Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 1 > Akcije i aktivnosti matičnih sekcija - Traganje za novim urbanizmom
 
AKCIJE I AKTIVNOSTI MATIČNIH SEKCIJA
Odštampaj
Tranzicija društva i privrede je uveliko prisutna i već deluje na oblikovanje prostora i naselja

Traganje za novim urbanizmom
- Dr Veroljub Trifunović -
 
Najveći hendikep upravljanja prostorom Srbije - orijentacija na restriktivnost u uslovima kada je razvoj više od - imperativa

Prva decenija novog milenijuma odmakla je već do polovine. Informatička civilizacija i globalna ekonomija su odrednice. Demografska i urbana eksplozija menjaju sliku sveta. Srbija prolazi kroz tranzicione procese.

Tranzicija društva i ekonomije u Srbiji je uveliko prisutna i već deluje na oblikovanje prostora i naselja.

Urbanisti Srbije su u tranzicione procese ušli sa kadrovskim potencijalom od oko 1.000 visokoobrazovanih stručnjaka, mrežom stručnih institucija koja je nekim propisima prepuštena birokratiji, težnjama za adhok rešenjima, umesto istraživanja i sistematičnosti.

Na početku nove globalne urbane ere kao da je srpski urbanizam u velikoj meri dezorijentisan.

Možda najveći hendikep savremene situacije upravljanja prostorom Srbije jeste orijentacija na restriktivnost u uslovima kad je razvoj imperativ.

traganje Da li se stepen restrikcija povećava ili se smanjuje je jedno od prioritetnih pitanja srpskog urbanizma na početku 21. veka.

U uslovima kolektivizma tokom druge polovine prethodnog stoleća zakonomerno je proizlazilo da je planiranje i uređenje prostora obaveza subjekata koji su raspolagali kolektivnim vlasništvom kao dominantnim oblikom svojine. Upravljanje nad zemljištem u državnom vlasništvu, samoupravnim fabrikama, kolektivnom stambenom izgradnjom. tražilo je odgovarajuću urbanističku doktrinu i praksu. Rezultati su tu, mogu se proučavati i kritički ocenjivati, ali - pripadaju prošlosti.

Urbanisti u novim okolnostima imaju novu ulogu. Ključna je obaveza traganje za novim urbanizmom civilnog društva sa dominacijom privatne svojine. Uzori postoje u zemljama koje su duže na tom tragu. Hendikep Srbije da poslednja ulazi u procese tranzicije može da bude razlog da izbegne neke greške koje su drugi već iskusili.

Nekoliko tema mogu se označiti kao karakteristične za pozicije srpskog urbanizma u protekloj 2005. godini, a to su Izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, jubilej 50 godina UUS, obnova rada Letnje škole urbanizma, 14 salon UUS u Nišu...

Rad Matične sekcije urbanista Inženjerske komore Srbije obuhvatio je i aktivnosti na navedenim temama.

Pročitajte iz oblasti "Akcije i aktivnosti matičnih sekcija" i:

<<< Nazad na sadržaj
17. novembar 2019.