:: Naslovna strana > Glasnik broj 1 > Akcije i aktivnosti matičnih sekcija - Kako zaštiti autorska prava?
 
AKCIJE I AKTIVNOSTI MATIČNIH SEKCIJA
Odštampaj
Da li klijenti, odnosno "gospoda investitori" imaju neprikosnoven uticaj na našu arhitekturu?

Kako zaštiti autorska prava?
- Lazar Kuzmanov -
 
"Arhitektonski biznis služi klijentima. Odete i ustanovite šta klijente danas zanima. Prava arhitektura je čista suprotnost tome". Na žalost, reči direktora poznatog američkog arhitektonskog biroa "Moržozis" Tom Mejna, ponajviše mogu da se potvrde u našoj arhitektonskoj svakodnevnoj praksi. Da li naši klijenti ili kako ih mi iz milošte zovemo GOSPODA INVESTITORI, stvarno imaju neprikosnoven uticaj na našu arhitekturu? Da li mi arhitekte jednostavno nemamo dovoljno snage da se izborimo za poziciju koja bi bila vodeća? Na svu sreću ima kolega koji su izuzeci, je rza svoj arhitektonski rezultat dobijaju ono što su arhitektonski i zamislili, iako je takvih sve manje.

Na lokalnoj televiziji trenutno ide reportaža o otvaranju objekta čiji sam ja autor. Nisam otišao na svečanost jer ne bih prepoznao objekat pošto ga je investitor "znalački" prepravio. Da li sam spomenuo da sam ja autor?

Pre par dana sam predao konkurs za koji sam od početka sumnjao da je poludirigovan i da će pobediti investitorov projektant. Ipak sam se nadao da možda preterujem. Na žalost, bio sam u pravu. Upravo je pobedio arhitekta koga je isključivo želeo investitor.

Nedavno sam i sam odbio da Udruženje čiji sam trenutno predsednik organizuje dirigovani konkurs. Naravno, ispaštamo zbog toga.

Da li postoji zaštita i možemo li je očekivati od Komore?

Svakako da arhitekta bez investitora ne može, jer za nekoga mora stvarati, a taj neko mora imati novca za realizaciju. Arhitekta treba svakako da ispoštuje želje investitora, ali u tom odnosu trebalo bi da dominira struka i autorski pečat kojeg investitor mora poštovati. Poslednju deceniju arhitektonska struka pala je na najniže grane. Arhitekte su, boreći se za golu egzistenciju, bili primorani na kompromise i to radeći za investitore koji su, bar većina od njih, do novca došli čudnim tokovima. Trpela je arhitektura i odnos koji je mukotrpno građen decenijama unazad između investitora i projektanta potpuno je uništen. Kao rezultat imamo potpuno rasturenu građenu sredinu u mnogim našim gradovima i svakako, u većini slučajeva, lošu arhitekturu.

Posle ovogodišnjeg Salona arhitekture predsednik žirija, profesor Marušić, hvaleći ga rekao je kako on (Salon) u stvari ne predstavlja pravu sliku arhitektonske produkcije kod nas, jer se jedni projekti od strane arhitekata rade za salon, a drugi za investitore. A da li investitori dolaze na salone? Na žalost, ne. Mnogi od njih imaju i bez salona "istančane estetske kriterijume" pa vrlo često i sami "veoma znalački" preuzimaju projektantski posao od nas. Svedoci smo rezultata.

A gde je tu zaštita autorskih prava. Svi gunđamo i nezadovoljni smo, a opet ništa ne preduzimamo. Možda puno očekujemo od Komore, a i ona je tek nedavno definisala Sud časti i Etički kodeks ponašanja. Da li od tada ima kažnjenih, prijavljenih, izbačenih, posramljenih. Bojim se, izuzetno malo ili skoro niko. A konkurencija na našoj arhitektonskoj utakmici nikad nije bila bespoštednija. Naravno tada investitor ima prednost, jer on plaća.

A šta raditi kako bi zaštitili zajedničke interese pre svega interese struke u okviru koje radimo. Svakako osposobljeni i kvalifikovani za rad u struci, imamo pravo i obavezu da radimo i brinemo o oblikovanju i uređenju prostora za život i rad ljudi.

Arhitekta, a i svaki član Komore svakako treba da preuzme punu odgovornost za svoj rad i svoje aktivnosti i da poštuje principe:
  • da predmet svog rada obavlja na osnovu stručnih i moralnih načela koja mu propisuje njegova profesionalna organizacija;
  • da posveti svoje znanje i pažnju prilikom planiranja, projektovanja i izgradnje i da ne preuzima poslove ispod propisanog nivoa, potrebnog vremena, finansijskih sredstava i potrebnih uslova saradnje;
  • da se zalaže za javna nadmetanja prilikom dobijanja posla, imajući u vidu da ugled koji nosi i njegova prava počivaju na ličnim sposobnostima i kvalitetima.
Naravno i:
  • da štiti interes naručioca ili klijenta ili Gospodina Investitora, ukoliko ovaj nije u sukobu sa interesom zajednice, struke, etike i moralnih načela, kao i da ne povredi poverljivost podataka i informacija prikupljenih u toku svog rada;
  • da ne traži, niti da preuzima posao ukoliko je isti ranije sklopljen ugovor sa drugim članom asocijacije kojoj pripada, kao i da poštuje princip međusobnog uvažavanja i poštovanja reči i dela kolega, i obavezuje se da ne povređuje tuđi ugled i autorska prava;
  • da svojim radom ne interveniše na autorskom delu kolege bez njegove prethodne saglasnosti, i da svoja iskustva i znanje nesebično prenosi na mlađe kolege kako bi lakše napredovali i stručno se usavršavali.
Ovi principi umnogome se čine smešni kada pomislite kako izgleda naša stvarnost. A i kako bi nas poštovala GOSPODA INVESTITORI kada se mi u velikom broju slučajeva ne poštujemo između sebe, a vrlo često ne poštujemo ni sami sebe.

Kao mlad student arhitekture pratio sam rezultate konkursa koji je realizovan opet na ruku investitoru pomognut našim kolegama. Razočaran tokom događaja profesor Lojanica pozvao je sve arhitekte, a najpre svoje studente da se bolje bave pecanjem nego da učestvuju na konkursima na kojima investitori imaju glavnu reč, a ne struka i naš arhitektonski autoritet. Ne znam za druge, ali ja ga nisam poslušao. Bavim se projektovanjem i živim za arhitekturu. Iako, vrlo često se setim njegovih reči i pomislim kako bi ipak bilo bolje da sam otišao u pecaroše. Možda bih i ja bio danas Gospodin Investitor.

Svakako, složenost i protivrečnosti u odnosima između investitora i projektanata će ostati naša večna tema, a od Komore očekujemo da nam pomogne da u toj igri sačuvamo svoja stručna načela i pre svega našu profesiju. Umnogome sve zavisi od nas samih, a uspećemo jedino ako profesiju budemo shvatali kao slavni Korbizije (Le Corbusier):
"Želeo bih da arhitekte, ne samo studenti, uzmu olovku i nacrtaju jednu biljku, list i pokušaju da proniknu u suštinu stabla drveta, harmoniju školjke, stvaranje oblaka, bogatu igru talasa po pesku i otkriju unutrašnje zakonitosti. Neka ruka (kojoj glava diriguje) bude ponesena takvim suštinskim istraživanjem.
Želeo bih da arhitekte postanu elita društva - mislim, duhovno najbogatiji, zainteresovani za sve pojave, ne plitki i uski, ograničeni kao bakali. Arhitektura je duhovno opredeljenje - ne zanat."
Pročitajte iz oblasti "Akcije i aktivnosti matičnih sekcija" i:
<<< Nazad na sadržaj
© 2003-2009. Inženjerska komora Srbije