog sistema. Ona prvenstveno mora da odgovara
struci. Komora je onoliko vredna za državu koliko je stručna. Sve drugo ne bi valjalo.
Mi do sada nismo imali, na jednom mestu, prisustvo tolikog broja različitih struka, mogućnost da dođe do integrisanja svega
onoga što je do sada rađeno sektorski, segmentarno, fragmentarno (po pojedinim strukama), i da se ukrste sve ove dimenzije
(standardi, norme, pravila) kako bi se napravio jedinstveni sistem. Dešava se da se, radeći bilo projekat, bilo plan, struke,
tek tu, malo uklapaju. Komora će, po meni, baš zbog svoje složenosti, moći da poveže sve struke u jedinstven sistem.
2. Kako vidite dosadašnju saradnju Komore i Ministarstva za kapitalne investicije?
Vidim je kao interaktivnu saradnju, ali mislim da mi nismo na takvu saradnju navikli. Primera radi: dobili smo od Komore zahtev
za davanje saglasnosti na Statut i cene, a da pre toga nismo, ni IKS, ali ni Ministarstvo za kapitalne investicije, smatrali da bi
trebalo da sednemo i prosto debatujemo o tome kakvi su aspekti jednih i drugih. Naravno da Ministarstvo ima odgovornost prema struci,
ali zahvaljujujći Komori, sada je ona indirektna. Zahvaljujući predsedniku Vukoviću i potpredsedniku Vukobratoviću, naišli smo na
izvrsnu saradnju, dogovorili smo se da to bude interaktivan odnos, bez nametanja rešenja, jednostavno razumevanje tema. Ministarstvo
nema nameru da ulazi u nadležnost Komore ili struke, ali smatramo da imamo dozu odgovornosti koja mora da se prihvati kao deo
"pravila igre". I mislim da se sve više i više razumemo. Tako smo krenuli da zajednički pripremamo Skupštinu, na kojoj ćemo sve
sporne teme i dileme da razlučimo, a time i da razrešimo.
Pojavila se još jedna tema, radi se o regionalizaciji, koju moramo zajedničkim naporima da razrešimo. Konkretno, reč je o
zahtevu Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, u kome traže svoju Inženjersku komoru Vojvodine.
Potpuno sam uveren da ćemo zajedničkim delovanjem doći do rešenja koje će dati odgovor na pomenuti zahtev. Takođe, mislim da će
taj odgovor biti praktične prirode, pogotovo u, tako da kažem "prvoj fazi", da IKS ostane jedinstvena celina. To rešenje bi
istovremeno moralo da obezbedi, ne samo u Vojvodini, nego i drugim delovima Srbije, mogućnost da se određene stvari obavljaju
na onom nivou gde struka deluje, gde su neposredni problemi pojedinaca i organizacija. Smatram da ne bi trebalo "veštački"
vršiti decentralizaciju, nego funkcionalno. Ideja je Komore da se uradi klasična regionalizacija, gde bi se određena ovlašćenja
i nadležnosti preneli na regionalne komorske organizacije, što Mininistarstvo podržava.
3. Šta očekujete od Inženjerske komore Srbije u narednom periodu?
Mi do sada nismo imali takvu koncentraciju znanja, ali mislim da je došlo vreme da se ta koncentracija usmeri ka struci, da
IKS nikako ne uđe "u politiku", da se jedino zadrži u kontekstu jačanja struke - integrisanje različitih struka u jedinstven
sistem. Što kažu - širenja programa delovanja. Najbolji primer je inicijativa za pokretanje "Glasnika" jer je informisanje
članstva nešto što je apsolutno neophodno. To su stvari kojima bi Komora trebalo i moralo da se bavi.
|
Odštampaj