| :: Naslovna strana > Glasnik broj 1 > Akcije i aktivnosti matičnih sekcija - Progresivna marginalizacija planera |
AKCIJE I AKTIVNOSTI MATIČNIH SEKCIJA |
 Odštampaj
|
|
Matična sekcija planera sada ima 90 članova i sanja
da dostigne "magičnu granicu" - 100. člana Progresivna marginalizacija planera
- Dr Dejan Đorđević - |
|
|
|
|
Matična sekcija ovlašćenih prostornih planera stvorena je u trenutku nimalo ružičastom po struku, pošto je prostorno planiranje oblast koja nije jasno definisana, ni jasno shvaćena, a budući da je multidisciplinarna, obećava da može postati oblast puna značajnih inovacija. Takvo stanje za posledicu ima nesigurnu percepciju uloge planera, njegovih kompentencija i znanja, što ugrožava njegov profesionalni status i slabi edukacioni centar iz koga potiče. Figura planera se progresivno marginalizuje. Na nejasnu ulogu planera nadovezuje se i činjenica da status i uloga profesionalnih tela znatno variraju od zemlje do zemlje, u zavisnosti od organizacionih i institucionalnih shema sistema. U podjednakoj meri je razuđen i obrazovni sistem za planiranje. Odnos između takve raznolike panorame ponude i stvarnih potreba profesije neizbežno generiše tenzije koje, kauzalno, utiču na čitavu sferu prostornog planiranja. 
Status i uloga profesionalnih tela poput IKS, odnosno njene sekcije planera, se razlikuju od zemlje do zemlje, ali se
gotovo u svima vodi rasprava o razlici u shvatanjima profesionalne organizacije planera kao tela koje reguliše profesiju i
obezbeđuje neophodni minimum kvaliteta i uloge iste organizacije kao društva za učenje i usavršavanje, za sve one kojima
je planiranje bilo profesija, bilo oblast interesovanja. Prvo shvatanje ima odlike ekskluziviteta, i svojstveno je jakim
organizacijama. Manje jake profesionalne organizacije planera (poput naše Sekcije) deluju uglavnom manje direktno, obično
u senci - benignoj ili malignoj - druge discipline (obično arhitekture ili drugih inženjerskih disciplina), koje imaju
sopstvene jasno artikulisane interese. Takva situacija može (za planere) stvoriti problem posebno ako arhitekte ili inženjeri
sa ovlašćenjem mogu preuzeti poslove prostornog planiranja bez ikakve formalne obuke - škole za planiranje. Na sreću, u
svom dosadašnjem radu IKS je stvorila ambijent u kome njena najmanja sekcija ima uslove da napreduje. Kao i u drugim zemljama,
profesionalna tela planera se razvijaju, obično iz starijih profesionalnih organizacija kao što su arhitektonska, građevinska,
geografska i druge. Čineći to, profesija planiranja teži da definiše svoju ulogu i razvije sopstvenu sferu uticaja. Želja za
većim brojem članova, opsegom aktivnosti koje članstvo može da obavlja za sada se uspešno balansira sa zahtevima za
zajedničkim jezgrom profesionalnog znanja/kompetencije i definicije onog što članovi dele kao zajedničko. Ipak, ni izbliza
nije urađeno sve da bi smo bili zadovoljni.Aktivnosti u proteklom periodu U Sekciji planera ima ukupno 90 članova. Nema nas puno i ostale, veće sekcije IKS očekuju da proslavimo zajednički dostizanje magičnog broja 100. Rad Sekcije je obeležilo ažurno izdavanje licenci i rešavanje po zahtevima, jer nijedan podnosilac zahteva u slučaju da je ispunjavao uslove, nije čekao svoju licencu duže od 15 dana. U međuvremenu je stručni ispit položilo desetak kolega - 24. februara 2005. godine u Svečanoj sali Inženjerske komore Srbije održana je svečana dodela uverenja o položenom stručnom ispitu za prvu generaciju prostornih planera i urbanista. Izvršni odbor matične sekcije planera, u novom sazivu, je konstituisan 2. decembra 2004. u skladu sa Izveštajem Izborne komisije. IO čine pet licenciranih planera, a osnovan je na regionalnom principu i čine ga planeri iz Niša, Novog Sada i Beograda. Od konstituisanja novog Izvršnog odbora, pored prvog konstitutivnog sastanka, Izvršni odbor matične sekcije planera, održao je još 10 sednica sa unapred određenim dnevnim redom (osam u Beogradu, jednu u Novom Sadu i jednu u Kruševcu). Radili smo, u međuvremenu, i putem elektronske pošte i telefona. Između ostalih aktivnosti, predlagali smo kandidate za listu sudija Suda časti, donosili odluke o maksimalnoj ceni Programa izrade prostornog plana opštine i minimalnoj ceni naknade za rad članova sekcije u radu Planskih komisija, pored ranije utvđenih Cenovnika minimalnih cena usluga odgovornog planera kao i Cenovnika koji se odnosi na minimalne cene za ugovaranje izrade prostornih planova koji se već primenjuju u celoj Srbiji (doneta je Odluka da maksimalna cena programa izrade prostornog plana opštine ne sme da prelazi 15 odsto od cene koja je predviđena Odlukom Upravnog odbora o minimalnim cenama izrade planskih dokumenata). Delegirali smo svoje članove u komisije IKS i komisije nadležnih državnih institucija, i to Komisije za stručnu kontrolu i javni uvid, Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora Beograd - južni Jadran, deonica Beograd - Požega, Komisije za razmatranje prijava na Konkurs za održavanje višednevnog kursa-seminara IKS, Komisije za razmatranje prijava na Konkurs za sufinansiranje projekata IKS, Komisije za izmenu i dopunu Zakona o javnim nabavkama IKS, Komisije za permanentno usavršavanje IKS, Komisije za propise i Komisije za predstavke i predloge Skuštine IKS, pored nekih drugih. Sekcija je preko sajta obaveštavala svoje članstvo o tekućim aktivnostima. Održani su redom: 30. juna 2005. godine predavanje na temu "Prostorni indikatori" u saradnji sa Francusko-srpskim Forumom za prostorno planiranje i regionalne politike, Institutom za prostorno planiranje Geografskog fakulteta i Republičkom Agencijom za prostorno planiranje; 18. novembra 2005. godine seminar sa temom "Strateška procena uticaja na životnu sredinu i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu u planskim dokumentima"; 9. decembra 2005. godine seminar sa temom "Izrada prostornog plana opštine". U periodu od 7. do 9. aprila 2005. godine održan je naučnostručni skup "Planska i normativna zaštita prostora i životne sredine", u organizaciji Asocijacije prostornih planera Srbije, koji je Sekcija pomogla i finansijski i putem učešća svojih članova. Urađeni su: Priručnik za polaganje stručnog ispita sa Zbirkom propisa koji se odnose na oblast prostornog planiranja i prevod i štampanje inostranog dokumenta "Ljubljanska deklaracija o teritorijalnoj dimenziji održivog razvoja" koji će biti podeljeni licenciranim planerima na narednom seminaru. Takođe, na zahtev Asocijacije prostornih planera Srbije, odobrena je finansijska pomoć za troškove štampanja prvog broja časopisa "Planer". Put pred nama Profesija planera je fenomen 20. veka, te joj treba trasirati put u 21. vek, komplementarno sa razvojem škola planiranja. Imamo puno zadataka: da nađemo odgovor kako prostorno planiranje kao profesija i obrazovni profil mogu da koegzistiraju sa drugim strukama, da ih dopunjuju i nadograđuju; da ostvarimo još bolju saradnju sa ostalim sekcijama IKS, ali i sa Odsekom za prostorno planiranje GF, sa Asocijacijom prostornih planera Srbije i Republičkom Agencijom za prostorno planiranje, kao i mnogim drugim kućama u kojima naši članovi rade; da radimo na poboljšanju položaja struke i uvođenju profesionalnih standarda u njoj; da nastavimo sa instruktivnim aktivnostima u cilju samousavršavanja i sa publikovanjem; da se širimo i razvijamo; da se češće sastajemo, razgovaramo i polemišemo. U tom cilju sredinom ili krajem januara 2006. godine održaćemo sastanak Sekcije, uz poziv svim članovima Sekcije da dođu kako bi se upoznali sa radom Komore i sekcije planera. Prisutnima će biti podeljen prigodan materijal: disk na kome se nalazi Priručnik za polaganje stručnog ispita za odgovornog planera sa Zbirkom propisa koji se odnose na oblast prostornog planiranja, knjiga Prevoda i još po nešto. Diskutovaćemo o položaju struke, cenovnicima, Planu i programu rada Sekcije za narednu godinu, pored ostalog. Oživećemo i već pomalo zaboravljene Susrete prostornih planera (Jugoslavije). Čak ćemo i dodeliti godišnju nagradu, mladima, onima koji dolaze i koji će trasirati put u novom veku. |
|
|